Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Od 3.700 biljnih vrsta koje postoje u Srbiji, svaka četvrta ima lekovita svojstva

Сушење јагорчевине пред испоруку травару (фото: Г. Оташевић)

Čačak – Stari Sloveni su protiv groznice koristili pelen i kičicu, za isterivanje glista beli luk, radi čišćenja ricinus, kukurek i debelu tikvu, a hrast i nar za zarastanje povreda na koži. A čime boljke vidaju njihovi današnji potomci koji takođe veruju lekovitom bilju?

„Nana, kamilica, hajdučka trava i kantarion su najčešće korišćene biljke u Srednjebanatskom, Šumadijskom i Zlatiborskom okrugu, kao i na prostoru Pčinje, Suve planine i Kuršumlije. To ukazuje da su ove vrste široko zastupljene i da je stanovništvo Srbije upoznato sa njihovim farmakološkim dejstvom”, navodi grupa istraživača Univerziteta u Kragujevcu. Oni su do ovih podataka došli sprovodeći, za potrebe svog rada, od oktobra do decembra prošle godine anketu koja je obuhvatila 79 ispitanika iz tri pomenuta okruga. Obuhvaćeni su ispitanici od 35 do 75 godina, dve trećine su žene, a 58 odsto učesnika u anketi su fakultetski obrazovani. Jedno od pitanja bilo je koje biljne vrste najčešće koriste u lečenju. Pomenuli su ukupno 63 vrste, napominjući da ih upotrebljavaju uglavnom zbog boljki u disajnim putevima i stomaku.

Inače, Srbija je jedan od 158 centara svetske raznovrsnosti sa izrazitim bogatstvom biljaka – oko 3.730 vrsta, od kojih 874 ima lekovita svojstva. Između 60 i 80 odsto svetskog stanovništva koristi lekovite biljke za lečenje i sprečavanje bolesti, a to su i dalje najjeftiniji prirodni izvori zaštite.

Međutim, kako ukuzuje grupa istraživača s kragujevačkog univerziteta koja se bavila ovom temom, tradicionalno lokalno znanje o medicinskoj upotrebi biljaka se sve brže zaboravlja jer se i danas prenosi usmenim putem. Zato je cilj ovog istraživanja upravo zaštita podataka o lokalnoj upotrebi biljnih vrsta i njihovo prenošenje na buduća pokolenja.

Uostalom, tako je i Herodot prvi ukazao na vezu građenja piramida i crnog i belog luka koji su se, prema zapisu na piramidama, koristili u ishrani graditelja kako bi imali snage za težak rad. Obe vrste luka, zbog lekovitosti, prerasle su u svete biljke a glavice su kao darovi stavljane u grobnice kraljeva.

Zbog jake arome korišćeni su i za teranje duhova, mada njihova lekovita moć, ali nekad se to nije znalo, počiva na dezinfekcionim i antibiotskim svojstvima sumpornih jedinjenja.

Samo, nije svaki cvet za lek, jer sa livada potiču i veoma jaki bojni otrovi. Tako su recimo bobice velebilja izuzetno opasne po zdravlje. Njima je, doduše slučajno, u bici kod Pirne 1813. godine otrovan čitav garnizon francuskih vojnika. A livadsku otrovnicu mandragoru, zbog njenog strašnoga dejstva, Šekspir je opisao i u čuvenoj tragediji „Romeo i Julija”.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дека
Евентуалним уласком у ЕУ, на снагу ступа Кодекс Алиментариус, чиме ће прво траваре да подаве, па онда долазе на ред сви који пеку ракију, па има да је печете кријући, као Бугари. Па ће онда најобичније баште да постану илегалне. Па ће онда да потуку сељаке, јер ће производња хране другде да буде јефтинија, док је идеја да ниједна чланица везано за храну није независна, итд. итд.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.