Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pola veka od izgradnje pruge Beograd‒Bar

U omladinskoj radnoj akciji učestvovalo je 12.345 brigadira. – Prvi voz u pravcu primorja uputio se 1976. godine i bio je to Titov „Plavi voz”
(Фото: Монографија „То су наших руку дела”, Слободан В. Ристановић)

Kroz klisure, brda, preko reka i planina, pre tačno pola veka počela je da se probija jedna od najznačajnijih saobraćajnica naše zemlje – pruga Beograd‒Bar. Pedeset godina od početka njene izgradnje obeleženo je juče u Domu kulture „Studentski grad”, a bivši akcijaši i današnji poštovaoci njihovog dela sabrali su se ovde da bi se prisetili tog graditeljskog poduhvata, odnosno nastanka jednog od najvećih kapitalnih infrastrukturnih objekata bivše Jugoslavije.

Posetioci su imali priliku da pogledaju foto-dokumentarnu izložbu sa akcijaškim eksponatima, predstavljena je i monografija „Pruga snova” autora Vidoja Golubovića, a održan je i svečani program pod nazivom „Čelična magistrala srca” u okviru koga su se čula i akcijaška prisećanja, ali i neke brigadirima najdraže pesme.

A šta se sve to dešavalo pre nego što je 1976. godine pruga otvorena tako što se „Plavim vozom” od Beograda do Bara provozao i predsednik Tito?

– Opredeljenje da tadašnje generacije moraju izvesti ovaj istorijski poduhvat masovno je podržano od svih slojeva društva, a posebno je to iskazano u do tada neviđeno velikoj podršci raspisivanjem narodnog zajma za izgradnju pruge. Motivi za učešće u omladinskim radnim akcijama posebno su rasli sa značajem objekta koji se gradi, što je potvrdila i izgradnja ove pruge. Bio je to dugo planirani i najzad posle više godina ostvareni projekat koji je, pored saobraćajnog, imao i višestruki društveni i kulturni značaj za Srbiju i Crnu Goru, kao i za celu tadašnju državu – rekao je Velizar Popović, predsednik Udruženja učesnika ORA Beograd‒Bar, i naglasio da je ova železnička saobraćajnica građevinsko remek-delo. Podsetio je da su od ukupne trase pruge jednu četvrtinu činili tuneli, ali i drugi nepristupačni tereni koji su morali da budu premošćeni sa 234 mosta.

Akcija je bila organizovana tako da izdržava sama sebe, a pokraj pruge nalazilo se pet brigadirskih naselja. Radilo se u jako teškim uslovima.

– Na strmim terenima koristila se alpinistička oprema, brigadir je bio vezan, uže zakucano alpinističkim klinom. I tako su radili, a onda se sa gradilišta vraćali pevajući „mila majko, gledaj svoga sina, gradi prugu sve uz pomoć klina”– prisetio se Popović.

Bio je ovo projekat koji je ujedinio svu omladinu – školsku, studentsku, radničku i seosku, pa i pionire koji su radili kao vodonoše napajajući žedna grla. Na izgradnji je učestvovalo 12.345 brigadira raspoređenih u 234 brigade, a na gradilištima su bili i akcijaši iz 13 zemalja.

– U anale evropske i svetske arhitekture ova pruga ušla je kao najteža pruga kad je reč o geologiji, o sastavu, o problemima, odronima, klizištima i padinama – rekao je Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, koji je na pruzi bio jedan od najmlađih inženjera, i podsetio da je posebno „remek-delo” kome se čudila cela Evropa bio most Mala Rijeka, visine čak 204 metra i 500 metara dužine.

Da je izgradnja pruge „Beograd‒Bar” bila jedan od „najfantastičnijih projekata” bivše Jugoslavije, rekao je ministar građevinarstva Tomislav Momirović.

– Svi mi koji danas stojimo u strukturama vlasti jako dobro znamo šta ste uradili i uvek su nam vaši rezultati na pameti. Vi ste u svom vremenu pokazali da ovaj narod ima ljude za velika dela. Ova pruga je bez sumnje jedan od velikih rezultata svih vas ovde i cele države u tom periodu – rekao je Momirović i dodao da će pruga biti kompletno obnovljena.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.