Finansijski pismeni osnovci uspešnije raspolažu džeparcem

Za decu je dobro da od malih nogu nauče kako se stiče i troši novacDa deca i mladi imaju prioritete pri donošenju finansijskih odluka i pridržavaju ih se, da budu svesni svojih potrošačkih navika, da umeju da prepoznaju prednosti i opasnosti onlajn kupovine, da se o proizvodu informišu pre nego što ga plate − neki su od ishoda programa: svet finansija, koji se u okviru slobodnih nastavnih aktivnosti od ove školske godine realizuje u 56 osnovnih škola širom Srbije od ukupno 350 koliko ih, za sada, praktikuje obogaćen jednosmenski rad. Ova novina koja doprinosi finansijskom opismenjavanju učenika u našoj domovini već od prvog razreda osmoletke zaživela je u okviru projekta „Škola novca za osnovca” koji će trajati četiri godine. Naredne školske, očekuje se, obuhvatiće još veći broj škola, đaka i nastavnika, rečeno je juče na prvoj konferenciji koja je u prestonici povodom sprovođenja ovog programa i predstavljanja primera dobre prakse okupila brojne prosvetne radnike iz gotovo svih školskih uprava.

− Finansijski pismeni i kompetentni osnovci bolje razlikuju potrebe od želja, uspešnije raspolažu džeparcem, kritički promišljaju o odnosu cene i kvaliteta robe i usluga, lakše odolevaju konzumerizmu. Zato finansijsko obrazovanje i vaspitanje podrazumeva ne samo sticanje znanja i razvoj veština već i formiranje pravilnih stavova prema novcu, štednji, ulaganju, potrošnji, preduzetništvu u čijoj osnovi su finansijska dobrobit pojedinca i društva kao vrednost. Koliko je značaj finansijske pismenosti u 21. veku vidi se i po tome što se ona proverava u okviru PISA istraživanja. Naši đaci su 2018. godine postigli rezultate slabije od proseka, što govori u prilog tome da im je potrebna edukacija u ovom domenu − pojasnio je u uvodnom izlaganju Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete.

Precizirao je da u cilju razvoja finansijske pismenosti osnovaca projekat „Škola novca za osnovca” realizuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Erste bankom i oba prosvetna zavoda - za unapređivanje i za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

− Aktivnost svet finansija podstiče razvoj ličnosti, doprinosi unapređivanju kompetencija kao što su rad sa podacima, rešavanje problema i saradnja, pruža podršku profesionalnom razvoju učenika, posebno u sedmom i osmom razredu budući da izbor u vezi sa nastavkom školovanja takođe spada u finansijske odluke, a za učenike koji pokazuju interesovanje da se školuju u oblasti ekonomije i finansija pruža dobar izvor stručnih informacija − objasnio je pomoćnik ministra ističući da prosvetni vrh prepoznaje značaj finansijske pismenosti u našem obrazovnom sistemu.

Bilo da đaci imaju sedam, jedanaest, četrnaest godina − nisu izolovani od ekonomije − imaju džeparac, dobili su za rođendan neki novac, idu da kupuju poklone za drugare, štede ili ne štede uopšte, raspolažu novcem, a ono što budu naučili iz sveta finansija značiće im i sada i ubuduće, ocenila je Eleonora Vlahović iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Taj program, pojasnila je, ima četiri glavne tematske celine: „Ja u svetu finansija”, „Bankarski poslovni proizvodi”, „Upravljanje finansijama” „Finansijski aktivizam”. Neki od ključnih pojmova sadržaja kojima se dolazi do željenih ishoda su: finansije oko mene, potrebe i želje, ponašanje u svetu finansija, pravila odgovorne potrošnje. Ovde nema predavanja ni ocena. Rad se bazira na rešavanju problema.

− Uloga je nastavnika da osmisli podsticaj kojim će učenike motivisati, na primer pitanjem da li i zašto misle da je kredit mišolovka. U radu mora da se uvaži kontekst, da li u grupi ima puno dece koja su socijalno ugrožena, recimo, jer ne može se s njima raditi na isti način kao u sredini s decom iz bogatijih porodica koja rasipno troše, ne možete govoriti o nekoj štednji tako gde ima dece koja nemaju ni za osnovne potrebe − dočarala je Vlahovićeva.

Navela je više primera koji su osvojili pažnju prosvetnih radnika, a među njima i da: „U Sloveniji, kao i u Australiji 90 odsto petnaestogodišnjaka ima otvoren račun u banci, a veoma je mali broj dece koja na kraju osnovnog i na početku srednjeg obrazovanja u Srbiji imaju bankovni račun i barataju platnim karticama. To nije nije u našoj tradiciji. Zašto, kad mi odrasli svakodnevno koristimo kartice, jer je bezbednije, i sigurni smo da deca razumeju kad nemamo u gotovini ni za sladoled.”

Domaćinstvo i đačke zadruge na tragu savremene pedagogije

U matematici koja se uči u svim razredima osnovne škole, na indirektan način, mnogo je ishoda koji su vetar u leđa za finansijsku pismenost, ima ih i u predmetu svet oko nas od prvog razreda, tehnici i tehnologiji, takođe, gde đaci mogu da nauče da odrede realnu vrednost makete koju prave uključujući i okvirnu procenu troškova, ukazala je Eleonora Vlahović iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja na skupu posvećenom unapređivanju finansijskog obrazovanja osnovaca.

− Škole koje su očuvale domaćinstvo kao slobodnu nastavnu aktivnost na tragu su savremene pedagogije. Potpuno je netačno da su učeničke zadruge i domaćinstvo demode recidivi prošlosti, jer to je prostor za učešće učenika i vezu sa realnim životom koji su danas apsolutno „in”, u tesnoj vezi s finansijskom pismenošću. U građanskom vaspitanju, koje ima potpuno nove programe, u okviru četvrtog razreda čitava jedna tematska celina posvećena je potrošnji i pravima potrošača ali i vezi sa velikim troškovima i nagomilavanjem otpada, gde je, na primer, jedan od ishoda da učenik procenjuje važne činjenice o proizvodima koje kupuje čitajući deklaracije, vodeći računa o odnosu cene  kvaliteta, što će im i kanije u životu značiti − ilustruje Vlahovićeva.