Petak, 12.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MAKEDONSKO CRKVENO PITANjE (2)

Posle 55 godina služba i na srpskom jeziku

Treba imati u vidu da će srpski patrijarh, episkopi i sveštenici prvi put posle 55 godina ponovo moći da služe svete liturgije i da se s pravoslavnim narodom pričešćuju svetim tajnama Hristovim u tim svetinjama
Свети Наум (Сандра Гуцијан)

„Sa srpske nacionalne tačke gledišta” isticano je da bi „osnivanje eparhije samo za Srbe trebalo da predstavlja minimum zahteva SPC”. Takav predlog uopšte nema uporišta u kanonskom pravu. „Jednonacionalne” eparhije jedne kanonske jurisdikcije nisu moguće na teritoriji druge kanonske jurisdikcije. Iz tog razloga nemoguće je da se formira srpska eparhija u Republici Severnoj Makedoniji jer jednoj parohiji ili eparhiji pripadaju isključivo pravoslavni vernici bez obzira na nacionalnost, a ne samo vernici po „nacionalnom ključu”.

Osim toga, prema zvaničnim podacima Državnog zavoda za statistiku u Skoplju od 2022. godine, u Republici Severnoj Makedoniji ima 2.097.317 stanovnika, od kojih je 58,44 odsto Makedonaca, 24,3 odsto Albanaca, 3,86 odsto Turaka, 2,53 odsto Roma, 1,3 odsto Srba, 0,47 odsto Vlaha i 0,8 odsto Bošnjaka. Srbi u današnjoj Republici Severnoj Makedoniji ne žive samo u jednom mestu ili jednoj opštini, pa je i iz tog razloga nemoguće osnovati srpsku eparhiju.

U ovom slučaju, sada je moguće postavljenje paroha srpske nacionalnosti u parohijama u kojima živi određeni broj Srba i na tome svakako treba dalje raditi u bratskom dogovoru i saradnji. Nažalost, to je surova slika srpske stvarnosti u Republici Severnoj Makedoniji. Treba imati u vidu da posle ovih odluka Svetog arhijerejskog sabora niko ne može da sprečava pravoslavne Srbe da se posvete monaškom podvigu u nekom od manastira koji su zadužbine srpskih vladara (kao, na primer, u manastiru Hilandaru) ili parohijskoj službi u mestima u kojima žive Srbi u Republici Severnoj Makedoniji. Postoje i drugi oblici rešavanja ovog pitanja, ali o tome nekom drugom prilikom.

Makedonski model i Kosovo i Metohija

„Makedonski slučaj” je u delu javnosti doživljen kao uvod u identičan pristup kada su u pitanju naše svetinje na Kosovu i Metohiji. Bojazan nije bez osnova kada je reč o nastojanju osvedočenih neprijatelja SPC na Kosovu i Metohiji. Niko od nas ne zna šta nosi dan, a šta nosi noć na Kosovu i Metohiji u političkom i bezbednosnom smislu. Međutim, kada je srpska crkva u pitanju, mora se konstatovati da situacija u Republici Severnoj Makedoniji i na Kosovu i Metohiji nije ni približno slična.

Eparhija raško-prizrenska je jedna od eparhija SPC koja je u neprekinutom jedinstvu s punoćom SPC. Pitanje bilo kakve autonomije ili autokefalije na prostoru Kosova i Metohije nikada nije postavljano, niti se može postavljati, a jedini pravoslavni vernici su Srbi. Osim toga, jedna eparhija nikada ne može da dobije autokefalni status.

SPC na Kosovu i Metohiji, i pored svega što se dogodilo, danas ima sve ono što od 1959. godine nije imala u Makedoniji. Naime, naša crkva kroz Eparhiju raško-prizrensku i crkvene opštine i manastire u njenoj jurisdikciji ima i pravo svojine i pravo državine nad svim svetinjama i ostalom pokretnom i nepokretnom crkvenom imovinom. Pravo svojine naše crkve je upisano i u katastarske knjige čije su kopije, posle sporazuma od 2011. godine, predate organima samouprave na Kosovu i Metohiji. Bogosluženja u kosovsko-metohijskim svetinjama neprekinuto vrši jerarhija SPC. Identitetski inženjering pretvaranja Srba u Albance je nemoguć.

Šta smo dobili?

Postavljeno je i pitanje šta smo dobili. Ovo pitanje je postavljeno na osnovu materijalnih aršina, a ne kroz evanđelje Hristovo. U tome se razlikuju pozicija, stav i odluke crkve od stava i pozicije „ljudi ovoga sveta”.

Zaključujem da, zapravo, ne smeta i da sama po sebi nije sporna autokefalnost MPC – OA, nego smeta samo to što nekoliko većih manastira i hramova iz nemanjićkog perioda nije pod neposrednom jurisdikcijom SPC.

Sve pravoslavne svetinje, a ne samo one iz nemanjićkog perioda, vraćene su svojoj osnovnoj bogoslužbenoj nameni, i to jeste najveći dobitak crkve. Svetinje se, po pesniku, podižu „da s’ u njima poje leturđija, onog svj’eta, kao i ovoga”. U tim svetinjama već punih 55 godina nije bilo crkveno validne i priznate svete liturgije, a za jednu pravoslavnu svetinju ne postoji veća kazna od toga. Treba imati u vidu da će srpski patrijarh, episkopi i sveštenici prvi put posle 55 godina, u skladu s crkvenim poretkom, ponovo moći da služe svete liturgije i da se s pravoslavnim narodom pričešćuju svetim tajnama Hristovim u tim svetinjama koje su od maja ove godine ponovo propojale pesmu Bogu živome u crkvi Hristovoj. U tim svetinjama će se, takođe, prvi put posle 55 godina služiti i na srpskom jeziku.

SPC se, shodno članu 7 svoga Ustava, prvenstveno upravlja po Svetom pismu i Svetom predanju prema učenju svete pravoslavne crkve, a ne po zemaljskim aršinima i ideologijama. Oci Svetog arhijerejskog sabora su svakako imali na umu reči Hristove iz „Besede na Gori”: „Blaženi mirotvorci, jer će se sinovima Božjim nazvati.” (Mt., 5,7)

 

Vaseljenska patrijaršija i odluke Svetog arhijerejskog sabora

Odluka Svetog sinoda Vaseljenske patrijaršije od 9. maja ove godine o prijemu u kanonsko opštenje, kako je navedeno, jerarhije Ohridske arhiepiskopije poslužila je da se otvori pitanje veze odluke Svetog arhijerejskog sabora s tom odlukom. Treba imati u vidu da su pregovori između jerarhije SPC i jerarhije MPC u raskolu trajali decenijama s manjim i većim intenzitetom, i to bez ikakve uloge Vaseljenske patrijaršije.

Ispravnije bi bilo da se odluka Vaseljenske patrijaršije od 9. maja ove godine posmatra u svetlu događaja koji su joj prethodili, a to su dosadašnji, obnovljeni i do njenog donošenja kraju privedeni bratski razgovori patrijarha srpskog g. Porfirija i arhijereja SPC s jedne i arhiepiskopa Stefana i arhijereja MCP – OA s druge strane, a ne obrnuto. To je neoboriva činjenica.

Patrijarh srpski g. Porfirije je obnovitelj bratskog dijaloga radi zaceljenja raskola u ovom slučaju i to je činjenica koja je poznata učesnicima tih razgovora, a i znavenima i dobronamernima. Sve ostalo su spekulacije koje ne doprinose opštem crkvenom dobru. Dijalog je vođen s pastirskom svešću o odgovornosti pred Bogom. Put do autonomije ili autokefalije je poznat i prihvaćen u pravoslavnoj crkvi vekovima i tu ne mogu da postoje presedani. Ukrajinski slučaj, na primer, samo pokazuje kakve tektonske posledice u pravoslavnoj crkvi mogu da izazovu jednostrani nenadležni akti. Stvari uvek treba da se rešavaju na nadležnom mestu i u skladu s crkvenom procedurom, a nadležnost SPC je u ovom slučaju neupitna. Dovoljno je samo pogledati tomos Vaseljenske patrijaršije koji je izdat našoj crkvi 1922. godine. Drugačiji pristup ne doprinosi miru i jedinstvu crkve, a valjda nam je svima cilj da nas vaskrsli Gospod Isus Hristos prepozna kao svoje učenike.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан Лекић
Мудар потез СПЦ - канонски и историјски исправан! СПЦ је доделила аутокефалност оном делу Охридске архиепископије Цариградске патријаршије (ОА-ЦП) који није припадао Српској Цркви у тренутку њеног оснивања. Одлуком Цара и Патријарха 1219. и томосом 1220. Архиепископија Пећка и све Српске земље добила је јасне границе и постала правни следбеник читаве територије Сплитске архиепископије Цариградске патријаршије (СА-ЦП) и делова Драчке митрополије (ДМ-ЦП) и Охридске рхиепископије (ОА-ЦП)…
Dragomir Olujić Oluja
G-dine Lekiću, “Srpska Crkva” nikada nije postojala, pogotovo ne 1219, ni SPC tada nije postojala (osnovana je 1920). Takođe, „Srpske zemlje“, „srpski Ras“, „srpsko carstvo“, „Srpska patrijaršija“... tada ne postoje – „srpski“ entiteti/pojmovi/termini/reči... nastaju krajem 17. i početkom 18. veka, a „posrbljavanje“ davnih i istorijskih entiteta počinje sredinom 19. veka (traje i danas)...
Милан Лекић
Јурисдикцијско подручје Српске цркве, дакле, обухватало је територију СА-ЦП (Далмација, Босна, Захумље, Травунија); ДМ-ЦП (Диоклитија) и дела ОА-ЦП (Рас, постао српски 1150; Царичин Град/Г(л)ебане/Д(л)бочица – стоно место Јустинијане Приме [6.v], претходнице ОА-ЦП [1018], што је као поклон од Манојла добио Стефан Немања,1165., Липљан, Призрен). Цар Душан је ширењем српског царства према југоистоку остатку ОА-ЦП доделио аутономију у оквиру Српске патријаршије. Њен део, данас може бити само ОА-СМ!
Zeljko Paunovic
58.44+24.3+3.86+2.53+1.3+0.47+0.8=91.7 fali 8.3 posto ili 174.077 stanovnika. Znaci fali ceo jedan veliki grad. Sta nam to ne pricaju? Kako je moguce da u zavodu za statistiku ne znaju matematiku... Kolika je ta statisticka greska? Ili kriju nesto? Ni ovi nasi u Srbiji nisu nista bolji...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.