Sreda, 28.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Upoznajte deset tipično turskih zanata cenjenih širom sveta!

Turska bogata istorija i kultura sa sobom je donela i umetničku raznolikost kakvom se može pohvaliti retko koja regija na svetu

Tepisi i ćilimi: Umetnost čvorovanog i ravnog tkanja tepiha

Već hiljadama godina turski tepisi koji se ručno izrađuju od svile, vune ili mešavine vune i pamuka predstavljaju zlatni standard prekrivanja podova od nomadskih koliba do velelepnih palata. Boje su potpuno prirodne i prave se od svega dostupnog: korenja biljaka, preko indiga do kore luka, kako bi se dobile suptilne organske nijanse.

Ravno tkan tepih, poznatiji kao ćilim, jedinstvena je tradicija koja datira devet hiljada godina unazad i koju održavaju žene Anadolije stotinama generacija s kolena na koleno. Najstariji zapis o ćilimima potiče iz neolitske grnčarije Čatalhojuka 7000. p. n. e., najstarijeg naselja koje je ikada otkriveno, koje se nalazi  na jugoistoku Konije u središnjem delu Anadolijske regije.

Ebru: Umetnost oslikavanja papira

Ebru je umetnost kreiranja raznobojnih šara prskanjem pigmenata po posudi s masnom vodom, a zatim njihovo prenošenje na papir. Dizajni obuhvataju cveće, lišće, ornamente, transene, džamije i mesec, a koriste se kao dekoracija tradicionalne umetnosti knjigoveza. Alati zanata su četke od konjske dlake s drškama od ružinog drveta, duboki poslužavnik od  borovog drveta, prirodni zemljani pigmenti, goveđa žuč i tragakant. Umetnik koristi prirodne metode dobijanja boja iz prirodnih pigmenata, koje se zatim pomeša s nekoliko kapi volovske žuči, neke vrste prirodne kiseline, pre nego što boju poprska i nanese na pripremljenu kondenzovanu tečnost, na kojoj se formiraju željeni oblici.

Turska keramika: Umetnost pločica iz Iznika

Tradicionalno zanatsko umeće izrade keramike i pločica nalazi se na Uneskovoj listi nematerijalne baštine od 2016. godine. Tako se tradicionalne, ručno rađene glazirane pločice i keramički predmeti, napravljeni u Turskoj, sa šarenim motivima biljaka, životinja i geometrijskih šara, često mogu videti na fasadama zgrada i u domovima širom zemlje. Predmeti od keramike (seramik eşya) su u Anadoliji dostigli najviši nivo estetike i tehnike tokom seldžučkog i osmanskog perioda, da bi se u 17. veku grad Iznik pozicionirao kao važan centar proizvodnje pločica u Osmanskom carstvu.

Kaligrafija

Turska kaligrafija (hattatlık) jedinstveno je umetničko stvaralaštvo, koje su Osmanlije usvojile s velikim žarom i nadahnućem i dovele do svog vrhunca tokom perioda od 500 godina. Najistaknutiji primer mogao je biti vidljiv u sultanovom potpisu ili tugri (tuğra), koja je kaligrafski monogram, pečat ili potpis sultana, koji je stavljan na sve službene dokumente i prepisku. Takođe je bila urezana na njegovom pečatu i utisnuta na novčiće iskovane tokom njegove vladavine. Turska kaligrafija takođe je povezana s apstraktnim arabesknim motivima na zidovima i plafonima džamija, a savremeni umetnici u islamskom svetu danas se u svom radu oslanjaju na nasleđe kaligrafije.

Grnčarija

Kapadokija je poznata po svojoj grnčariji (čanak čomlek), pa postoji čak i lokalno jelo koje se kuva u zatvorenom sudu koji se razbija prilikom serviranja (testi kebabı). Proizvodnja grnčarije duboko je ugrađena u lokalnu kulturu, a metode proizvodnje ostaju bliske njihovim drevnim hetitskim korenima. Odnos lokalnog stanovništva s rekom Kizilirmak datira još iz bronzanog doba, glina koja se koristi za pravljenje grnčarije je mešavina tvrde gline koja se nalazi u planinama oko Avanosa, a one mekše uzete direktno iz korita reke Kizilirmak.

Vez

Umetnost turskog veza (oja ili nakiš) ima dugu istoriju i najverovatnije je putovala na zapad s turskim nomadima iz njihovih centralnoazijskih domovina. Vojna oprema seldžučkih i osmanskih vojnika uključivala je šatore, paviljone, transparente, sedla i futrole bogato izvezene motivima i scenama bitaka, od kojih se mnoge čuvaju u Vojnom muzeju u Harbiju u Istanbulu. Verske zavese za džamije, molitveni ćilimi i kovčezi za Kuran bili su prekriveni gracioznim cvetnim šarama u delikatnim bojama oivičenim srebrom i zlatom, a i mnogi predmeti svakodnevnog života, kao što su peškiri, pokrivači za krevet i velovi, bili su na sličan način ukrašeni. Iako je vez počeo u palati, kasnije je postao dekorativna narodna umetnost.

Predmeti od metala

Koliko izrada predmeta od metala zauzima važno mesto u tradicionalnim rukotvorinama Turske najpre pokazuju ukrašene džezve za kafu i mlinove za mlevenje bibera na lokalnim bazarima. Iz centralne Azije u Anadoliju su ove tehnike doneli Seldžuci, a na značaju dobijaju tokom Osmanskog carstva. Jedan od najčešće korišćenih metala je bakar, koji kao metal pogodan za ukrašavanje zauzima veoma važno mesto u anatolskoj umetnosti. Postoje četiri tehnike koje se koriste u izradi bakarnog posuđa: kovanje, livenje, na strugu i glodalicom.

Iluminacija i pozlata

Poznato je da je tezhip stara dekorativna umetnost. Iako reč tezhip na arapskom znači pretvaranje zlata ili pokrivanje zlatnim listićima, ipak se tezhip može uraditi i sa zlatnom bojom. Tehnika se uglavnom koristila u rukom pisanim knjigama i na ivicama kaligrafskih tekstova, a bila je posebno važna tokom osmanskog perioda kada je korišćena za ukrašavanje rukopisnih knjiga i stranica Kurana. Dekoracija sultanovog potpisa, poznata kao tugra (vidi zapis o kaligrafiji), bila je među dužnostima ovih specijalnih umetnika iluminatora.

Minijatura

Ovo je ime dato umetnosti izrade malih slika s veoma izuzetnim detaljima, u čiju svrhu je korišćen olovni oksid, na latinskom poznat kao minijum, kojim se postizala specifična boja. Odatle potiče reč minijatura. U Turskoj se umetnost minijaturnog slikarstva nekada zvala nakis ili tasvir, pri čemu se prvi naziv češće koristio. Umetnik je bio poznat kao nakkas ili musavvir, a minijaturni rad se uglavnom primenjivao na papiru, slonovači i sličnim materijalima.

Jorgan: Umetnost izrade prekrivača

U turskoj izradi jorgana (yorgan), obloga i postava su od nebeljenog muslina, koji se zatim prekrivaju satenom ili pamukom ako je jorgan za svakodnevnu upotrebu, na koji se zatim šije šara. Dok se jorgan jednostavnog dizajna može napraviti za jedan i po dan, za izradu složenog uzorka može biti potrebno nedelju ili čak mesec dana.

Kako se uključiti u ove aktivnosti?

Izvan Turske

Najbolje mesto za učenje turskih zanata je u samoj zemlji, ali ako niste u mogućnosti da posetite ili želite da se bavite njima nakon vašeg putovanja, još uvek postoje neke mogućnosti.

Institut Junus Emre (Yunus Emre Enstitüsü) je svetska neprofitna organizacija koju je 2007. osnovala turska vlada. Nazvana po čuvenom pesniku iz 14. veka Junusu Emreu, ima za cilj da promoviše turski jezik i kulturu širom sveta. Postoje centri širom sveta, a neki nude kurseve tradicionalnih turskih rukotvorina, kao i kurseve turskog jezika, kako lično, tako i putem onlajn kurseva. Za više informacija posetite https://belgrad.yee.org.tr/.

U Turskoj

Istanbul ima za svakoga ponešto. Naučite novu veštinu i upustite se u umetničku avanturu u Istanbulu, gde se širom grada nude brojne radionice i kursevi o osmanskoj umetnosti, turskim muzičkim instrumentima i dekorativnoj umetnosti. Zašto se ne biste oprobali u jednoj od ovih umetničkih formi? Mnogi kursevi su otvoreni za početnike, a možete čak i da odete s remek-delom koje ste sami napravili!

U drugim delovima zemlje se takođe nude različiti kursevi i aktivnosti koje možete da isprobate. Na primer, u Kapadokiji neki smeštaji nude kurseve keramike i tkanja tepiha kao deo kreativnog odmora, uz pešačke izlete.

Za više informacija posetite Go Türkiye.

 

Promotivni tekst

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

XXY
Равно ткан тепих, познатији као ћилим, јединствена је традиција која датира девет хиљада година уназад и коју одржавају жене Анадолије стотинама генерација с колена на колено. Turci osvajaju Anadoliju u 11 v. ali je i dalje visenacionalna , etnicko ciscenje i preseljenje stanovnistva je uradjeno pocetkom 20 v.
Alisa
skoro sve sto ste napisali je arapskog a ne turskog porekla.
Nebojsa
Niste u pravu. Najbolji cilimi i tepisi su persijskog (Iran) ili turkmenskog (Turkmeni danas zive u Turskoj, na Kavkazu, Rusiji) porekla. Persijanci nisu isto sto i Arapi, a Arapi nikada nisu tkali. Minijature su takodje persijske.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.