Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
75. KANSKA NAGRADA ZA SCENARIO: TARIK SALEH, švedsko-egipatski scenarista i reditelj

Mnogo volim Egipat, ali je ta moja ljubav neuzvraćena

Moj „Dečko iz raja” je bez političkih izjava, komplikovan je i delikatan, izmišljena priča za igrani film koji je zapravo bezvremen, jer je borba između sveštenstva i vladara veoma stara i neprestano traje u Egiptu
(Фото EPA-EFE/Sebastien Nogier)

Švedsko-egipatski filmski scenarista i reditelj Tarik Saleh podario je glavnom takmičarskom programu 75. Kanskog festivala najuzbudljiviji i najdinamičniji film – „Dečko iz raja” i za njega osvojio „Zlatnu palmu” za najbolji scenario.

Reč je o energičnom špijunsko-političko-akcionom filmu radnje smeštene unutar Al-Azara, mitskog univerziteta u Kairu, epicentra sunitskog islama, gde su i prošlost i budućnost u konstantnoj interakciji. Otvorila su se pred gledaocima ta, za javnost, zabranjena vrata. Za Salehovo pripovedanje o frakcijama unutar islama koje različito deluju u velikom muslimanskom svetu, o značaju izbora velikog imama, o „Muslimanskoj braći” koji umalo nisu izazvali građanski rat u Egiptu, o sprezi univerziteta i visoke politike kroz delovanje egipatske tajne policije koja sve što se događa unutar ovog zdanja zapravo drži pod svojom kontrolom.

U razgovoru za „Politiku” Tarik Saleh („Incident u Nil Hiltonu”, „Konstruktor”), objašnjava ovu svoju novu zanimljivu filmsku priču koja približava islam pripadnicima drugih religija i neverujućima u publici, ali i kazuje o neodvojivoj međusobnoj sprezi državnih i religijskih moćnika...

Ponudili ste nam tako dinamičan i intenzivan politički ali i religiozni akcioni film od kojeg zastaje dah. Neobična žanrovska kombinacija?

Ne smatram sebe političkim filmskim stvaraocem. Ne volim političke filmove, u tom smislu jer verujem da sam u politici uvek grešio. Naravno da me zanima politika, ali me zanima i univerzalnija tema a to je – autoritet. Kako vlast, i državna i religijska, funkcioniše i kako se postaje moćan. Moj film je bez političkih izjava, komplikovan je i delikatan, ali treba jasno reći da je ovo izmišljena priča za igrani film koji je zapravo bezvremen. Jer borba između sveštenstva i vladara – faraona veoma je stara i neprestano traje. Egipat je veoma stara zemlja. Mislim, prošlo je oko 4.000 godina pre nego što smo počeli uopšte da računamo vreme. Reč je, dakle, o starom sukobu koji je oduvek postojao još otkako postoji civilizacija. I uvek je bio tu. Sukob oko srca ili uma? Morate da dobijete obe bitke da biste vladali narodom. Što se mene tiče, vremenski okvir ovog filma mogao je da bude bilo kada tokom poslednjih šest hiljada godina u Egiptu.

Ono što je posebno jeste to da ste sada pred očima celog sveta otvorili ta zabranjena vrata impresivnog Al-Azara, mitskog univerziteta u Kairu i epicentra sunitskog islama, da ga svi vidimo izbliza i iznutra?

Dugo sam razmišljao o tome koliko malo ljudi znaju o islamu, o unutrašnjim razlikama i frakcijama. Možete li mi vi reći koliko stvarno znate o tome? Moj deda je pohađao Al-Azar i uvek sam bio fasciniran time. Međutim, dok sam pisao scenario stalno sam se preispitivao šta mogu a šta možda ne bih mogao da kažem, ali te moje nedoumice nisu se odnosile na život i edukativnu praksu unutar samog Al-Azara, koliko onaj paralelni deo priče.

Deo koji se odnosi na državnu bezbednost i funkcionisanje onog što zovemo duboka država?

Da, mislim da je ono što je osetljivije od religioznih aspekata ovog filma to kako se bavim državnom bezbednošću. Zato što je napetost između državne bezbednosti i verske moći u Egiptu ogromna.

U filmu vidimo da te dve podjednako velike moći ne mogu jedna bez druge, hrabro od vas?

Ne znam, ali možda nije sasvim bezbedno za mene. Ali ne mislim da je ovo kontroverzan film. Cela moja porodica je muslimanska, a ja sam polu Šveđanin polu Egipđanin i eto vam paradoksa. Mnogo volim Egipat, ali je ta moja ljubav neuzvraćena. Šta da radim. Mislim da je poenta cele ove priče koju sam ispričao u tome što mi se ne sviđa kako islam prikazuju ljudi koji o njemu ništa ne znaju. Ne volim kada ljudi sa lošim namerama pljuju na islam. Mislim da to nije za poštovanje. Tako se ne ponašate prema drugim ljudima. Ne volim ni kada se muslimani loše odnose prema manjinama u muslimanskim zemljama. To nije moj modus vivendi.

U filmu postoje tri „kuće”: Al-Azar, skromna ribarska kuća glavnog junaka Adama i kuća kandidata za velikog imama u kojem su jedino dve žene?

Realnost je da ima vrlo malo žena u vladi i verskim institucijama. Kad nema žena, sve postaje toksično i užasno. A što se tiče pojave žena u samom filmu, njihovi likovi su poslužili da pokažu način na koji bi služba mogla da ga izoluje na veoma osnovnom emocionalnom nivou i da ga izopšti iz konkurencije za obavljanje funkcije velikog imama jer u principu pripada za državu nepoželjnom verskom krilu (Muslimanska braća, prim.aut.).

Čiji pasoš imate?

Švedski. Ali imam svoje egipatske prijatelje koji govore istinu o Egiptu u Egiptu i idu zbog toga u zatvor, bivaju mučeni pa pušteni, pa opet nastavljaju da govore istinu. Mislim da je to hrabrost. Ne treba da budemo kao Sudijska Arabija ili Kina. Egipat je zemlja vojne diktature iako još možete da birate između „Starbaksa” i „Kosta kafea” i da gledate kakvu novu marvelovsku filmsku vratolomiju. Ali ako se žališ što je put pokvaren, može neko noću da ti zakuca na vrata i da se posle niko ne usudi da postavi pitanje gde si nestao. I ne, ovo nije moja kontroverzna izjava.

Već smo konstatovali da mi „sa strane”, ne znamo mnogo o islamu, ali koliko je ovo što možemo iz filma da naučimo teološki tačno i ispravno?

Dok sam pisao scenario blisko sam sarađivao sa imamima. O svakom detalju smo diskutovali i mnogo su mi pomogli. Naročito oko tačnosti rasprava o teološkim argumentima kojih ima baš puno u filmu. Nije mi bila namera da ikog provociram. Sebe sam uvek video kao filmskog stvaraoca koji samo želi da priča istinito.

Istina ponekad boli?

Pa, ako će istina biti bolna, što će nekima biti, to je onda više iz političkih nego iz verskih razloga. Ako je tako, onda neka bude tako.

O verskim aspektima filma konsultovali ste imame, a koga ste konsultovali za pitanja funkcionisanja tajnih službi, o čemu takođe mnogo znate?

Sve što o tajnim službama znam naučio sam od Džona le Karea.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mustafa Aga
Lako je njemu da bude veliki Egipchanin iz daleke mu Shvedske...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.