Nedelja, 14.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zakoni u muzici važili su i u vasioni

Dopunjeno izdanje knjige „Josip” Milane Slavenski moći će da se dobije za Svetski dan muzike, 21. juna, u Legatu Josipa Slavenskog
Насловна страна књиге о Јосипу Славенском

Drugo, dopunjeno izdanje knjige „Josip” o kompozitoru Josipu Slavenskom, koju je napisala kompozitorova supruga Milana Slavenski, a nedavno je objavio Sokoj, donosi čitaocima emotivnu priču kao dragoceno svedočanstvo o životu i radu velikog muzičara.

– Josip je voleo čoveka i sve živo na ovom svetu neiscrpnom dobrodušnošću, srođujući se i prihvatajući sve njihove radosti i brige kao svoje... Bio je okružen prijateljima, Petrom Bingulcem i Pavlom Stefanovićem, s kojim je često u svojoj sobi, uz čašu vina, provodio sate i sate do kasno u noć u razgovorima o muzici – ovako u knjizi opisuje detalje iz života Josipa Slavenskog (1896–1955) njegova supruga Milana.

Pomenuta soba se nalazila u stanu u beogradskoj Svetosavskoj ulici br. 33. Upravo je ta memorijalna muzička soba kao Legat Josipa Slavenskog svečano otvorena 8. decembra 1983. na sadašnjem Trgu Nikole Pašića br. 1 u Beogradu. U njoj se nalaze lični predmeti, rukopisi, klavir i drugi instrumenti, pisma, biblioteka, nototeka, fotografije. Zahvaljujući porodici, najveći deo zaostavštine ovog jugoslovenskog kompozitora je i zvanično poveren na brigu i čuvanje Sokoju. Za Svetski dan muzike, 21. juna, posetioci će u ovom prostoru od 17 do 20 časova moći da dobiju na poklon knjigu „Josip”.

Josip Slavenski se rodio u Čakovcu, 11. maja 1896. godine, s prezimenom Štolcer, u porodici pekara, a zahvaljujući ocu naučio je da svira citru i vrlo rano počeo da komponuje. Upravo su ta dela koja je napisao uz pomoć intelektualaca iz Čakovca bila razlog zbog kog je odmah primljen na Muzičku akademiju u Budimpešti, gde je studirao od 1913. do 1916. godine. Posle rata diplomirao je 1923. na Državnom konzervatorijumu u Pragu. Godinu dana kasnije veliki uspeh postiže s „Prvim kvartetom” u Donauešingenu i te 1924. se preseljava u Beograd, gde živi do samog kraja.

U skladu sa svojim stavovima, okrenut slovenstvu, 1930. godine promenio je svoje prezime u Slavenski. Bio je obdaren izuzetnim čulom sluha, pomoću kog je dosezao do najdubljih, već ugaslih slojeva folklora, bio je strasni planinar i radoznali astronom i kompozitor kom klavir nije bio potreban jer je čuo sve u sebi. Za njegova dela bili su zainteresovani Bartok, Rihard Štraus i Šenberg, kao i mnogi svetski dirigenti. Bio je tvorac eksperimentalnih dela. Pavle Stefanović je ocenio muziku Slavenskog kao „preuranjenu i zakasnelu”, objašnjavajući da on među prvima u Evropi „uvodi načelo bitonalnosti i politonalnosti” i ističe da je posledica tog načela „znatno narušavanje lepote u klasičnom i tradicionalističkom značenju tog veoma artificijelnog i apstraktnog pojma”. Nikola Hercigonja ga je opisivao kao čoveka „nogama duboko u zemlji zbog folklora, a glavom na nebu zbog zvezda”.

Milana Slavenski nam daje uvid o lepom porodičnom životu, u kući je uvek bilo prijatelja i rođaka, a Josip je stvarao nadahnuto. Navode se i dela koja je komponovao u određenim periodima, a sa elektronskom muzikom se upoznao rano, predviđao joj veliku budućnost i planirao njenu primenu u svojim kompozicijama.

Milana je istakla da su „iza njega ostale, pored brojnih knjiga iz astronomije, matematike, fizike i hemije, tri sveske zabeležaka, računanja, šema, spektara, uz pomoć kojih je dolazio do zaključka da isti zakoni koji važe u muzici važe i u vasioni”.

Na proslavi tridesetogodišnjice Međunarodnog društva za savremenu muziku u Salcburgu 1952. odata mu je počast kao jednom od trojice živih članova osnivača iz 1922. Tada je izvedena njegova Sonata za violinu i orgulje, a „Frankfurter algemajne cajtung” je objavio da je to delo „velike snage i izrazite osobenosti”. Slavenski je preminuo 1955. u Beogradu. Kada mu je supruga Milana na bolesničkoj postelji saopštila da je dobio orden, kratko je odgovorio: „Dockan!”

U ovom novom izdanju predgovor je napisao najbliži član porodice Milane i Josipa Slavenskog, novinar Mirko Bojić, a njegova kćerka Zoja se na nedavnoj promociji takođe prisetila nekih porodičnih detalja:

– Kao mlađi član porodice Milane Slavenski, radosna sam što je objavljeno ovo drugo izdanje. Moj pokojni otac Mirko Bojić, novinar i dopisnik „Politike” iz Indije i jugoistočne Azije, priredio je prvo izdanje ove bogate, nežne i ozbiljne knjige i, nadajući se drugom izdanju, napisao i novi predgovor u kom se pokazuje velika međusobna bliskost, odanost i nerazdvojivost Milane i Josipa i čitave naše porodice.

Iako sam rođena znatno posle Josipove smrti, rasla sam okružena atmosferom kuće Milane i Josipa. Milana je bila veliki intelektualac, profesor engleskog jezika i književnosti na tadašnjoj novinarsko-diplomatskoj školi i prevodilac. Školovala se, kao stipendista, prvo u SAD, a zatim na Kembridžu i vratila u Beograd, gde je radila prvo kao gimnazijski profesor i gde je upoznala i zavolela Josipa. O Josipu sam kao dete znala kako je živeo svoju muziku, kako ju je komponovao uvek bučno, čak i ako je kasno noću svirao na klaviru s prigušivačem, kako je tiho posmatrao zvezde teleskopom, koji je sam sastavljao, kako je mnogo čitao i kako se interesovao za najrazličitije oblasti, od antičke književnosti do nuklearne fizike, kako se pridržavao svoje etike u svakom aspektu života.

Saznajemo takođe da je 7. juna godišnjica smrti Milane Slavenski.

– Savršeno je odgovarajuće da se ovih dana ponovo govori o ovoj Milaninoj knjizi povodom novog izdanja i da se generacije njenih učenica i studenata sete nje, čija ličnost i kroz ovu knjigu o suprugu Josipu Slavenskom uporno služi kao uzor – kaže Zoja Bojić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.