Ruše Poštu u Savskoj, podižu repliku Korunovićevog zdanja

Zgrada Pošte na Savskom trgu biće srušena, a novi objekat iste veličine i na istom mestu imaće autentičnu fasadu koja je zdanje arhitekte Momira Korunovića krasila sve do Drugog svetskog rata, saznaje „Politika”. Budući objekat biće adresa odeljenja Biblioteke grada i dečje scene Pozorišta „Boško Buha”, dok njegova večernja scena ostaje na Trgu republike.

– Novu zgradu finansiraće preduzeće „Beograd na vodi”, a potom će je predati gradu na upravljanje. Projektovanje tek sledi i u najboljem slučaju ono će biti završeno do kraja godine. Očekujem da sledeće počne izgradnja. Iza objekta biće podignut i veliki namenski parking – kaže naš sagovornik dobro upućen u namere grada da konačno, posle toliko najava, reši sudbinu ove zgrade.

Formalnih prepreka za rušenje objekta koji je koristila Pošta Srbije nema jer on nije zaštićen, ali sve do danas ideja o uklanjanju zgrade, barem javno saopštena, nije bila opcija. Jer, otkako se objekat našao u planu 2014. iskrojenom isključivo za stambeno-poslovni kompleks „Beograd na vodi” bio je na listi starih zdanja koja se čuvaju, odnosno nisu viđena kao meta bagera. Ali izmenama planskog dokumenta za „Beograd na vodi” koje su usvojene aprila ove godine za zgradu Pošte dozvoljena je „rekonstrukcija, adaptacija i sanacija postojećeg objekta ili izgradnja novog po izvornom projektu autora arhitekte Korunovića u domenu spoljašnjeg izgleda, uz primenu kompatibilnih namena javnoj nameni, bez mogućnosti definisanja urbane funkcije stanovanja”.

Da će namena objekta biti javna takođe je odavno poznato, a u nekoliko navrata licitiralo se o potencijalnim stanarima. Poslednji u igri da se usele u „Poštu” su biblioteka i pozorište, što je prošlog vikenda na svom tviter nalogu obelodanio Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.

Izvorna zgrada Pošte koja već osam decenija ne liči na sebe podignuta je dvadesetih godina prošlog veka, a rekonstruisana do neprepoznatljivosti po projektu Pavla Krata. Za prvobitno zdanje dobar deo stručne javnosti smatra da je ono bilo Korunovićevo najbolje arhitektonsko delo. Oštećena je u Drugom svetskom ratu, ali da je bilo dobre volje u posleratno doba, mogla je da se rekonstruiše i još tada vrati u izvorno stanje, što grad poslednjih godina najavljuje.

Zgrada jeste obnovljena, ali posleratno doba umesto da povrati njenu prvobitnu lepotu ‒ dokrajčilo ju je. U toku te rekonstrukcije poskidani su svi fasadni ukrasi i ornamentika, zgrada Pošte je ogoljena, pa od nekada jednog od najreprezentativnijih objekata u Savskom amfiteatru decenijama imamo samo kostur i neuglednu fasadu u socrealističkom maniru.

Uništeno i preživelo nasleđe „srpskog Gaudija”

Nešto više sreće od Pošte u Savskoj imalo je nekoliko drugih zgrada urađenih prema Korunovićevoj zamisli. Među njima su zgrada Ministarstva pošta (danas Muzej PTT-a), Crkva Svete Petke, zgrada Sokolskog doma „Matica” (Stari DIF), Seizmološki zavod na Tašmajdanu, Crkva Svetog Lazara na Bulbulderu i Crkva Pokrova Presvete Bogorodice u Kajmakčalanskoj.

Ipak, crnju sudbinu od sudbine Pošte doživelo je drugo Korunovićevo delo – zgrada dvorskog Maršalata, potkovičasto zdanje koje se nalazilo između Starog i Novog dvora. Ova raskošna zgrada, zbog vizija gradskih urbanista polovinom prošlog veka, sravnjena je sa zemljom, iako je preživela Drugi svetski rat.