Utorak, 09.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako je Ruanda postala sigurnije utočište od Britanije

Džonsonova vlada dobila je zeleno svetlo od suda da sprovodi sporni plan deportacije izbeglica koje su spas od rata i torture očekivale na Ostrvu
(EPA-EFE/Francesco Ruta)

Britanski sud odbio je u ponedeljak dve žalbe povodom plana vlade da tražioce azila deportuje i time otvorio vrata prvog aviona da ljude koji su rizikovali život da prebegnu u Veliku Britaniju mimo njihove volje prebaci u drugu „bezbednu zemlju”. Ta „sigurna kuća”, po proceni Londona, nije njihova teritorija – već Ruanda. Presuda visokog suda, kojom je odbijen zahtev humanitarnih grupa da se stopiraju prvi letovi, uklonila je pravne prepreke i utrla put koji je još u aprilu najavila Džonsonova vlada, a koji predviđa deportaciju ljudi pristiglih od januara u Britaniju. Pomenute žalbe, koje su uložile neke od brojnih nevladinih organizacija koje se protive ovom potezu, bile su pravni i očigledno prazni izazovi britanskoj kontroverznoj politici koja legitimnim smatra procesuiranje i preseljenje hiljada migranata koji su preko Lamanša čamcima došli u Veliku Britaniju prešavši izuzetno opasan put od Iraka, Sirije, Sudana.

Ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel, koja je potpisala multimilionski sporazum o premeštanju izbeglica u Kigali, hvaleći „aranžman” kao efikasan način da se procesuira rastući broj ilegalnih pridošlica, tvrdi da je ova zemlja bezbedna i da je sigurno utočište. Zanimljivo je da je britanska vlada lani u UN izrazila zabrinutost zbog navoda o „smrtnim ishodima u pritvoru, nestancima i mučenju” u Ruandi i ograničenjima građanskih i političkih prava. Sada, pak, iz Londona poručuju da je Ruanda progresivna zemlja koja želi da obezbedi utočište i koja je napravila velike korake napred u odnosu na ono što je bila pre tri decenije. Kigali je izgleda munjevito napredovao, a šta o tome misle oni koji će se naći u avionima govori to da štrajkuju glađu i prete da će sebi oduzeti život.

Neki od njih pobegli su iz ratom razorene Sirije kako se ne bi pridružili vojsci. Drugi su izbegli iz Irana i nekih afričkih država. Organizacijama koje im pomažu rekli su da je humanije da ih ubiju ili ih vrate tamo odakle su pobegli nego da im uruče kartu za Ruandu. Ističu i da su njihovi izgledi za deportaciju posebno turobni kad se uporede s evropskom dobrodošlicom za ukrajinske izbeglice, iako među onima koji beže od rata i torture, bez obzira na to odakle dolaze, ne bi trebalo da se pravi razlika.

UNHCR je ovu odluku Londona nazvao kršenjem međunarodnog prava, koje garantuje da niko ne može da bude vraćen u zemlju u kojoj bi se suočio s nepopravljivom štetom, a pokušaj „prebacivanja odgovornosti” za zahteve za izbeglički status smatraju neprihvatljivim. Međunarodni stručnjaci kažu da ove mere krše britansku posvećenost konvenciji UN o izbeglicama iz 1951, koja zahteva da se tražioci azila ne šalju nasilno u nesigurna područja.

S tim u vezi „Njujork tajms” je pažnju posvetio upravo agenciji UN za izbeglice, koja komentariše da ljudi koji beže od rata, sukoba i progona zaslužuju saosećanje i empatiju i da njima ne treba trgovati kao robom. Njujorški list prenosi i izveštaje „Hjuman rajts voča” da su vlasti Ruande tukle novinare, opozicionare i jutjub komentatore, koji su uhapšeni jer su kritikovali snage bezbednosti i govorili o političkoj represiji. Kritičari sporazuma o deportaciji kažu da Kigali ne vodi računa o bezbednosti izbeglica i podsećaju na istinite događaje na osnovu kojih je snimljen film „Hotel Ruanda”, o hotelijeru Polu Rusesabagini koji je spasao članove porodice i izbeglice od pokolja dajući im sklonište u hotelu. Prvobitno slavljen kao heroj, Rusesabagini je pred sudom u Ruandi osuđen na 25 godina zatvora zbog terorizma. Njegov put od slavne ličnosti do državnog neprijatelja sledio je rast njegovih kritika prema vladi. Njegova ćerka je za „Njujork tajms” rekla da je nehumano od britanske vlade koja se zalaže za ljudska prava da vrati tražioce azila u okruženje slično onom iz kojeg beže.

Čak je i princ Čarls, iako je kraljevska porodica politički neutralna, vladin plan nazvao „užasnim”. „Tajms” je, pozivajući se na neimenovani izvor, pisao da se prestolonaslednik, koji bi krajem meseca trebalo kraljicu da predstavlja na samitu Komonvelta u Kigaliju, protivio ovoj politici, kojom je više nego razočaran. Ipak, političke odluke su isključivo stvar vlade, a ova politika u skladu je s Džonsonovim imigracionim bregzitovskim argumentima, kojima je obećao da će vratiti kontrolu nad granicama koje je u 2021. preko Lamanša prešlo više od 28.000 ljudi, dok ih je u 2020. bilo oko 8.500.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

сфсн
Британија и етика , два различита појма.
Bonanca
Uopste nisam zacudjen, britanci su to.
Божидар Анђелковић
Никада није до краја разјашњено да ли се план идејног оснивачa ЕУ грофа Рихарда Николауса фон Куденхофа Калергија, објављен 1925. године у његовом капиталном делу „Практични идеализам", односио и на Велику Британију или само на „континентални део" Европе.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.