Utorak, 09.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SINOĆ U GRADU

Zašto nam je potrebna kultura sećanja

Дејан Ристић и Смиљана Попов у дворишту Ранчићеве куће (Фото: Зорица Атић)

Nova sezona letnjih piknik-divana „Beograd za početnike” u znamenitoj Rančićevoj kući u kojoj stanuje Centar za kulturu Grocka nastavljena je divanom o toliko potrebnoj kulturi sećanja. Autorka i moderatorka divana „(Ne)kultura sećanja” Smiljana Popov, novinarka i urednica naučno-popularnog TV serijala „Beograd za početnike”, sa gostom Dejanom Ristićem, istoričarem i direktorom Muzeja žrtava genocida, povela je publiku u osvešćivanje značenja tih često korišćenih izraza.

Na čemu je naše sećanje utemeljeno i kako negujemo sopstvenu (ne)kulturu sećanja, da li znamo u dovoljnoj meri, da li smo svoje pojedinačno i zajedničko sećanje na Jajince, Šumarice, Draginac, Stari Brod, Jasenovac, Kragujevac i mnoga druga gubilišta naših predaka iz Drugog svetskog rata uspostavili na stereotipima ili pak na poznavanju istorijskih činjenica i konteksta… neka su od pitanja kojima se bavio ovaj nesvakidašnji divan u prostoru Rančićeve kuće, zaštićenog kulturnog dobra koje takođe svedoči o prohujalim vekovima.

Istoričar je objasnio da kultura sećanja, odnosno pamćenja, nije namenjena produbljivanju sukoba, već spoznaji, i da narod koji ne poznaje svoju prošlost ne može imati budućnost. Jedna od tema bila je i neadekvatna terminologija jer se samo u Srbiji stratišta nazivaju spomen-parkovima, umesto spomen-muzejima, spomen-područjima i slično, što takođe nije slučajno i deo je bremena kulture zaborava prošlosti... Imamo ne obavezu, već pravo da se sećamo, zaključio je Dejan Ristić.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Акоме сесете 1305 сете
Култура сећања једне нације зависи од историчарског мејнстрима условљеног актуелним политичким интересима, или пак онога што носиоцима политичке власти изгледају као интереси. Део тога је и негирање своубухватности предмета историје као науке и потурање којакаквих небулоза да је потребна нека нова наука која би изучавала и пропагирала такозвану културу сећања, на шта се "упецао" и аутор овог чланака, односно организатор "диванхане на Дунаву" (погледај савремени речник бодсанскох речи и израза)
Јасмина Марић
Молим да се надлежни позабаве садржајем новопостављене спомен плоче на злогласној Жутој кући у Суботици. Ова је зграда у Другом светском рату била средиште мађарске фашистичке полиције и казамат у коме су овдашњи родољуби брутално мучени и убијани. Онда је Република Мађарска дала новац за реконструкцију, те је зграда постала Учитељски факултет на МАЂАРСКОМ наставном језику. Стара плоча је замењена новом, несумњиво прикладнијом по мишљењу инвеститора - текст је без значаја, не говори истину.
nikola andric
Srbi, izgleda, vole metaforicke iskaze. Zbog knjizevnosti? Sam mozak razlikuje ''kratko'' - i ''dugacko secanje''. Iz ''bioloskih razloga''. Problem je u tome da jedan deo ''nacije'' zeli da ''propise'' drugom delu ''cega da se seca''. Logicki problem je da vrednosni iskazi koje ''teza'' pretpostavlja ne mogu biti istiniti posto ne zadovoljavju naucne kriterijume istine.
Земунац
Неадекватна је и терминологија, да употребим речи аутора текста, уместо правих ''неодговарајући називи'', када се каже ''диван'' или још горе ''модераторка дивана''. Зар не може лепо српски ''разговор'' и ''водитељка разговора''. Што се тиче саме теме, треба нам учење историје у школама ослобођено предрасуда и политичке обојености да би наши потомци знали да је спомен-парк Јајинци, место страдања, а не место за излете. Сам назив спомен-парк је исто што и спомен-подручје, а музеј је нешто дру
Земунац
@Dorcolac Хајде да се и сложимо око туђица, али признајте и сами да не иде да се комбинују туђице из два различита језика. Зар вам не ''пара уши'' комбинација ''модераторка дивана''? Је ли то сада нека нова мода да се мешају модерне и архаичне туђице?
Dorcolac
@Земунац Strane reci koje su se odomacile u bilo kom jeziku postaju deo tog jezika. Pet vekova pot Otomanima nije izmisljeno, nego se desilo. I to je deo nase proslosti. Ne vidim da se mnogi "veliko-Srbi" uznemiravaju kada koriste reci poput vikend, sendvic, autobus, raketa, muzej (koju i Vi koristite u svom komentaru)... Hrvati su sampioni stvaranja novih reci i kovanica poput rezimo "zrakomlat." Mi imamo vazduhoplov, ali koliko ljudi, ukljucujuci i Vas, je koriste umesto odomocene reci avion?
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.