Kakva je sudbina Velikog ratnog ostrva

Iz „Politike” smo 6. juna saznali da je družina Đuzle otvorila sezonu na Lidu ne čekajući pontonski most, a još manje izgradnju stabilnog mosta preko dunavskog rukavca ili postavljanje otpisanog savskog mosta. Kako su, kaže se, „ove varijante ostale u domenu lepih želja”, Đuzlino društvo je prevezao čamdžija Raša.

Pitam se da li bi ovo društvo uopšte došlo na Lido da su „lepe želje” ostvarene, jer Lido više ne bi bio Lido.

Lido bi morao da bude nasut da bi prihvatio most. Nekoliko metara više od krune nasipa naspramne Zemunske obale – onoliko koliko je potrebno da propusti plovila pri najvišem vodostaju Dunava. I još, ovaj nasip morao bi da bude branjen ozbiljnim kamenim bedemom. Sudbinu Lida zapečatila bi planirana izgradnja vikend-naselja, a verovatno i nekog ekskluzivnog hotela, kojem bi se teško odolelo.

Ako ovoj priči dodamo priču o reni bunarima koji treba da nadomeste gubitke u Makišu, onda divljači sa Velikog ratnog ostrva ostaje da potraže neko drugo stanište.

Ljubomir Lukić,
Beograd