Subota, 24.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U čemu je problem s mlekom, zašto više volimo biljne napitke od kravljeg mleka

(Freepik)

Ranije je bilo jasno – kad se kaže „mleko“ misli se na kravlje mleko. A danas u postoje biljne alternative kao što je mleko od ovsa. Potrošnja kravljeg mleka opada. Zašto raste podozrenje prema njemu? 

Decenijama je kravlje mleko uživalo dobar glas, piše Dojče vele. U vremenima privrednog čuda u Nemačkoj, šezdesetih godina prošlog veka, poznati reklamni slogan je glasio: „Mleko budi umorne muškarce“. A osamdesetih je bila poznata krilatica: „Mleko će to obaviti“. I skoro niko to nije dovodio u pitanje. Mleko je smatrano posebno zdravim, recimo za kosti, zbog toga što sadrži dosta kalcijuma. Danas često čujemo da se ljudi žale na to da ne podnose mleko ili da principijelno sumnjaju da je ono što je dobro za tele, dobro i za čoveka. Govori se o intoleranciji na laktozu i o dobrobiti za životinje.

Nemci iz godine u godinu piju sve manje mleka. Nemački Savezni informacioni centar poljoprivrede (BZL) navodi da je potrošnja takozvanog konzumnog mleka po glavi stanovnika prošle godine iznosila prosečno 47,8 litara, što je 2,2 litra manje nego u istom periodu pretprošle godine. To je najmanja količina od početka merenja u ujedinjenoj Nemačkoj od 1991. Potrošnja svih vrsta mleka 1995. bila je skoro 62 litra po stanovniku. Pre deset godina količina se smanjila na 52 litra godišnje.

Novi alternativni napici

Mogući uzrok opadanja omiljenosti mleka je rast potrošnje alternativnih napitaka na biljnoj bazi. Oni se spremaju od ovsa, soje, badema, indijskog oraha, kokosa, pistaća. Ta zamena za mleko u Evropskoj uniji ne sme da se prodaje pod oznakom „mleko“, ali ga ipak svi tako nazivaju.

Ti biljni napici odavno nisu samo proizvod za malobrojne. Mleko od soje dugo je smatrano osobenjaštvom ljudi koji praktikuju vegansku ishranu. Ali i mleko od ovsa ili badema odavno nije proizvod za veganske čistunce ili ljude koji pate od alergija i intolerancije na laktozu.

Kritika mleka potiče iz posebnog miljea

„Kritika mleka je, pogleda li se istorija čovečanstva u poslednjih sedam do deset hiljada godina, izrazito nov fenomen“, kaže kulturolog Gunter Hiršfelder. On objašnjava da sumnjičavost prema mleku, koje je hiljadama godina bilo znak bogatstva, dobrog života i zdravlja, raste u poslednjih 30 godina, pre svega među mladima i onima koji žive daleko od seoskih predela.

Hiršfelder je profesor na Univerzitetu Regensburg, a sam je, pored istorije, studirao i poljoprivredu. On kaže da se posle okončanja Hladnog rata umesto leve i desne ideologije vodeći narativ kod mnogih preneo na hranu. „Ishrana i piće su preuzeli funkciju zamene sa grubom šemom po kojoj je ‘musli spasavanje sveta’, dok je ‘šnicla – optimizovanje samog sebe’.”

Da li će biljni napici spasiti planetu

Prema profesoru Hiršfelderu, mleko u svemu tome ima posebno mesto i diskusija o njemu je posebno naelektrisana. „Belo je i izgleda nevino, ali je u očima mnogih ljudi krivo. Pogoni za proizvodnju mleka su za mnoge zavodi za mučenje životinja.”

On kaže da se bez većih problema može izaći iz tog kruga krivice. „Biljne alternative za mleko ne nanose nikome bol, mogu se upotrebljavati skoro na istovetan način kao mleko, one su fensi i ‘kul’, pa je onda moto često ‘popraviću i svet i sebe’.”

Mleko je bilo važan korak u istoriji civilizacije

Istorijski, proizvodnja mleka uz obradu zemlje i stočarstvo spada u prelazak na sedelački način života i time je važna za razvoj civilizacije, naglašava Hiršfelder. „Naš jezik je pun pozitivnih slika o mleku, pomislimo samo na izraz – tamo gde teku med i mleko.”Profesor napominje da su ljudi sve do 19. veka imali dodira s domaćim životinjama, viđali su kako se muze, od malena su se razumeli u te stvari. U drugim delovima sveta, kao što je Kina ili arapski svet, skeptičan stav prema mleku manje je raširen.

Mleka se odričemo, ali sira ne

Istorijski gledano to je moda i još nije masovni fenomen. Hiršfelder dodaje da bi podozrivost trebalo da važi i za industrijske produkte koji su predmet jake prerade, kao na primer mleko od avene ili badema. „Nije li čak domaće mleko sa puterom na hlebu bolje od svetske trgovine sojom“, kaže on.

A sir?

Hiršfelder ukazuje na činjenicu da je sir teže zameniti nego mleko. „Njegova masnoća, protein, ukus i osobenosti teško da se mogu zameniti kockicama tofua na salati ili na pici“. To pokazuje i statistika.

Postoje imitacije sireva na biljnoj bazi, takozvani analogni sirevi. Ali pravi sir je postao još popularniji u poslednjih nekoliko godina. Osamdesetih godina prošlog veka prosečno je svaka osoba u Nemačkoj pojela 14 kilograma sira godišnje, godine 2000. potrošnja se popela na 21 kilogram, a u poslednjih nekoliko godina, ta količina se ustalila na prosečno 25 kilograma po osobi.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bane
Ja ga pijem već 60 god i ništa mi ne fali, pa prema tome...ŠIC
Vule
Znači kada odem u penziju nabavim koze i kokoške. Kako je krenulo neće biti za 10 godina po prodavnicama ničeg ukusnog i autentičnog. Biljno mleko, biljni sir, biljni burgeri kod mene ne prolaze. A inače nisam neki veliki mesojed, više jedem biljnu hranu. Međutim, kada jedem sir, jaja i meso hoću da budu pravi.
darko011
U jednom članku se čudimo što ljudi ne piju mleko a u drugom članku istog dana pišemo kako će nam ten biti lepši i nećemo imati migrene ako prestanemo da jedemo sir... Verovatno će neki muževi biti srećni kad im žene prestanu da jedu sir... Em lepši ten em manje migrena! Blago nama!
bambi
U Srbiji nigde u prodavnicama nema da se kupi kravlje mleko niti proizvodjaci smeju da stave natpis kravlje. O cemu se radi i kako se gradjani varaju. Strogo je definisana proizvodnja praha iz kravljeg mleka dehidracijom. Prah se dobija jer se lakse cuva, transprotuje i slicno. Medjutim prilikom dobijanja kravljeg mleka iz praha nema regulativa i prah se zamenjuje koncentratom koji je kancerog i mutogen a proizvodjac ostvaruje basoslovnu zaradu. Je li video neko cisternu za mleko skoro!
Vlada
Evo ja imam jednu, hoćeš da ti pokažem...
Milanche
Silvestre?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.