Petak, 12.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: PETAR PECA POPOVIĆ, novinar i pisac

Muzika je stvarala prijateljstva

​Nikoga se nisam u životu odrekao, jer svako od njih je nosio nešto što meni danas znači. Bez njih bih bio emotivna sirotinja
У једној малој средини кад се појави таленат – то је празник за ту културу (Фото: Весна Лалић)

Nema o kome nije pisao i gotovo da nema značajne osobe iz druge polovine 20. veka s kojom se nije upoznao i usput postao prijatelj. Uz osmeh govori o onome kad je kasnio na intervju s Janom Andersonom jer je pio čaj s Lorensom Olivijeom. Zagrljaj Džoan Baez i ispovest Rodžera Votersa, kog je, kako kaže, čekao 40 godina, samo su neke od slika tog bogatog kaleidoskopa koji čini lični i profesionalni život Petra Pece Popovića, pisca, rok kritičara, novinara, publiciste, urednika najtiražnijih časopisa „Džuboks” i „Rok” u nekadašnjoj državi (spisak se nastavlja), čija je treća knjiga „Čuvar buvlje pijace” nedavno objavljena i promovisana u Beogradu (oni koji su došli na Kolarac posle pola osam razočarano su osluškivali s druge strane vrata, jer mesta nije bilo ni za stajanje).

U knjizi „Proleće u Topčideru” vodio nas je skrivenim mestima Beograda gde se još uvek mogu nazreti siluete velikana i velikanki naše kulture, a sa „Tragovima u beskraju” napravio je dirljiv omaž onima koji su nas napustili.

– Druga knjiga je lična antologija otišlih ljudi iz sveta muzike čiji su život, delo i primer uticali na moje odrastanje i biranje mog profesionalnog puta. To su ljudi koji su ostavljali tragove pored puta, pa sam ja sledio te tragove. To su mi bili putokazi kuda treba ići kroz život, u svakom smislu, ne samo profesionalnom nego i moralnom. Mislim da su to bili važni ljudi – priča Peca Popović povodom izlaska najnovije knjige.

Buvlja pijaca je u vašem slučaju mesto emotivnih uspomena. Na neki način to su i vaše prethodne dve knjige. Međutim, šta je to što ovu knjigu čini drugačijom?

Upravo koncept buvlje pijace. Za razliku od te dve knjige, ovo je zbirka tekstova koji su, kako profesor Mihajlo Pantić kaže, mesta, gradovi, ljudi i „budno oko”. To je nešto nematerijalno što vučem kroz ceo život, što ne može da se proda, ali može da se iznese. A nema cenu. A kad nema cenu, onda je najskuplje. Jer to je bio i moj životni princip. Bilo šta u životu da sam radio nikad nisam postavljao uslove u vezi s parama. A nikad ništa što sam radio za Beograd i što sam radio s muzikom nisam naplatio. Radite samo ono što volite, što vam se sviđa, pa snosite odgovornost.

Zašto je važno da ne zaboravimo tu odgovornost, pre svega prema ljudima koji su (bili) deo našeg života?

Ja sam „nažalost” imao tu odgovornost još od Radio Beograda, kada sam počeo da radim s Nikolom Karaklajićem. Imali smo dosta javnih susreta, javnih snimanja, radnih akcija... I onda sam bio ja zadužen za to. A kad preuzmete obavezu da nekog vodite negde, da organizujete u nekom mestu nešto što se nikada nije organizovalo – vi onda preuzimate odgovornost. A čovek koji preuzme odgovornost nema pravo na alibi.

Nikola Karaklajić, kog pominjete, umeo je da prepozna talenat kod drugih, što se takođe odnosi i na vas. Koliko je to zapravo bilo teško?

Duboko verujem da je najljudskiji dar – dar prepoznavanja. Bog kad je delio, kad je „posipao po glavi”, nekome je dao da peva, da svira, nekome da trči za loptom, nekome da bude vešt manipulant. A meni je dao nekakav blesav dar da prepoznam. A onda kad prepoznate nekoga, da vidite da sija, ako mu vi ne pružite ruku u tom momentu – on će se ugasiti. Ja sam od mojih saradnika imao korist – oni su svi uvek bili bolji od mene, ali ja sam bio taj koji ih je okupljao. Ima još jedna stvar koja je jako važna – Nikola Karaklajić, Mika Antić, Duško Radović, Duško Trifunović, Arsen Dedić – niko od njih nije bio ljubomoran na tuđi talenat! U jednoj maloj sredini kad se pojavi talenat – to je praznik za tu kulturu. Mi, nažalost, živimo u uslovima u kojima nema prostora i sredstava da se ti talenti gaje. Nama fale urednici u svakom segmentu kulture, fale autoriteti koji imaju kriterijum! Da kažu: „Ova pesma, ova knjiga, ova poezija ovog momenta je važna.”

U prvom tekstu za „Blic” opisali ste vašu imaginarnu sektu, a jedan od uslova za članstvo bi, između ostalog, bilo posedovanje minimum dvadeset ploča i knjiga. Zašto su ploče bitne za naš „pravilni razvoj”?

Mi smo znali za jednog političara, ali smo znali za sve grupe i sve pevače. Ta stvar je bila važna. Ona je vremenom izgubila svoju socijalnu i buntovničku dimenziju, ali postala je prava umetnost. Mi smo živeli u vremenu kada je to bila potcenjivana vrednost. Neko je potcenjivano morao da uvede u poštovano. Pesme koje su ostale da žive nisu gluposti. Te pesme su bile pismene. Uporedite prve albume „Bitlsa” i „Stonsa” i prve albume „Bijelog dugmeta”, „Riblje čorbe”, Bajage, „Azre”, „Zabranjenog pušenja”, Balaševića... pa ćete shvatiti o čemu govorim.

Kako je rokenrol na ovim prostorima prenosio, kako ste jednom prilikom rekli, „lanac dobrote”?

Nije mogla muzika u Jugoslaviji da uspeva bez razumevanja Beograda i Zagreba. Mi smo radili dve velike akcije – „Pozdrav iz Zagreba” i „Pozdrav iz Beograda” 1981, i onda „Bolje vas našli” 1985, gde sam dvadeset četiri grupe vodio iz Beograda u Zagreb. A onda smo imali „Skoplje, volimo te” – dvadeset jednu grupu smo vodili. Pravili smo Bum festivale u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu i u Novom Sadu. Sarajevo je bilo po strani, ali je imalo tu prednost što je moglo i u Zagrebu i u Beogradu da deli svoje vrednosti. Muzika je bila sfera za pravljenje prijateljstava za ostatak života. Ja sam ko klinac mislio da ću uspeti u životu ako jedanput napravim intervju s Arsenom Dedićem. A onda me je on zvao i pitao da li bih ja napisao katalog povodom pedeset godina njegove karijere. Taj put od obožavaoca do prijatelja, to je nešto na šta ste ponosni.

S obzirom na prijateljstva, ali i brojne gubitke, da li vam je bilo posebno teško da pišete neke tekstove?

Šta mislite kako sam se osećao kad sam pisao govor za sahranu Milanu Mladenoviću, Vladi Divljanu? Nije to lako. Nije lako ni kad odeš u Split pa sa svojim drugom Ćorom napraviš intervju koji ovde objave na dve strane, a onda me zovu i kažu: „Ti si izdajica, s onim ustašom razgovaraš” – sa Oliverom Dragojevićem. Ali ja se nisam odrekao mog druga ni u godinama mržnje. Nikoga se nisam u životu odrekao. Jer, svako od njih je nosio nešto što meni danas znači. Bez njih bih bio emotivna sirotinja. E, to je to što ne može da se proda.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

(T)ko mnogo daje, mnogo prima
Peca Popović je jedini živi Beograđanin koji ima pravo da hoda sredinom beogradskih ulica. A sad se vi zapitajte zašto, pa sami odgovorite.
Aca
Politika (bratstva i jedinstva) je stvarala "prijateljstva" a muzika je prelazila tako otvorene granice.
Mile
Zašećereno kao kič.
Филип
Пецо легендо. Памтимо те из бивше сарајевске Слоге и дана из Времена Ружа. Јутро ће промијенити све.
Pavle Jovićić
Hvala dobri čoveče!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.