Psorijaza se danas uspešno leči

Psorijaza je često, hronično, zapaljensko oboljenje kože koje se u Srbiji, kao i u većini zemalja Evrope, dijagnostikuje kod oko dva odsto građana. Zone koje su najčešće zahvaćene promenama su koža poglavine, laktovi, kolena, lumbalni predeo, potkolenice. Međutim, oboljenje može zahvatiti i druge zone, a u najtežim slučajevima je zahvaćena i čitava površina kože. Često su zahvaćeni nokti – i na šakama i na stopalima. Na koži su osnovne manifestacije crvenilo (eritem) i njeno ljuskanje (skvama).

Dr Miloš Nikolić (Foto: lična arhiva)

Profesor dr Miloš Nikolić, dermatovenerolog, naglašava da oko 30 odsto obolelih od psorijaze može imati i zapaljenje zglobova, takozvani psorijazni artritis. Pored ovih zdravstvenih problema, pacijenti često imaju i takozvane komorbiditete kao što su gojaznost, hipertenzija, dijabetes, hiperlipidemija (povišeni nivo masnoća u krvi), što sve može biti kombinovano u takozvani metabolički sindrom. Pacijenti takođe mogu imati i zapaljenske bolesti creva.

– Zbog svih ovih komorbiditeta, koji su izraženiji kod osoba sa težom formom psorijaze, pacijenti žive četiri do sedam godina kraće od ljudi koji nemaju te tegobe. Dijagnozu psorijaze potrebno je postaviti što ranije i odmah započeti odgovarajuće lečenje. Ukoliko je promenama zahvaćeno više od 10 odsto kože, pacijenti se ne mogu lečiti samo lokalnom terapijom, već moraju da dobiju i sistemsku terapiju. Do pre petnaestak godina, sistemska terapija se sastojala od lekova koji se koriste već 30 do 70 godina i dugo nije bilo novih terapijskih modaliteta. Ova, takozvana konvencionalna terapija, može imati dobre efekte na kliničku sliku. Takođe, određeni vidovi mogu delovati i na generalizovano hronično zapaljenje u organizmu, ali, relativno često, konvencionalna terapija ima određene neželjene efekte. To znači da može negativno uticati, na primer, na jetru, metabolizam lipida, krvni pritisak, a neki vidovi terapije mogu dodatno isušivati kožu, dovoditi do pojačanog opadanja kose… – naglašava dr Nikolić.

Sve ovo narušava svakodnevicu pacijenata, tako da je ustanovljeno da je njihov kvalitet života lošiji nego kod obolelih od dijabetesa, astme, pa čak i od malignih bolesti.

– U poslednjih 15 godina, a od 2019. i u Srbiji, dostupna je takozvana biološka terapija. Ona deluje ciljano na molekule koji su ključni u patogenezi psorijaze. Na taj način, biološki lekovi dovode do regresije promena na koži, a bez značajnih neželjenih efekata. Za umerene i teške oblike psorijaze, pored konvencionalne sistemske terapije koja je već decenijama u primeni, biološki lekovi se daju o trošku Republičkog fonda ѕa zdravstveno osiguranje, ali i dalje veliki broj pacijenata nepotrebno pati od ozbiljnih simptoma i znakova psorijaze. Biološka terapija u visokom procentu čak potpuno čisti kožu.  Komforno se primenjuje, kao potkožna in‌jekcija jednom mesečno ili jednom u tri meseca. Iako je uvođenje dva biološka leka o trošku RFZO-a pre tri godine značajno poboljšalo ishode lečenja i kvalitet života bolesnika s psorijazom, mi u kliničkoj praksi sve češće uočavamo potrebu za novim terapijskim opcijama i nadamo se da će našim pacijentima uskoro biti dostupna još dva savremena biološka leka, šireg mehanizma dejstva i veće efikasnosti. Sada se u Srbiji biološkim lekovima leči oko 600 pacijenata, a procenjuje se da bi trebalo da se leči oko 2.500 osoba – napominje dr Nikolić.

Dermatovenerološka sekcija Srpskog lekarskog društva (SLD) počela je sprovođenje projekta čiji je cilj unapređenje lečenja pacijenata sa psorijazom u Srbiji, pod sloganom „Za život bez psorijaze“. Ovaj  projekat je podsticaj obolelima od psorijaze da se obrate lekaru i razgovaraju o mogućnostima lečenja. Procenjuje se da je u Srbiji postoji oko 140.000 pacijenata s psorijazom.

– U okviru projekta sprovode se besplatni pregledi pacijenata s psorijazom u opštim bolnicama. Uz dermatologe iz opštih bolnica, preglede obavljaju i profesori iz univerzitetskih kliničkih centara. Cilj je da što više pacijenata bude pregledano, kao i da se podigne svest u javnosti, među pacijentima, ali i među lekarima, da osobe s psorijazom danas imaju pristup većem broju terapijskih mogućnosti nego ikada ranije i da svaki pacijent treba da teži oslobađanju od simptoma psorijaze. Ako pacijent dobije adekvatnu terapiju, bolest se može staviti pod kontrolu i komplikacije se mogu sprečiti – napominje naš sagovornik.

Teret bolesti s kojom se nose oboleli od psorijaze su promene na koži, moguće promene na noktima i zglobovima, komorbiditeti, ali i emocionalna patnja. Ovi pacijenti su stigmatizovani. Zahvaćenost posebnih regija psorijazom kao što su nokti, kapilicijum, šake, stopala, genitalni region, dovodi pacijente u samoizolaciju i anksioznost. Mnogi od njih postaju depresivni i sami sebe izoluju, jer se među laicima ponekad veruje da je psorijaza zarazna. Pored pacijenata, problemima koje nosi ova bolest opterećeni su i njihova porodica i okolina.

– Adekvatnim i pravovremenim lečenjem osoba sa umerenom i teškom psorijazom, prevenira se pojava komorbiditeta i popravlja kvalitet života i pacijenata i njihovih porodica – zaključio je dr Nikolić.