Nekažnjivost zločina nad Srbima ima uporište u radu Tužilaštva MKTJ

Ministarka pravde Maja Popović poručila je na jučerašnjoj sednici Saveta bezbednosti da Republika Srbija vodi odgovornu politiku pomirenja u regionu. Tokom obraćanja povodom šestomesečnog izveštaja o radu Mehanizma za međunarodne krivične tribunale, ona ukazala na neka od ključnih pitanja koja se tiču saradnje naše zemlje i Rezidualnog mehanizma za međunarodne krivične tribunale.

– Tužilaštvo Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju doživelo je potpuni neuspeh u istragama i suđenjima za zločine izvršene na teritoriji Kosova i Metohije nad srpskim i nealbanskim civilnim stanovništvom i time znatno urušilo ugled i poverenje u MKTJ i Mehanizam. Nekažnjivost  za zločine izvršene prema srpskom stanovništvu praktično je postala politika koja je svoje snažno uporište našla upravo u radu Tužilaštva Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju – zaključila je Popovićeva.

Ona je naglasila da sve reference na tzv.  Kosovo treba da budu shvaćene u punoj saglasnosti sa rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 i da je obaveza svih učesnika u procesuiranju ratnih zločina i ostvarivanju saradnje u borbi protiv kriminaliteta da u potpunosti postupaju u skladu sa ovom rezolucijom.

Popovićeva je istakla da još nije odgovoreno na deset zahteva za pružanje pravne pomoći, koje je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije uputilo EULEKS-u u Prištini, koji svoje aktivnosti sprovodi  oslanjajući se na autoritet SB UN-a.

Povodom ukazivanja Tužilaštva Mehanizma na zastoj u pregovorima između Republike Srbije i Republike Hrvatske po pitanju zaključenja sporazuma o ustanovljavanju okvira za procesuiranje ratnih zločina, ministarka je napomenula da je reč o bilateralnom pitanju koje nije u isključivoj nadležnosti Mehanizma, niti je od posebnog interesa za njegovo funkcionisanje. Ona je navela da sporazum nije zaključen jer je Republika Hrvatska insistirala na ukidanju univerzalne jurisdikcije u pravnom sistemu Republike Srbije.

– Ovu vrstu jurisdikcije poznaje i pravni sistem Republike Hrvatske, ali i pravni sistemi drugih država članica EU, pa se postavlja pitanje zbog čega se insistira na njenom ukidanju u pravnom poretku Republike Srbije – ukazala je Popovićeva.

Ona je naglasila da je Republika Srbija uložila napore u cilju produbljivanja saradnje sa Republikom Hrvatskom i BiH u ovoj oblasti, navodeći da svaki zločin mora biti adekvatno kažnjen bez obzira ko ga je izvršio.

– Zato posebno ističem da je neophodno da i države u regionu preduzmu iste korake, jer Republika Srbija za sada jedina iskreno pruža ruku pomirenja – navela je Popovićeva.

Ministarka je ponovila zahtev i spremnost Republike Srbije da se zatvorske kazne koje je izrekao Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju i Mehanizam za međunarodne krivične tribunale izvršavaju u Republici Srbiji, pod nadzorom Mehanizma.

Tokom izlaganja, Popovićeva se oštro usprotivila i praksi dugogodišnjeg neodlučivanja Mehanizma o molbama za prevremeno puštanje na slobodu državljana Republike Srbije.

– Neodlučivanjem o molbama flagrantno se krše njihova osnovna ljudska prava –  rekla je ona i dala garancije da će, i pored toga, uslovi prevremenog puštanja na slobodu biti u potpunosti poštovani, kao što je to i do sada, bez izuzetka, bio slučaj.

Popovićeva se osvrnula i na zamerke Tužilaštva Mehanizma da pojedinci delegitimišu činjenice koje su suprotne stanovištima Tužilaštva, a koje proizlaze iz presuda Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju ili Mehanizma.

– Republika Srbija je demokratska država u kojoj je garantovana sloboda govora, stručne i naučne kritike. Kritici podležu i presude Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Mehanizma, kao i u svakoj drugoj demokratskoj državi – navela je.  Antrfile

„Slučaj” radikali

Ministarka Maja Popović osvrnula se i na tvrdnje predsednika Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu, koji je u svom izveštaju naveo da Republika Srbija ne sarađuje sa Mehanizmom i ne ispunjava svoje obaveze u pogledu predmeta Petra Jojića i Vjerice Radete.

– Postupanje Republike Srbije u vezi sa ovim predmetom ne predstavlja kršenje međunarodnih obaveza Republike Srbije, već nastojanje da se postupa u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1966 – rekla je ona naglašavajući da upravo nacionalni pravosudni organi treba da preuzmu krivična gonjenja, prema navedenoj rezoluciji.

Ona je podsetila da je odluka Višeg suda u Beogradu, koji je našao da pretpostavke za izručenje Vjerice Radete i Petra Jojića nisu ispunjene, postala pravnosnažna.