Četvrtak, 11.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zub Patrisa Lumumbe i mračna prošlost Belgije

Kralj Filip se tokom prve posete Kinšasi nije izvinio za zlodela koja počinio njegov predak kralj Leopold Drugi, ali je izrazio žaljenje
Краљ Филип с Албертом Куњукуом, последњим преживелим конгоанским ветераном из Другог светског рата (Фото: EPA-EFE/Junior Kannah)

Belgija i Kongo najavljuju novo poglavlje u odnosima dve zemlje. Ali, na tom putu još stoji jedna prepreka: mračne stranice brutalne kolonijalne istorije. Belgijski kralj Filip s kraljicom Matildom, praćen premijerom Aleksandrom de Kroom i s nekoliko ministara, otišao je u prvu posetu nekadašnjoj afričkoj koloniji. Ali, iako su mnogi očekivali, kralj se tokom govora ispred parlamenta u Kinšasi nije izvinio za zlodela koje počinio njegov predak kralj Leopold Drugi. Kao i pre dve godine, povodom šezdesetogodišnjice nezavisnosti Demokratske Republike Kongo, Filip je izrazio duboko žaljenje zbog postupaka njegove zemlje prema žiteljima Konga.

„To je bio režim neravnopravnih odnosa, sam po sebi neopravdan, obeležen paternalizmom, diskriminacijom i rasizmom. Sve to je dovelo do zlostavljanja i ponižavanja. Ovde, pred narodom Konga i onima koji i danas pate zbog toga, želim da ponovo potvrdim svoje najdublje žaljenje zbog ovih rana iz prošlosti”, rekao je Filip, prenosi AFP.

Šestodnevna istorijska poseta belgijskog monarha ovoj afričkoj zemlji na poziv predsednika Feliksa Čisekedija viđena je kao šansa za pomirenje DR Konga i njenog bivšeg kolonijalnog gospodara.

Belgijski premijer De Kro poručio je da je, iako dve zemlje moraju da gledaju u prošlost, fokus njegovih razgovora u Kinšasi okrenut ka budućnosti. I predsednik Čisekedi je tokom prijema u rezidenciji rekao da dve zemlje okreću novi list u odnosima posle problematičnih godina vlasti njegovog prethodnika Džozefa Kabile. Odnos s Briselom je ključan za Kinšasu, naglasio je Čisekedi, dodajući: „Za Kongo, Belgija je kapija za ulazak u Evropu”.

Aktivisti i nevladine organizacije smatraju da je kralj mogao da ode korak dalje i uputi formalno izvinjenje zbog zverstava koja su počinili njegovi preci. Procenjuje se da je čak 10 miliona ljudi ubijeno ili umrlo od gladi i bolesti između 1885. i 1908. godine, perioda kad je ovom zemljom, 77 puta većom od Belgije, kao svojom ličnom svojinom upravljao kralj Leopold Drugi. Ovaj period obeležili su surova eksploatacija, prisilan rad i pokolj pobunjenih sela. Odsečene ruke postale su simbol jedne od najzloglasnijih kolonijalnih uprava u Africi. Svakog ko nije ispunio normu u sakupljanju kaučuka brutalno su sakatili kao primer drugima.

„Izraz žaljenja bez izvinjenja pokazuje da je još dug put do oporavka”, rekla je za „Politiko” kongoanska aktivistkinja Trejsi Tansija, koja radi za belgijsku koaliciju nevladinih organizacija pod nazivom 11.11.11.

Ipak, Tansija je istakla da je kraljev izraz žaljenja označio „istorijsku prekretnicu” i bio je izuzetno važan za čitavu generaciju mladih ljudi u obe zemlje.

Politikolog Nadija Nsaji, specijalizovana za Kongo, kaže za Rojters da oseća veliku nervozu u Belgiji kad je reč o mogućem formalnom izvinjenju, jer bi to Kongo mogao da iskoristi i zahteva finansijske reparacije za zločine počinjene tokom kolonijalne uprave.

Zvanično kraljevo izvinjenje bilo bi u ovom trenutku politički delikatno za Belgiju budući da parlamentarna komisija još razmatra kolonijalnu istoriju i očekuje se da će s preporukama izaći krajem godine. Ovo telo je formirano pre dve godine, u jeku talasa antirasističkih protesta širom sveta, koje je izazvalo policijsko ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda u SAD. Tokom demonstracija u Belgiji okupljeni građani ofarbali su u crveno spomenik kralju Leopoldu nazivajući ga homofobom, rasistom i fašistom.

Da bi ispravila barem neke nepravde, Belgija će porodici Patrisa Lumumbe predati zub – jedini posmrtni ostatak prvog premijera nezavisnog Konga. Lumumbu su 1961. ubili kongoanski separatisti i belgijski plaćenici i njegovo telo rastvorili u kiselini, ali je jedan belgijski policajac zub zadržao kao trofej. Parlamentarna istraga o ubistvu ovog heroja nezavisnosti Konga zaključila je početkom 21. veka da je Belgija „moralno odgovorna” za Lumumbinu smrt.

Da bi istakla novo poglavlje u odnosima, belgijska delegacija je Narodnom muzeju u Kinšasi na neograničeno vreme ustupila ritualnu kongoansku masku etničke grupe Suku. Maska Kakuungu jedna je od oko 120.000 afričkih predmeta, uglavnom iz Konga, koji se čuvaju u belgijskom Muzeju Afrike.

Tokom posete kralj Filip se susreo i s kaplarom Albertom Kunjukuom (100), poslednjim preživelim kongoanskim veteranom iz Drugog svetskog rata, koji se borio zajedno s Belgijancima, i uručio mu medalju.

 

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Oktoberfest
Bio sam dete od 9 godina kada je ubijen Patris Lumumba. Bio sam veoma tužan i nekako baš u to vreme me je počela interesovati politika i događaji u dalekim zemljama sveta.
Juraj
Kongo jako greši. Ne verujem u časne namere bivših kolonijalista. Poznata je fotografija i snimak uhapšenog i vezanog Lumumbe. Njegov pogled nikada neću zaboraviti.
Mina Ivanović
Ponosna na moju zemlju koja je uvek na pravoj strani stajala! Nismo ulici u Bgd dali ime tog zlotvora Leoploda, već ime njegove žrtve Patrisa Lumumbe.
Демос Кратеин
Замислите шта би се о нама говорило да смо радили то што су вивилзовани Белгијци радили. Београд има улицу Патриса Лумумбе и ми смо подржавали афричке народе у борби против колонизаора а ипак Белгијци дају себи за право да нас оотужују за геноцид а себе сматрају хуманим и цивилзованим друштвом.
Juraj
@Ivan Grozni Ne samo Srbiju, zadužio je ceo svet jer je pokazao kako se bori za slobodu, nezavisnost i demokratiju i što je pokazao pravo lice kolonijalizma i neokolonijalizma. Možemo biti ponosni da smo tada, kada se nije znalo ko će da pobedi, podržavali porobljene i kolonizirane zemlje u njihovoj pravednoj borbi za oslobodjenje. Danas, kada na svetu ponestaje neobnovljivih resursa, stari konlonizatoriu su ih se ponovo setili i počeli da se umiljavaju.
Земунац
@Иван Грозни Хајде онда да идемо редом. Чиме је Џорџ Вашингтон задужио Србе? Има тога још доста.
Prikaži još odgovora
Sanjar optimista
malo su ih sakatili,malo ugnjetavali eksplatisali njihovu zemlju,10 miliona ubili i nikom nista,okrecemo novo poglavlje u istoriji nase dve zemlje rece kralj! Zapadna evropa je vekovima eksplatisala i ugnjetavala citav svet,doslo je vreme za naplatu

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.