Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Depresija kao tiha pandemija

Većina baltičkih i zemalja centralne i istočne Evrope zaostaje za prosekom EU kad je reč o ukupnim ulaganjima u brigu o mentalnom zdravlju, a na toj listi je i Srbija
Институт за ментално здравље: уз стручну помоћ и терапију до бољег стања (Фото: Р. П.)

Dovoljan broj postelja za pacijente kojima je potrebno psihijatrijsko lečenje, Program zaštite mentalnog zdravlja do 2026, akcioni plan za njegovo sprovođenje i Nacionalna komisija zadužena da sprovodi reforme iz ovog dokumenta nalaze se na pozitivnoj listi kad je reč o zaštiti mentalnog zdravlja u našoj zemlji, a koje su istaknute na prošlonedeljnom forumu „Globsek 2022” održanom u Bratislavi. Međutim, iznete su i brojne zamerke – nepostojanje registara za poremećaj mentalnog zdravlja, nedovoljna saradnja među lekarima specijalistima iz domova zdravlja sa kolegama iz bolnica i kliničkih centara, ali i nedovoljna edukacija doktora primarne zdravstvene zaštite u lečenju mentalnih poremećaja.

– U određenom delu velikih psihijatrijskih bolnica i ustanova socijalne zaštite u kojima dugo borave osobe sa hroničnim poremećajima, nezadovoljavajući uslovi dovode do nezadovoljavajućeg nivoa poštovanja ljudskih prava osoba sa mentalnim poremećajima. Takođe, iz državnog budžeta ne izdvaja se dovoljno novca za zaštitu mentalnog zdravlja – zamerke su koje je u Bratislavi adresirane na našu zemlju, a na osnovu istraživanja ovdašnjih udruženja pacijenata.

Pored Srbije, još devet timova iz baltičkih i zemalja centralne i istočne Evrope analizirao je brigu o mentalnom zdravlju u svojim zemljama, naglašavajući da je depresija danas najčešći mentalnih poremećaja. Tome u prilog govore procene Svetske zdravstvena organizacije prema kojima depresija pogađa više od 40 miliona ljudi u Evropskoj uniji, ali i činjenica da je pandemija kovida 19 dodatno doprinela rasprostranjenosti anksioznosti i depresije. Kako je virus korona temu depresije učinio vidljivim, stručnjaci širim sveta nazivaju je „tihom pandemijom”.

– Uprkos očiglednoj potrebi da se unapredi briga o mentalnom zdravlju, većina baltičkih i zemalja centralne i istočne Evrope zaostaje za prosekom EU kad je reč o ukupnim ulaganjima. Profesionalne kapacitete, kao i brigu zajednice o ljudima koji su u najvećem riziku od depresije, takođe treba unaprediti - zaključak je istraživanja koja je iznela Ana Mihalkova, regionalni koordinator istraživanja o depresiji.
U Bratislavi je preporučen i niz koraka za poboljšanje lečenja i nege pacijenata koji pate od depresije, a načinjen je i Memorandum pacijenata koji zahteva veću uključenost obolelih u rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.