Utorak, 16.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bliži li se kraj pontifikata pape Franje

Na pripremu moguće abdikacije poglavara Rimokatoličke crkve upućuju njegovo zdravstveno stanje, sazivanje kolegijuma kardinala za avgust i poseta grobu sveca Selestina Petog, koji je uveo presedan da pape mogu da daju ostavku
Папа Фрања у инвалидским колицима долази на аудијенцију у ватиканску дворану Павла Шестог (Фото Бета-АП/Alessandra Tarantino)

„Želeo bih da se izvinim, ali zbog upaljenog ligamenta u kolenu ne mogu da ustanem”, požalio se poglavar Rimokatoličke crkve hodočasnicima pre nekoliko meseci, jer nije mogao da ih dočeka na nogama. Početkom maja papa Franja je u Vatikanu prvi put viđen u invalidskim kolicima, a ubrzo je usledila vest da je odložena njegova poseta Libanu, planirana za jun.

Iako je na praznik Duhovi s prozora Apostolske palate vernicima okupljenim na Trgu Svetog Petra poručio da želi da ode u Ukrajinu, iz rimske kurije stižu nagoveštaji da bi duhovni vođa katolika, poput njegovog prethodnika Benedikta Šesnaestog, mogao uskoro da se povuče s trona namesnika Svetog Petra. O papinoj mogućoj ostavci počelo je da se šuška još pre godinu dana, nakon što je bio na operaciji debelog creva.

Osim zdravstvenih tegoba koje su mu umanjile pokretljivost, još dva poteza puna simbolike podstakla su u crkvenim krugovima spekulacije da papa Franja (85) razmišlja o tome da u narednih nekoliko meseci abdicira.

Papa je za kraj avgusta u Vatikanu zakazao kardinalski konzistorijum na kojem će u čin kardinala proizvesti 21 biskupa, od kojih je 16 mlađe od 80 godina, što znači da mogu učestvovati u konklavi koja bira novog crkvenog poglavara. Odmah posle kardinalskog kolegijuma Franja će posetiti grobnicu pape Selestina Petog u gradu Akvili. Reč je papi s kraja 13. veka koji se posle samo pet meseci pontifikata odrekao najviše crkvene funkcije. Selestin je prvi uveo presedan – pravilo da pape mogu da daju ostavku donoseći dekret o mogućnosti napuštanja papskog trona.

Trebalo je da prođe 719 godina da jedan papa, Benedikt Šesnaesti, krene Selestinovim stopama. Četiri godine pre nego što je 2013. podneo ostavku Benedikt je posetio baziliku u kojoj je sahranjen Selestin. Na grobu ovog katoličkog svetitelja prethodni papa je ostavio palijum, deo odežde koji simboliše biskupsku vlast.

Posmatračima prilika u Vatikanu sve ovo govori da se Franja polako priprema za „penziju”. Masimo Fađoli, profesor teologije na Univerzitetu Vilanova, kaže da je jasno da je Franjin pontifikat ušao u opadajuću, završnu fazu u kojoj čin ostavke postaje izvodljiv.

Papin biograf Ostin Ajveri, koji je nedavno posetio Franju, kaže kako nije stekao utisak da je ostavka neizbežna.

„Benedikt je otvorio vrata svakom budućem papi da proceni da li je, kada dođe vreme, ispravno da se povuče”, rekao je Ajveri za „Vašington post”.

Prvi jezuita i prvi Latinoamerikanac na papskom tronu, Franja je već postigao glavne ciljeve. Kao liberalni crkveni poglavar u javnosti je stekao simpatije zbog poruka o problemu migracije i klimatskim promenama, a pokazao je i veće razumevanje za LGBT populaciju. Franja je za devet godina promenio „krvnu sliku” kolegijuma kardinala, koji je sada mnogo manje evrocentričan. Izabrao je dve trećine od 83 kardinala s pravom glasa da biraju novog pontifeksa. Novoimenovani kardinali dolaze iz SAD, Indije, Mongolije, Konga, Gane, Nigerije, Singapura i Istočnog Timora. Na konzistorijumu u avgustu broj kardinala s pravom glasa iz Azije i Afrike skoro će se udvostručiti u poređenju s konklavom koja je 2013. izabrala Franju. Kako primećuje „Nešenel katolik riporter”, udeo kardinala iz Italije pao je sa 24 odsto na 17,4 odsto.

Nedavno je na snagu stupio i Franjin apostolski ustav, kojim se reformiše birokratija rimske kurije. Kako navodi AP, ovaj dokument dozvoljava ženama da budu na čelu vatikanskih kancelarija, nameće ograničenja mandata službenicima u svešteničkom činu i pozicionira Svetu stolicu kao instituciju koja će biti više u službi lokalnih crkava, a ne obrnuto.

Tehnički, papa može da podnese ostavku u bilo kojem trenutku. Ali je još u sferi nagađanja je da li bi to mogao da učini krajem avgusta tokom okupljanja kardinala u Vatikanu. Ako bi se to dogodilo, konzistorijum bi po automatizmu postao konklava koja će izabrati novog poglavara.

Za razliku pod pape Jovana Pavla Drugog, koji je bio u invalidskim kolicima zbog Parkinsove bolesti, Franja ih koristi zbog problema s kolenom i išijasa. Oni koji ga bolje poznaju kaže da je zbog bolova za sada preskočio samo nekoliko važnih događaja, a da se sprema da u julu poseti centralnu Afriku i Kanadu, a u septembru Kazahstan.

Najveća prepreka papinoj abdikaciji nisu preuzete obaveze i želja da doprinese uspostavljanju mira u Ukrajini. U Vatikanu smatraju da Franja ne želi da se povuče s trona dok je njegov prethodnik papa emeritus Benedikt Šesnaesti (95) još živ. Iako se povukao iz javnosti, Benedikt, koji živi u vatikanskom manastiru Mater Eklezija, povremeno se uplitao u život crkve, što je otežavalo Franjin pontifikat.

Imati trojicu papa, od kojih dvojicu bivših, samo bi još više iskomplikovalo odnose u vrhu Katoličke crkve.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boban Filipović
Srbija i SPC što pre da pozove papu Franju u zvaničnu posetu Srbiji dok je još živ. On je najbolji papa decenijama koji se pozitivno odnosi prema nama i odbio je da proglasi Stepinca za sveca. Ko zna kakav će biti sledeći papa. Sigurno ne bolji za nas. Na kraju papa Franja je već izrazio želju da poseti Beograd. Šta se čeka? Ja sam pravoslavac.
dusan1
Neznam da postoji neki drugi Papa osim rimokatoličkog tako da je taj epitet suvišan !
Max Baum
@Kozarski Nema potrebe jer ne postoje niti su ikad postojali pravoslavni pape.
Jovan Horvat
Rimske biskupe do 1054. Pravoslavna crkva drži za pravoslavne. Aleksandrijski patrijarh ima i titulu pape.
Moli
Otkuda vam takva ideja? U prvom milenijumu sve rimpske pape su bile pravoslavne. Takodje aleksandrijski patrijarh i danas nosi titulu pape.
Milos Kozarski
U člancima Politike bi pape i ostali proglašene Svetima nakon 11 veka trebale imati epitet rimokatolički.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.