Sreda, 10.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
GLAS PACIJENTA

​Zbog multiple skleroze mnoga prijateljstva su se ugasila

Bolest me je kroz fizička ograničenja naterala da se drugačije posvetim sebi i korigujem životne fokuse
(Pexels)

Meni je 2011. godine dijagnostikovana multipla skleroza (MS). Nisam znala ni šta da radim, ni kome da se obratim, niti su moji najbliži znali šta da rade, niti šta da mi kažu. Najbolje što se tada desilo jeste što mi je otac ćušnuo ceduljicu s telefonom Društva MS Srbije. Nemajući šta da izgubim, ja sam se javila, predstavila se i odmah dobila termin za psihološko savetovalište. Tada počinje moje suočavanje s bolešću i sa strahovima.

Sve oko sebe sam obavestila o dijagnozi i primetila da ljudi različito gledaju na istu stvar. Nekima je bilo žao, neke je bio strah, nekima svejedno, neki su coktali kada me vide, a neki su se pravili da me ne vide. Zanimljivo mi je bilo otkriće da mi je postalo lakše druženje s ljudima koje sam upoznala nakon dijagnoze nego s ljudima koji me znaju iz vremena pre, koji su stalno želeli nekako da me poprave da budem ona stara. Mnoga moja prijateljstva su se zbog multiple skleroze promenila ili čak ugasila, ali mnoga nova su nastala i traju do danas.

Aleksandra Starčević, Društvo multiple skleroze Srbije (Foto: lična arhiva)

Strah za posao je moj poslodavac odmah precrtao sa spiska strahova. Takva podrška, ta sigurnost za egzistenciju, takav stav poslodavca je vrlo redak i toga sam odmah bila svesna ali sam mu možda nedovoljno puta zahvalila. Međutim, trudila sam se da uzvratim najvrednije i najkreativnije što sam mogla i u nekim situacijama za koje možda i ne zna.

Kada je reč o invalidnosti, dešavalo se da bih ležala u krevetu i razmišljala kako je to biti nemoćan da ustaneš i učiniš nešto osnovno za sebe. Kako je to čekati da neko drugi dođe, a ti do tada možeš samo da ležiš? Šta se tad radi? Kako se provodi to vreme? O čemu se razmišlja? Pomoću muzike sam shvatila princip za budućnost – zameni ono što ne možeš, onim što možeš. Volim da plešem, ali moje noge ne rade više dobro. Mogla sam da postanem očajna i prestanem da slušam i muziku, ali zašto kada je muzika i dalje tu, mogu da je slušam i uživam.

Mnogima nije jasno kako čovek nakon MS dijagnoze nastavi da živi, kako se čovek sa ovom dijagnozom smeje, čemu se raduje, da li ima uopšte nečemu da se raduje... Pitaju me uglavnom očima, jer su veoma retki oni koji me otvoreno pitaju rečima, i takve osobe sad najviše cenim, kako mi ne smeta dok me svi upadljivo gledaju na ulici, tri puta naizmenično u moj štap, pa u mene. A meni ne smeta jer se svi oni malo odmaknu, zastanu da me „šacnu” i time mi daju baš dovoljno prostora da lepo prođem i da me niko ne gurka. Moja pažnja je usmerena na to da primeti procvetalo drvo trešnje na sivoj ulici, iskren osmeh osobe u prodavnici... Dignem pogled pa se zapanjim kako nebo lepo izgleda – toliko je nekada lepo da bi bilo totalni kič da se stavi u ram na zidu. Ne gledam sebe očima drugih, nego gledam da meni bude dobro. Počela sam da prihvatam samo zadatke koje mogu da uradim, da pravim realne planove, da se bavim svojim telesnim stanjem i vežbanjem kako nikada pre nisam i, mogu slobodno da kažem, da sada imam više lepih momenata u svakom danu sa štapom, nego što sam ih ranije imala za mesec dana bez njega.

Imati pozitivan stav o životu se uči, ali ne možeš da učiš bez učitelja. Najbolji učitelji su na žalost i najstroži, a meni je zapala „gospođa Multipla Skleroza”. Ona me je kroz fizička ograničenja naterala da se drugačije posvetim sebi i korigujem životne fokuse. U tom procesu značajna mi je bila stalna podrška Društva MS Srbije kroz druženja, savetovanja, kreativne, edukativne i sportske aktivnosti koje se stalno organizuju, kao što je bila pre neki dan i revijalna odbojkaška utakmica na Adi Ciganliji „U istom timu”.

Ne smem da propustim da napomenem da, u mene kao pacijenta, dodatni optimizam unosi i činjenica da medicina napreduje, da se otkrivaju sve efikasnije terapije za multiplu sklerozu, a da je odnedavno i našim pacijentima omogućen pristup tim savremenim terapijama.

Ne čekajte neku strožu učiteljicu, pokrenite se, kroz male korake ojačajte svoj duh i telo i pretvorite svaki poraz u pobedu.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

maca
Lepa moja devojcice, talentovana za mnogo toga jos.Razumem Tvoju borbu i upornost . .Milo mi je da uspevas...Vidimo se uskoro .Tvoja Razredna Te ljubi
Taki
Divan tekst, Aleksandra! Svako bije svoju bitku. Treba umeti radovati se svakom danu.
Željko
Moj sin boluje već 30 godina i nikada nije dobio nikakav lek. Sada je pao u krevet i u kolica. Još odugovlače sa tim novim lekovima.
Dušan
Lekari samo preporučuju vežbe i vitamine. I oni su nemoćni ili su se pomirili sa takvim stanjem.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.