Nedelja, 07.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Ogromno neznanje i kako ga steći

Stvar je više nego jasna, za svakog sa minimumom medijske i bilo koje druge pismenosti. Ilustrujući važnost Dostojevskog, Aleksandar Vučić navodi naslove tri njegova dela i imena dvoje čuvenih njegovih junaka. Niko sa minimumom dobre volje neće pomisliti da on govori o jednoj osobi „Nataši Raskoljnikov”

U velikom intervjuu koji je „istoričar i bivši diplomata” Milan St. Protić dao nedeljniku „Vreme”, na pitanje novinara: „Koliko građani Srbije zapravo poznaju Rusiju?”, ovaj daje sledeći odgovor: „Pre neki dan je prvi čovek ove zemlje pomenuo ličnost Nataše Raskoljnikov hvaleći se svojim poznavanjem ruske književnosti. Ta ličnost ne postoji. Postoji Nataša Rostova u Tolstojevom „ Ratu i miru”, a u „ Zločinu i kazni” Dostojevskog postoje Sonja Marmeladova i Dunja Raskoljnikova, sestra glavnog junaka Rodiona Raskoljnikova. Ali Nataša Raskoljnikov ne postoji. To vam je dobra ilustracija da kod nas i u samom vrhu zemlje vlada ogromno neznanje.”

Čitam ovo u četvrtak ujutro i zazvuči mi glupo. Pretpostavljam da „istoričar i bivši diplomata” aludira na Aleksandra Vučića, a opet mi Aleksandar Vučić ne deluje kao neko ko se hvališe poznavanjem ruske književnosti. Naročito ne mogu da zamislim da nabraja likove iz jednog konkretnog romana Dostojevskog kao da polaže ispit na Filološkom fakultetu.

I možda bih i zaboravio na celu stvar da već od ranog popodneva istog dana različiti listovi i portali nisu počeli da prenose citiranu Protićevu izjavu kao neku veliku mudrost. Nisam bio u Srbiji protekle nedelje pa se raspitujem kod prijatelja da li je predsednik Vučić dao neki intervju koji mi je promakao, a oni me upućuju na razgovor u drugom dnevniku Radio-televizije Srbije od šestog juna ove godine. U tom razgovoru, a u kontekstu primera primenjivanja „kansel kulture” na najslavnije ruske kompozitore i književnike Aleksandar Vučić kaže, doslovno, i ovo: „Pa šta će da uče deca ako neće da uče Dostojevskog... I sad treba, pošto nećemo da pripadamo, i neću ni ja kao predsednik države da pripadam čoporu koji treba da osudi Dostojevskog, zamislite osudite Dostojevskog, pa kažete ’Zli dusi’, znate,  pa ’Kockar’, pa ’Karamazovi’,  Nataša, Raskoljnikov, oni su... što to da čitate? A šta da čitate? A šta čitate ako ne čitate to?”.

Dakle, stvar je više nego jasna, za svakog sa minimumom medijske i bilo koje druge pismenosti. Ilustrujući važnost Dostojevskog, Aleksandar Vučić navodi naslove tri njegova dela i imena dvoje čuvenih njegovih junaka. Niko sa minimumom dobre volje neće pomisliti da on govori o jednoj osobi „Nataši Raskoljnikov” nego će shvatiti da prvo kaže Nataša sa referencom na jednu osobu, a zatim Raskoljnikov, misleći na drugu. Javnosti je svakako poznato da Aleksandar Vučić govori ruski dovoljno dobro da može na ovom jeziku voditi protokolarni razgovor i bez prevodioca. Čak i čovek sa mnogo lošijim znanjem ruskog bi pominjući neku fiktivnu Natašu koja se preziva Raskoljnikov, rekao Nataša Raskoljnikova, a ne Nataša Raskoljnikov. Uostalom, i Protić govoreći o Tolstojevoj junakinji govori o Nataši Rostovoj, a ne o Nataši Rostov.

S jednakom (ne)ubedljivošću je Protić mogao da insinuira i da Vučić fantazira o nepostojećem romanu Dostojevskog o nekom Italijanu sklonom ruletu koji bi se zvao „Kockar Karamazovi”. Pošten čovek koji nešto zna o opusu Dostojevskog može jedino da se upita na koju od nekoliko Nataša u njegovoj prozi Vučić misli. Meni se čini da misli na Natašu Nikolajevnu, glavnu junakinju „Poniženih i uvređenih”, ali možda i nisam upravu. U političkom smislu, stvar je potpuno nebitna. Mogao je Vučić da kaže i Lolita Raskoljnikov i stvar bi bila posve jasna; čovek se protivi bizarnoj ideji da se evropska kultura odriče svoje ruske komponente i misli da bi to bilo ravno samoubistvu kao što misli i svako najelementarnije upućen u ruski doprinos evropskoj i svetskoj umetnosti.

Kao i uvek, pokušavajući se narugati Vučiću, Protić se narugao samom sebi. Kao karikatura onih štrebera kojima se smejao Kiš u „Času anatomije” on čitaocima „Vremena” pokazuje svoju „erudiciju” jer, eto, on kao pravi profesor zna da je Sonja – Marmeladova , a da je Dunja – Raskoljnikova. U istom intervjuu on, međutim, veli kako je Dostojevski napisao „Zle duhove” kao reakciju na knjigu Černiševskog „Šta da se radi?”. A i vrapci na grani, kao i oni koji ne čitaju ništa osim „Vikipedije”, znaju da je kao reakciju na „Šta da se radi” Dostojevski napisao „Zapise iz podzemlja”, dok su „Zli dusi” reakcija na tzv. „slučaj Nečajev”. Postoje u raznim tradicijama poslovice tipa „rugala se sova sjenici” ili „rugala se šerpa loncu”, ali da se takozvani intelektualac ruga političaru jer je političar bolji od njega ne samo u stvarima političkim, nego u stvarima intelektualnim, to je stvarno, što bi rekao Đorđe Balašević, izuzetan peh.

Pisac i novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari22
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Тихий мир
Да. Из свега наведеног може се, једино, са сигурношћу закључити да Наташа Раскољников заиста не постоји.
Иван Грозни
Портпарол?
Земунац
"А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осећаш?" - Јеванђеље по Матеју, Крај беседе на гори.
@"Ivan Grozni"
Cinik?
Radio Jerevan
Po meri. Svaka čast. Odličan članak.
Никола
Svaki put kada pročitam nešto od M. Bazdulja, shvatim koliko je čovjek pametan.
Lazar
Ako je (ne)poznavanje ruske kulture najvaznija stvar u Vucicevim obracanjima, onda Protic i Bazdulj mogu jos dugo ovako.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.