Sreda, 10.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KONZILIJUM

Prekomerna težina povećava rizik od raka dojke

Polovina žena ovu bolest otkriva u životnom dobu od 60 i više godina, dva odsto čine mlađe od 35 godina, a pet odsto ima manje od 40 godina
(Pexels)

Rak dojke prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” odnosi više od 1.600 života godišnje u našoj zemlji, a registruje se kod više od 4.500 žena. Ova vrsta karcinoma čini 25 odsto maligniteta u ženskoj populaciji skoro u svim zemljama u svetu, pa i u našoj, a broj obolelih doseže i do 30 odsto u najrazvijenijim zemljama.

Dr Marko Jevrić, hirurg Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, ističe da su nedavno objavljeni rezultati studija pokazali da broj obolelih u kontinuitetu raste već poslednjih 30 godina, i to za 3,1 odsto na godišnjem nivou, dok smrtnost varira od zemlje do zemlje

Dr Marko Jevrić (Foto: lična arhiva)

– Najveći procenat žena ne oseća nikakve fizičke znakove raka dojke tokom postavljanja dijagnoze. Tumor, dok je još mali, najčešće ne izaziva nikakve simptome. Rak dojke najčešće se povezuje s pojavom kvržice na dojci ili ispod pazuha. Međutim, postoje i drugi znakovi upozorenja, koji mogu uključiti promenu u veličini i obliku dojke, deformaciju bradavice poput uvlačenja, pojavu krvavog iscetka na bradavici dojke, promene na koži dojke poput iritacije, udubljenja – ističe dr Jevrić.

Naš sagovornik kaže da je u današnje vreme lečenje raka dojke vrlo efikasno i postaje sve bolje. Lečenje može uključivati najpre hirurgiju, radioterapiju, hemoterapiju, hormonsku terapiju, ciljanu biološku terapiju ili imunoterapiju. Ukoliko se rak dojke otkrije na vreme, u ranoj fazi, moguće je efikasno lečenje hirurgijom uz hormonsku terapiju. Ipak, sve zavisi od stadijuma bolesti, tipa raka dojke, godina i opšteg stanja pacijenta.

– Proces lečenja raka dojke traje od pet do 10 godina. Posle pet godina od završetka lečenja mogućnost za povratak bolesti, tj. recidiv, znatno je manja, osim u slučaju nekih podtipova raka dojke koji mogu dati kasne recidive bolesti i nakon 10 godina. Ipak, posle 10 godina recidivi bolesti se javljaju krajnje retko – napominje dr Jevrić.

Tačni uzroci koji utiču na nastanak raka dojke još uvek nisu jasni. Glavni su pol i godine, odnosno starenje. Pedeset procenata žena s rakom dojke bolest otkriva u životnom dobu od 60 i više godina, dva odsto čine mlađe od 35 godina, a pet odsto ima manje od 40 godina.

– Uz faktore rizika koje ne možemo kontrolisati, postoje neke životne navike koje možemo da promenimo. Prekomerna težina, na primer, povećava rizik od raka dojke, posebno kod žena u menopauzi. Žene koje koriste kontracepcijske pilule, hormonsku terapiju, nemaju dece ili su dobile prvo dete nakon 30. godine takođe mogu biti deo rizične grupe. Nedovoljna fizička aktivnost i konzumacija alkohola takođe povećavaju rizik. U isto vreme, redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od dobijanja raka dojke – smatra dr Jevrić.

Za našeg sagovornika nema sigurnog načina za sprečavanje razvoja raka dojke. Neki faktori rizika su izvan kontrole i ne mogu se menjati, na primer, ženski pol, pozitivna porodična anamneza, menopauza.

– Samopregled dojki svaki mesec služi za upoznavanje vlastitog tela. Ovim pregledom ne može se sprečiti rak dojke, ali može pomoći ženi da bolje shvati normalne promene kroz koje dojke prolaze, da ranije prepozna neobične znakove i simptome kako bi se što pre javila lekaru.

Takođe se preporučuje inicijalna mamografija dojki oko 45. godine. Mamografiju treba uraditi svake ili svake druge godine za žene od 45 do 49 godina u zavisnosti od nalaza prve mamografije. Za žene starije od 50 godina mamografija se obavlja svake druge godine. Takođe se preporučuje genetičko ispitivanje za žene s pozitivnom porodičnom anamnezom raka dojke – savetuje dr Jevrić.

Zna se danas da je kancer bolest u nivou gena, kaže on. U određenim genima se pojavljuju genske promene – mutacije. Te promene se tokom života akumuliraju. Kada mutacije unutar ćelije akumuliraju dovoljno, ona iz normalnog oblika prelazi u maligni. Samo pet do 10 odsto slučajeva nosi naslednu mutaciju koja je izazvala pojavu karcinoma.

– Geni čije mutacije doprinose nastanku nasledne predispozicije za karcinom dojke su takozvani geni s visokim rizikom – BRCA1 i BRCA2, kao i novootkriveni PALB2 gen, PTEN i P53 (ova dva poslednja gena i njihove mutacije su jako retki). Tu su i geni umerenog rizika – ATM i CHECK2 geni. Ne mora svako ko nosi mutaciju u datim genima i da oboli. Međutim, određivanje ovih mutacija je svakako veoma važno jer se time procenjuje i rizik od obolevanja. Osoba koja poseduje ove štetne mutacije ima najmanje pet puta veće šanse da oboli od raka dojke ili jajnika u odnosu na opštu populaciju. Preventivne mere koje pacijentkinje mogu preduzeti su medikamentozna metoda koja sprečava nastanak hormon-zavisnih tumora, kao i metode profilaktičke hirurgije – bilateralna mastektomija (obostrano odstranjivanje dojki) s rekonstrukcijom endoprotezama, kao i odstranjivanje jajnika i jajovoda, s obzirom na to da su iste nasledne genske mutacije odgovorne za nastanak kako karcinoma dojke tako i karcinoma jajnika – dodaje naš sagovornik.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

др Слободан Девић
A prekomerna tezina dolazi od prevelikog unosa secera, koji se kada se podmiri trenutna celijska potreba prvo skladiste u jetri (u obliku glikogena) a potom se pretvaraju u masti. U Meksiku je vrsena svojevremeno studija koja je zakljucila da je prekomerni unos skroba (sto je isto sto i secer) povecala verovatnocu raka dojke kod zena za 26%. Prema tome, drage moje Srpkinje, sto manje secera: rafinisanog, testa, krompira, pirinca, itd.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.