Utorak, 16.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Finansijski pismeni osnovci uspešnije raspolažu džeparcem

Projekat „Škola novca za osnovca” realizuje se u 56 osmoletki širom Srbije u kojima đaci uče o štednji, ulaganjima, odgovornoj potroši, odnosu cene i kvaliteta robe i usluga...
(фото Н. Марјановић)

Za decu je dobro da od malih nogu nauče kako se stiče i troši novacDa deca i mladi imaju prioritete pri donošenju finansijskih odluka i pridržavaju ih se, da budu svesni svojih potrošačkih navika, da umeju da prepoznaju prednosti i opasnosti onlajn kupovine, da se o proizvodu informišu pre nego što ga plate − neki su od ishoda programa: svet finansija, koji se u okviru slobodnih nastavnih aktivnosti od ove školske godine realizuje u 56 osnovnih škola širom Srbije od ukupno 350 koliko ih, za sada, praktikuje obogaćen jednosmenski rad. Ova novina koja doprinosi finansijskom opismenjavanju učenika u našoj domovini već od prvog razreda osmoletke zaživela je u okviru projekta „Škola novca za osnovca” koji će trajati četiri godine. Naredne školske, očekuje se, obuhvatiće još veći broj škola, đaka i nastavnika, rečeno je juče na prvoj konferenciji koja je u prestonici povodom sprovođenja ovog programa i predstavljanja primera dobre prakse okupila brojne prosvetne radnike iz gotovo svih školskih uprava.

− Finansijski pismeni i kompetentni osnovci bolje razlikuju potrebe od želja, uspešnije raspolažu džeparcem, kritički promišljaju o odnosu cene i kvaliteta robe i usluga, lakše odolevaju konzumerizmu. Zato finansijsko obrazovanje i vaspitanje podrazumeva ne samo sticanje znanja i razvoj veština već i formiranje pravilnih stavova prema novcu, štednji, ulaganju, potrošnji, preduzetništvu u čijoj osnovi su finansijska dobrobit pojedinca i društva kao vrednost. Koliko je značaj finansijske pismenosti u 21. veku vidi se i po tome što se ona proverava u okviru PISA istraživanja. Naši đaci su 2018. godine postigli rezultate slabije od proseka, što govori u prilog tome da im je potrebna edukacija u ovom domenu − pojasnio je u uvodnom izlaganju Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete.

Precizirao je da u cilju razvoja finansijske pismenosti osnovaca projekat „Škola novca za osnovca” realizuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Erste bankom i oba prosvetna zavoda - za unapređivanje i za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

− Aktivnost svet finansija podstiče razvoj ličnosti, doprinosi unapređivanju kompetencija kao što su rad sa podacima, rešavanje problema i saradnja, pruža podršku profesionalnom razvoju učenika, posebno u sedmom i osmom razredu budući da izbor u vezi sa nastavkom školovanja takođe spada u finansijske odluke, a za učenike koji pokazuju interesovanje da se školuju u oblasti ekonomije i finansija pruža dobar izvor stručnih informacija − objasnio je pomoćnik ministra ističući da prosvetni vrh prepoznaje značaj finansijske pismenosti u našem obrazovnom sistemu.

Bilo da đaci imaju sedam, jedanaest, četrnaest godina − nisu izolovani od ekonomije − imaju džeparac, dobili su za rođendan neki novac, idu da kupuju poklone za drugare, štede ili ne štede uopšte, raspolažu novcem, a ono što budu naučili iz sveta finansija značiće im i sada i ubuduće, ocenila je Eleonora Vlahović iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Taj program, pojasnila je, ima četiri glavne tematske celine: „Ja u svetu finansija”, „Bankarski poslovni proizvodi”, „Upravljanje finansijama” „Finansijski aktivizam”. Neki od ključnih pojmova sadržaja kojima se dolazi do željenih ishoda su: finansije oko mene, potrebe i želje, ponašanje u svetu finansija, pravila odgovorne potrošnje. Ovde nema predavanja ni ocena. Rad se bazira na rešavanju problema.

− Uloga je nastavnika da osmisli podsticaj kojim će učenike motivisati, na primer pitanjem da li i zašto misle da je kredit mišolovka. U radu mora da se uvaži kontekst, da li u grupi ima puno dece koja su socijalno ugrožena, recimo, jer ne može se s njima raditi na isti način kao u sredini s decom iz bogatijih porodica koja rasipno troše, ne možete govoriti o nekoj štednji tako gde ima dece koja nemaju ni za osnovne potrebe − dočarala je Vlahovićeva.

Navela je više primera koji su osvojili pažnju prosvetnih radnika, a među njima i da: „U Sloveniji, kao i u Australiji 90 odsto petnaestogodišnjaka ima otvoren račun u banci, a veoma je mali broj dece koja na kraju osnovnog i na početku srednjeg obrazovanja u Srbiji imaju bankovni račun i barataju platnim karticama. To nije nije u našoj tradiciji. Zašto, kad mi odrasli svakodnevno koristimo kartice, jer je bezbednije, i sigurni smo da deca razumeju kad nemamo u gotovini ni za sladoled.”

Domaćinstvo i đačke zadruge na tragu savremene pedagogije

U matematici koja se uči u svim razredima osnovne škole, na indirektan način, mnogo je ishoda koji su vetar u leđa za finansijsku pismenost, ima ih i u predmetu svet oko nas od prvog razreda, tehnici i tehnologiji, takođe, gde đaci mogu da nauče da odrede realnu vrednost makete koju prave uključujući i okvirnu procenu troškova, ukazala je Eleonora Vlahović iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja na skupu posvećenom unapređivanju finansijskog obrazovanja osnovaca.

− Škole koje su očuvale domaćinstvo kao slobodnu nastavnu aktivnost na tragu su savremene pedagogije. Potpuno je netačno da su učeničke zadruge i domaćinstvo demode recidivi prošlosti, jer to je prostor za učešće učenika i vezu sa realnim životom koji su danas apsolutno „in”, u tesnoj vezi s finansijskom pismenošću. U građanskom vaspitanju, koje ima potpuno nove programe, u okviru četvrtog razreda čitava jedna tematska celina posvećena je potrošnji i pravima potrošača ali i vezi sa velikim troškovima i nagomilavanjem otpada, gde je, na primer, jedan od ishoda da učenik procenjuje važne činjenice o proizvodima koje kupuje čitajući deklaracije, vodeći računa o odnosu cene  kvaliteta, što će im i kanije u životu značiti − ilustruje Vlahovićeva.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.