Subota, 13.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MAKEDONSKO CRKVENO PITANjE (1)

SPC se nije odrekla svog duhovnog i kulturnog nasleđa

Prihvatanjem formulacije u tomosu da se svetinje predaju „na korišćenje” dodatno su potvrđena i priznata istorijska prava SPC na teritoriji Republike Severne Makedonije
Лесново, задужбина војводе Јована Оливера (Фото Никола Тркља)

U delu javnosti su se tokom prethodnih dana pojavile određene kritike odluka Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve o novom kanonskom statusu Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije. Uglavnom, najviše su otvarana pitanja statusa manastira i crkava iz nemanjićkog perioda, osnivanja „srpske eparhije”, „tajnovitosti” i „ishitrenosti” saborskih odluka, „predaje srpskog kulturnog nasleđa” i eventualno identičnog postupanja na Kosovu i Metohiji u budućnosti. Postavljeno je i pitanje šta je u ovom slučaju dobila SPC.

Pitanja su legitimna, komentari su očekivani, ali je evidentna neupućenost mnogih u ovu temu uopšte. Neka od ovih pitanja korišćena su za brzopleto izricanje javnih osuda. Upitni su razlozi određenih javnih ličnosti koje dosad nisu bile zapažene po interesovanju za ova pitanja, ali je uočljivo da njihovi razlozi i ciljevi koje žele da postignu javnim osudama SPC i patrijarha srpskog Porfirija uopšte nisu crkvenog karaktera.

Tomos o autokefalnosti MPC – OA, koji je obnarodovan na Svetoj patrijaraškoj liturgiji u Sabornoj crkvi u Beogradu 5. juna ove godine u crkvenopravnom smislu jeste važan crkvenopravni akt. Izdavanju tomosa su prethodile odluke Svetog arhijerejskog sabora.

Način donošenja saborskih odluka

Sazivanje, rad i način odlučivanja Svetog arhijerejskog sabora propisani su Ustavom SPC i Poslovnikom o radu i te crkvenopravne norme su nepromenjeno na snazi od 1931. godine do danas. Određeni svešteni kanoni pravoslavne crkve, takođe, uređuju način rada i odlučivanja Arhijerejskog sabora i tu samo za neupućene postoje nepoznanice.

Odredbom iz člana 57 Ustava SPC propisano je da je Sveti arhijerejski sabor najviše jerarhijsko predstavništvo, crkvenozakonodavna vlast, pored ostalog, i u poslovima unutrašnjeg uređenja crkve. Dakle, Sveti arhijerejski sabor je jedini organ SPC koji je nadležan da donosi i odluke u pogledu unutrašnjeg uređenja crkve. Nadležnost Svetog arhijerejskog sabora je u pogledu odluka o MPC – OA nesporna, a odluke su donete jednoglasno.

Ni za jednu saborsku odluku nije predviđena prethodna javna ili unutarcrkvena rasprava. Ni ovom slučaju nije postojala obaveza da se šira ili crkvena javnost prethodno upoznaje s predmetnom temom, niti da se pak pribavljaju mišljenja od lica koja nisu članovi tog crkvenog organa. Saborske odluke se obznanjuju posle, a ne pre njihovog donošenja. Isti je slučaj bio i 1959. godine kada je Sveti arhijerejski sabor za vreme patrijarha Germana doneo odluku o priznanju autonomije MPC i prihvatanju njenog Ustava.

Status manastira i crkava iz nemanjićkog perioda

Istina je da se na prostoru današnje Republike Severne Makedonije nalazi određeni broj manastira i hramova koje su sagradili vladari iz svetorodne loze Nemanjića, ali i srpska vlastela i verni narod. Osim njih, postoje i svetinje i druge crkvene ustanove koje su sagrađene u periodu od srpskog oslobođenja tih krajeva 1912. do 1941. godine. Uz njih, naravno, treba pomenuti i druga nepokretna dobra (manastirske i crkvene posede) i pokretna crkvena dobra (ikonostase, ikone, bogoslužbene knjige, crkvene utvari itd.).

Radi sagledavanja ovog pitanja neophodno je poznavanje crkvenopravnog i pravnog statusa crkvenih svetinja od kojih mnoge imaju kulturnoistorijsku vrednost. U delu javnosti je na krajnje nedobronameran način namerno stvarana slika da se SPC u maju ove godine „odrekla svetinja iz nemanjićkog perioda”, a takve tvrdnje uopšte nisu tačne.

Naša crkva u vreme donošenja saborskih odluka u maju ove godine nije imala ni pravo svojine, ni pravo državine ni nad jednim pravoslavnim manastirom ili hramom koji je 1959. godine pripao MPC. Od 1967. godine nijedan srpski patrijarh, episkop ili sveštenik nije služio u nemanjićkim i drugim svetinjama na teritoriji današnje Republike Severne Makedonije.

Naime, odlukom Svetog arhijerejskog sabora o priznanju autonomije MPC 1959. godine sva crkvena imovina na teritoriji ondašnje SR Makedonije postala je imovina eparhija, manastira i crkvenih opština autonomne MPC. Dovoljno je samo da se pogleda Ustav MPC iz 1958. godine, koji je, uz zahtevanje određenih izmena i dopuna, prihvatio Sveti arhijerejski sabor. Sveti arhijerejski sabor je 17. juna 1959. godine zatražio izmene u 37 članova Ustava MPC, koji je jednostrano usvojen na Crkveno-narodnom saboru od 4. do 6. oktobra 1958. godine. Od izmena i dopuna u 37 članova Ustava MPC koje je zatražio Sveti arhijerejski sabor nijedna se nije odnosila na status crkvene imovine u SR Makedoniji.

Otkada su posle rata u Jugoslaviji formirani katastarski operati, kompletna crkvena imovina na teritoriji SR Makedonije je uknjižena kao svojina eparhija, crkvenih opština i manastira tadašnje autonomne MPC. Nad hramovima i manastirima i njihovom pokretnom i nepokretnom imovinom na teritoriji SR Makedonije eparhije, manastiri i crkvene opštine SPC od 1959. godine nisu imali ni pravo svojine, ni pravo državine. Upravo zbog te nepobitne činjenice Sveti arhijerejski sabor se u maju ove godine nije ni mogao odreći prava kojih nema već više od pola veka. Nije tačan navod da „vlasnički listovi i uknjižbe mogu postojati samo kada su u pitanju crkveni objekti relativno novijeg datuma, nikako oni koji su podignuti pre sedam ili osam vekova”. Znači li to da Studenica, Žiča i drevne srpske svetinje nemaju „vlasničke listove” i „uknjižbe” i da njihovi titulari nisu manastiri SPC, koji su pravna lica od srednjeg veka do danas? Drevni manastiri i hramovi u pravnom smislu nikada nisu predstavljali „narodnu” nego crkvenu imovinu. „Narodna imovina” kao takva ne postoji u pravnom smislu, nego isključivo imovina države, fizičkih i pravnih lica, a crkva i drugi crkvenopravni subjekti imaju svojstvo pravnih lica u pravnom poretku. Prihvatanjem formulacije u tomosu da se svetinje predaju „na korišćenje” dodatno su potvrđena i priznata istorijska prava SPC na teritoriji Republike Severne Makedonije.

Važno je da se zna da su 1219. godine, posle dobijanja autokefalije, sve pravoslavne eparhije, manastiri i hramovi nove Arhiepiskopije srpske sa sedištem u Žiči, koji su ranije pripadali Ohridskoj arhiepiskopiji, pripali našoj arhiepiskopiji, na čijem se čelu nalazio Sveti Sava. Dovoljno je da se pomenu Raška i Prizrenska episkopija ili Petrova crkva.

SPC se na ovaj način nije odrekla svog duhovnog i kulturnog nasleđa. Srpsko crkveno kulturno nasleđe u Republici Severnoj Makedoniji, ali i u drugim državama izvan Republike Srbije, može i mora da se štiti od promene njegovog istorijskog identiteta. U ovom slučaju će se to sigurno i dalje činiti, ali ubuduće će se ta vrsta zaštite vršiti dobrom saradnjom s makedonskim državnim i crkvenim autoritetima, koje dosada, nažalost, nije bilo, ali i uz poštovanje međunarodnih konvencija o kulturnom nasleđu.

 

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

DW
Ovo je po sistemu nismo mi krivi nego neki bivši. Zanimljiva je i jednoglasnost u dodeljvanju tomosa. Baš me zanima pod čijim uticajem je ovakva loša odluka doneta? Nešto mi se javlja...
petar
Ako mogu da saberem kao vernicki laik, ono sto su gradili nasi kraljevi i nasa vlastela na istorijskim teritorijama srpske zemlje, nam vise ne pripada, vec to je na raspolozenju jedne odmetnicke crkve "pobugarenih" srba ( makedonska nacija ne postoji, cak su uzurpirali vesehilhada godina ime grcke pokrajine) za trideset godina njihovi siptari ce biti vlasnici nasih svetinja.
Радојко
Да је добро, није добро. Нисам разумео НАТО званичнике кад су назначили СПЦ као главног непријатеља. Очекивао сам неке санкције, силу, али запад је био паметнији, урадио је домаћи задатак, успео је да продре до Фенера и Васељенске патријаршије, као и до нашег поглавара, чије столовање започело збуњујућом доделом признања СПЦ компромитованим личностима. Земаљски део цркве је људска творевина, несавршена. Ако не поклекнемо и не заборавимо шта смо и чији смо, биће залудно сво роварење са запада.
Разлика је очигледна
Другим речима, сабор је усвојио само начелне одлуке, а томос је уобличен тек накнадно, као акт који издаје патријарх. Дакле, урађено је сасвим супротно од правилног начина на који је 2005. године донет саборски томос о аутономији ПОА, који је усвојен на заседању сабора и обнародован је током заседања сабора, 24. маја 2005. године, са потписом патријарха Павла. И шта ћемо сад?
Мирко
Занимљив текст са жељом да се оправда тотални колапс. Да ли се добија нека добра позиција, после овако претенциозног текста?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.