Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vodena kapija menja trasu pešačke i biciklističke staze

Kako bi kapija iz 18. veka posetiocima budućeg Linijskog parka bila prezentovana na pravi način, mora se korigovati trasa pešačke i biciklističke staze. – To ne bi trebalo mnogo da uspori radove na izgradnji parka
(Фото: Јавно-комунално предузеће „Зеленило Београд”)

Istraživačko-arheološki radovi na Vodenoj kapiji jedan, široj javnosti poznatoj odnedavno, kada je počela izgradnja Linijskog parka, privedeni su kraju. U toku je obrada nalaza i njihova konzervacija, a zatim sledi i izrada projekta obnove. Kako je objasnila Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, posle završenih radova utvrđeno je da se mora korigovati projektovana trasa pešačke i biciklističke staze.

– Predviđeno je da pešačka i biciklistička staza idu spoljnim delom bedama kako bi Vodena kapija bila vidljiva i prezentovana na pravi način. Planirano je da se kroz nju može prolaziti, što podrazumeva i izgradnju stepeništa da bi se moglo doći do same kapije, jer je njena kota oko četiri metra niža u odnosu na taj deo priobalja. Da bi sve bilo urađeno kako valja, za radove na toj korekciju projekta angažovan je stručnjak, profesor Arhitektonskog fakulteta, koji je inače upućen u poslove konzervacije ovog prostora – rekla je Đukanovićeva.

Da pešačka i biciklistička staza treba da idu spoljnim delom bedema, potvrdio je i Marko Stojčić, glavni gradski urbanista. On je istakao da se poslovi na delu koji nije baš blizu kapije obavljaju neometano i da se uporedo radi i na korekciji projekta.

– Mislim da ovo neće mnogo usporiti poslove na Linijskom parku. Ako i bude nekog usporavanja, ono ne bi trebalo da bude duže od dve nedelje – rekao je Stojčić.

Vodena kapija jedan, kao i njena „sestra” Vodena kapija dva, smeštena bliže Kuli Nebojša, potiču iz 18. veka – građene su između 1717. i 1739. godine. To je period kada su Beogradom upravljali Austrijanci i kada je on za njih bio jedno od najvažniji pograničnih utvrđenja.

– Vodena kapija dva otkrivena je osamdesetih godina prošlog veka, a za postojanje ove prve kapije se znalo iz starih spisa i nacrta. Počekom 20. veka Vodena kapija jedan je bila vidljiva jer je kraj nje prolazila pruga. Kasnije je na tom delu došlo do izgradnje novog koloseka i nasipa, tako da je ona nakon toga ostala skrivena za oči javnosti. Mi smo sada uspeli potpuno da je otkopamo. Otkrili smo da kapija nema baroknu fasadu, ali se iz planova zna kako je ona izgledala. Iznad kapije su pronađeni ostaci kućice, pretpostavlja se stražarske iz perioda kada je kapija zidana, ali i ostaci objekta sagrađenog na tom mestu, najverovatnije u 19. veku. Oba ta objekta zidana su, kao i kapija, od opeke i kamenih blokova – kaže Irina Kajtez, arheolog Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Ispred objekata koji su nad kapijom otkriveni su delovi kamene kaldrme, kao i u samom kapijskom prolazu, dok je od bedema ka kapiji otkriven prilaz – rampa. Taj deo bedema potiče iz 18. veka, ali se pretpostavlja da se tu nalaze i delovi starije fortifikacije iz 15. veka.

– U okviru istraživanja kapije pronašli smo delove predmeta od keramike, stakla, metala i delove peći takozvanog pečnjaka koji su bili u objektima iznad kapije. Svi su oni iz 18. veka. Trenutno se nalaze na Arheološkom institutu, sa čijim smo stručnjacima zajednički radili ova istraživanja – rekla je Kajtezova.

Izgradnja Linijskog parka, čiji će deo biti i Vodena kapija, počela je 24. januara. Reč je o prvom segmentu parka od oko 12.733 kvadratna metara, koji se prostire od Beton hale do bastiona Svetog Jakova. Taj prostor je prvo očišćen od nanosa, korova, divljih deponija, a zatim su izgrađene pešačke staze i postavljena rasvete.

– U toku je izgradnja nove betonske kaskadne zaštite nasipa, poslovi na ugradnji zaštitne ograde i formiranju travnjaka, raspoređivanju zemlje posle postavljanja sistema za zalivanje. Predstoji montiranje klupa, đubrijera, kao i ugradnja granitnih kocki na delovima staza. Na gradilištu je angažovano od 10 do 20 radnika svakog radnog dana s neophodnom mehanizacijom – kažu u JKP „Zelenilo Beograd”.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko Markovic
Sve je to u redu alinja vec 3 meseca ne mogu normalnk da vozim bicikl ka Ado ciganliji jer nisu obezbedjeni prilazni putevi vec se svi penjemo preko brda koje je neobezbedjeni zbog radova koji nikako da se zvrse
Кота је релативна
"јер је њена кота око четири метра нижа у односу на тај део приобаља." Е, а сад узмите писане податке о водостају Дунава код Београда пре изградње Ђердапске хидроелектране и податке о водостају у протеклих 5 година, па онда, једноставно, срачунајте и видите да ли је умесно откопавати и враћати у функцију ту некадашњу обалску капију, или није. Јер, добри понаваоци Дунава говоре да је нанос муља на дну реке, нпр. у зони Панчевачког моста, у последњих 50 година порастао за око 5 метара.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.