Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li povećanje minimalca nosi skrivenu opasnost

Ako se uz to poveća i neoporezivi deo ličnog dohotka, za toliko će biti zakinut budžet države, a novac će faktički biti poklonjen poslodavcima, dok ostali neće imati koristi, objašnjava prof. Ljubodrag Savić
(Фото Н. Марјановић)

Ceo teret povećanja minimalca, koje će biti između 12 i 14 odsto, država će preuzeti na sebe, kroz smanjenje poreza i doprinosa, ali i povećanje neoporezivog dela zarade. Time neće biti ugrožena makroekonomska i fiskalna stabilnost u Srbiji, uverena je premijerka Ana Brnabić, a država će nastaviti da smanjujemo deficit i javni dug. Povećanje minimalne zarade najavljeno je od 1. januara 2023. godine, kada bi trebalo da bude oko 40.000 dinara, a na tu temu tek će biti organizovani razgovori sa sindikatima i poslodavcima.

Da građani ne treba da očekuju previše od najavljenog povećanja minimalca, smatra Ljubodrag Savić, profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, a ideju države ne vidi kao darežljivu, već kao predlog sa skrivenom opasnošću.

– Povećanje minimalca će se desiti za nekoliko meseci, a mi se već sada suočavamo s galopirajućom inflacijom koja će se teško obuzdati. Ništa nije izvesno, jedino što može da se prognozira jeste da će cene ići gore, ali koliko, niko ne može da zna. Uz to, najave da bi uz povećanje visine minimalca istovremeno moglo da dođe i do povećanja neoporezivog dela zarade apsolutno nemaju smisla. Država kaže da će taj teret preuzeti na sebe. Pa, ne daje nam toliki novac neka druga država. Ako se poveća neoporezivi deo ličnog dohotka, za toliko će biti zakinut budžet države – objašnjava prof. Savić i dodaje da će taj novac faktički biti poklonjen  poslodavcima, sa objašnjenjem da će oni dati radnicima veće plate i zaposliti više ljudi.

– Neće – uveren je profesor, podsećajući da nedostajući deo budžeta mora da se pokrije na neki drugi način, i to tako što će se opteretiti ostali građani. Plaćaćemo neke druge nameta, a ako ni to ne bude dovoljno, budžet će otići u minus, a to će se nadoknađivati zaduživanjem na domaćem i stranom tržištu. Dakle, pomoći ćemo poslodavcima, a ostalima ne.

– Ja protestujem protiv toga. Tražim da nam neko iz vlade ne presipa priču iz šupljeg u prazno. Time se zapravo generiše moć države, a ja kao građanin ne želim da živim u takvoj državi. Treba da se naprave transparentna pravila u kojima svako mora da plati svoje i da bude i socijalno i zakonski odgovoran za ono što mu pripada – izričit je prof. Savić.

Svugde u Evropi minimalna zarada privremena je mera koja traje određeni rok, mahom je i neoporeziva. Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, podseća da je kod nas minimalac tek nešto manje oporezovan od ostalih zarada.

– Država nam stalno nešto obećava na tu temu, a suštinski nam nedostaju reforme. Bilo bi mnogo bolje da u ovoj krizi država omogući da sistem funkcioniše normalno i da uvede progresivne stope oporezivanja. Ovako se stalno predstavlja kao spasilac, baveći se velikim najavama oko povećanja minimalne zarade, a na gubitku su uvek male firme – uveren je Rajić, dodajući da su prihodi države skočili povećanjem cena, a taj točak inflacije koji se zavrteo pomogao je državi da smanji deficit.

– I sad ona uvećava bruto iznos minimalca. Ipak, ta kompenzacija na minimalnoj zaradi neće biti dovoljna jer firme u isto vreme imaju pad prihoda, sporije naplaćuju svoja potraživanja, čak i od države, javnog sektora i preduzeća – podseća on.

Prema njegovom mišljenju, najveći problem je to što je država u prethodnih pet godina podizala minimalnu zaradu četiri puta brže nego što je rastao BDP i platežna sposobnost firmi. To je za čitav niz malih biznisa bio veliki udar, dodaje Rajić, iako je država ponešto u toj priči amortizovala skidanjem od dva do tri odsto poreza na opterećenje zarada.

– Ipak, ne treba zaboraviti da smo paralelno imali i kovid 19 i da su firme morale da otplaćuju na kredit poreze i doprinose u periodu kada nisu radile. To zapravo i sad traje, pa stoga mogu da kažem da sve što je država uradila u smislu minimalnih rasterećenja privrede nije se ni osetilo – objašnjava Rajić i postavlja pitanje koliko će Srbija moći dugo da promenom deviznih rezervi kreditira plaćanje skupih energenata. Ako se tako nastavi, biće ugroženo i stabilno poslovanje firmi u Srbiji, pa tada ni ova pomoć oko minimalca neće puno značiti.

– Zato država mora da uravnoteži poreski sistem, a to znači da se porezi ubiraju tamo gde zaista ima prihoda, a da se poreski čekić smanji prema malim firmama gde se vidi pad prihoda – uveren je Rajić.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Više puta sam pisao da nije problem visina minimalca nego odnos izmežu plata ! Dokle god neko prima 10 puta veću platu od minimalca i to iz budžeta NEMA socijalne pravde . Nema ni napretka dok je za isti rad plata iz budžeta makar za dinar veća nego kod 'privatnika' koji pune budžet !
Powerslave
Jeste problem nizak nivo minimalne zarade, ali niko, niko ne spominje iplatu dela zarada na crno! Poslodavac krade državu, ne plaća porez na ceo iznos zarade i krade radnicima od buduće penzije. Meni je plata 600 €, bio minimalac 20 ili 30 ili 40 hiljada. Tu je glavni problem za punjenje budžeta.
Drma li
Ovo pokrece spiralu inflacije

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.