Četvrtak, 06.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jun proglašen za mesec mentalnog zdravlja

Krizni periodi i čekanje da jednog dana počne neki „normalan život” postali su mnogima svakodnevica, pa su stres i depresivnost logične reakcije na „nenormalne” okolnosti
(Фото Д. Јевремовић)

Rezultati prve Nacionalne studije o mentalnom zdravlju nacije govore da oko 700.000 osoba odraslih stanovnika naše zemlje ispunjava kriterijume za neki od dvanaest najčešćih psihijatrijskih poremećaja – depresiju ima 2,2 odsto sugrađana, od anksioznih poremećaja pati 1,8 odsto naših sugrađana, a čak 7,2 odsto stanovništva ima problem sa zloupotrebom alkohola. Broj depresivnih osoba u Srbiji udvostručen je u drugoj godini pandemije virusa korona, a kad smo se ponadali da je „omikron” poslednji čin kovid drame, počeo je rat na našem evropskom komšiluku, donoseći nove strahove i brige. Podsećanja radi studiju su radili predstavnici Filozofskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, Medicinski fakultet u Beogradu, a projekat je finansiran sredstvima iz Fonda za nauku. I još nešto važno, najnovija studija razlikuje od ostalih po tome što su ispitivači i istraživači išli u domove ljudi i pitali ih o njihovom mentalnom zdravlju.

I dok nas zvaničnici upozoravaju da nam preti teška zima, epidemiolozi strepe da svetu preti nova epidemija, jer su „,majmunske boginje” prešle granice velikog broja zemalja sveta. Svesni činjenice da je mentalno zdravlje naših sugrađana na ozbiljnom ispitu, nadležni u Ministarstvu zdravlja Srbije odlučili su da jun bude Nacionalni mesec mentalnog zdravlja, kako bi i na taj način svim profesionalcima u zdravstvu bila poslata poruka da posebno obrate pažnju i na duševne tegobe osoba koje prelaze prag njihove ordinacije.

A na pitanje kako možemo opisati mentalno zdravlje nacije, imajući u vidu činjenicu da dve i po godine živimo u „pandemijskoj” realnosti, predsednica Društva psihologa Srbije i profesorka na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Tamara Džamonja Ignjatović kaže:

– Od početka pandemije postalo je jasno da će zatvaranje u kuće i socijalna distanca, kao i promena celokupne svakodnevice, narušiti kvalitet života, a potencijalno i mentalno zdravlje. Kao da smo se našli pred izborom da li ćemo čuvati fizičko zdravlje i rigorozno se pridržavati svih mera ili ćemo čuvati mentalno zdravlje i nastaviti sa „normalnim" životom, što je više moguće. Međutim, pandemija se odužila i čini se da je dovela i do trajnijih promena načina života, koje će „nadživeti“ i samu pandemiju. Mentalno zdravlje je danas generalno lošije nego pre. To potvrđuju i statistički podaci koji ukazuju na porast depresivnosti, anksioznosti i stresa, ali srećom ne i težih mentalnih poremećaja koji manje zavise od situacionih okolnosti. Naizgled paradoksalno, možemo reći da nije toliko porastao broj mentalnih bolesti, ali je narušeno duševno zdravlje u smislu pada subjektivnog blagostanja.

Naša sagovornica podseća da su različite kategorije stanovništva na razne načine bile pogođene pandemijom. Oni na „prvoj liniji” fronta bili su izloženi većem riziku od samog zaražavanja, odnosno ugroženosti sopstvenog zdravlja, ali su rizikovali i zdravlje svojih ukućana. S druge strane, i uslovi rada bili su posebno teški s obzirom na znatno povećan obim posla i svakodnevno susretanje sa prizorima tuđe patnje. Međutim, osećaj da u teškim okolnostima mogu da pruže pomoć onima kojima je ona potrebna, pomaže i samim pomagačima da sačuvaju doživljaj smisla onoga što rade. Druge grupe, kao što su stariji ljudi, bili su više socijalno izolovani i pod većim zdravstvenim rizikom od teških posledica zaražavanja. Mladima je bilo uskraćeno adekvatno školovanje i druženje u školi ili na fakultetu, što im je posebno teško palo. Opao je i kvalitet nastave, a posebno motivacija za učenje. Odrasli su bili pred izazovima novih uslova rada, savladavanja izazova tehnologije, usklađivanja rada i porodičnih obaveza...

Da li su stres i anksioznost normalna posledica činjenice da stalno živimo sa novim pretnjama – pandemija još nije prošla, rat u Ukrajini je počeo, a zvaničnici nam „obećavaju“  tešku zimu?

– Krizni periodi, tranzicije, pretnje novim nedaćama i čekanje da jednog dana počne neki „normalan život” postaju naše hronično, a ne trenutno stanje. Poznato je da hroničan stres mnogo više narušava zdravlje – ne samo mentalno, već i fizičko. Zato često kažemo da su stres, anksioznost i depresivnost normalne reakcije na „nenormalne” okolnosti – zaključuje dr Tamara Džamonja Ignjatović.

Život u socijalnom karantinu, školovanje preko malog ekrana, embargo na druženje, izlaske, đačke ekskurzije, proslave rođendana, male i velike mature, kao i bolest ili gubitak članova porodice, uticali su na činjenicu da je skoro svakoj petoj mladoj osobi pogoršano mentalno zdravlje u prethodne dve godine, svedoče podaci izvedeni iz istraživanja Unicefa o uticaju pandemije kovida 19 na porodice u Srbiji. Ova studija govori da je korona-kriza ostavila najveće posledice na adolescente uzrasta od 13 do 17 godina, koji potiču iz porodica sa nižim socio-ekonomskim statusom iz Beograda i drugih urbanih centara. Čak 44 odsto njih ima teškoće sa koncentracijom prilikom učenja, a kad je reč o mentalnim tegobama i problemima s kojima se adolescenti suočavaju najčešće su anksioznost i razdražljivost.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.