Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vučić: Srbija sedi na svojoj stolici

Вучић са Макроном и лидерима ЕУ у Бриселу (Фото Бета/АП)

BRISEL – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, na pitanje medija iz regiona, da li očekuje kritike na Samitu EU - Zapadni Balkan u Briselu zbog neuvođenja sankcija Rusiji, da ima spreman odgovor na te kritike i poručio da Srbija sedi na svojoj stolici.

„Očekivao ili ne očekivao, dobiće odgovor”, rekao je Vučić, na pitanje novinara iz Hrvatske koji ga je pitao kako gleda na to što su premijer i predsednik Hrvatske izjavili ranije da Srbija više ne može sedeti na dve stolice, preneo je Tanjug.

„Srbija sedi na svojoj stolici i nisu vaš premijer i vaš predsednik oni koji će da vode politiku Srbije, već građani Srbije preko svog rukovodstva. Ali, im čestitam na tome što bi mnogo želeli da vode politiku Srbije. To pokazuje kakav je značaj Srbije i želim im sve najbolje.

Na pitanje da prokomentariše to što je nemački kancelar Olaf Šolc rekao ranije da očekuje da Srbija prizna Kosovo, Vučić je kratko odgovorio:

„I ja sam njemu rekao, da mi to ne očekujemo”.

Predsednik Srbije se susreo na kratko sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, pre početka sastanka lidera EU i Zapadnog Balkana.

„Srdačan i prijateljski susret sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom pred početak samita u Briselu”, objavio je Vučić na Instagramu, uz fotografiju sa Makronom.

Mecola: Proširenje način da EU uspostavi bezbednost

BRISEL- Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola izjavila je danas da je proces proširenja Evropske unije važan i da ga treba posmatrati kao način da EU uspostavi svoju geopolitičku bezbednosnu situaciju kako bi se, kaže, sprečio maligni uticaj trećih zemalja koje imaju drugačije interese.

Mecola je novinarima, uoči početka Samita EU-Zapadni Balkan u Briselu, rekla i da je proširenje uvek bilo posmatrano kao reformski proces za zemlje koje žele da vide Evropu kao svoj dom.

Zato je, kaže, danas dan kada bi EU zaista trebalo da otpočne pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, kao i razgovore o odobravanju vizne liberazacije sa Kosovom.

„Ovo su stavovi koje ću izneti na Samitu, jer je ovo dan kada treba da se osvrnemo i na Zapadni Balkan, kao na susedne zemlje koje treba da nađu mesto u EU, koja jeste njihov dom”, rekla je Mecola, prenosi Tanjug.

Dodala je da proširenje upravo treba iskoristiti u vreme rata i posmatrati taj proces kao način da EU uspostavi svoju geopolitičku bezbednosnu situaciju kako bi se, kaže, sprečio maligni uticaj trećih zemalja koje imaju drugačije interese u odnosu na osnovne evropske vrednosti.

Mecola smatra i da bi trebalo prihvatiti kao kandidate za EU Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju.

Rama: Dobra stvar da Ukrajina bude kandidat za EU, ali Ukrajinci ne gajite iluzije jer proces traje

BRISEL - Albanski premijer Edi Rama izjavio je danas da je dobro da Ukrajina dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU), ali je savetovao Ukrajince i da „ne gaje iluzije” jer će proces pristupanja biti veoma dug.

„Severna Makedonija je, koliko se ne verama, kandidat već 17 godina, a Albanija osam godina, tako da Ukrajino dobro došla”, rekao je Rama po dolasku u Brisel na sastanak sa liderima EU.

„Dobra je stvar dati status kandidata Ukrajini. Ali se nadam se da ukrajinski narod neće gajiti velike iluzije”, dodao je Rama, prenosi Beta-AFP.

Evropska komisija preporučila je da se Ukrajini odobri status kandidata kao prvi korak na dugom putu ka članstvu u EU.

Komisija je preporučila da se taj status dodeli i Moldaviji.

Ukrajina je za članstvo u EU aplicirala 28. februara, četiri dana posle početka ruske agresije, a Moldavija i Gruzija su to učinile trećeg marta.

Evropska komisija je za Gruziju ocenila da treba status kandidata da dobije nakon što ispuni određene obaveze.

Pokretanje pristupnih pregovora sa nekom zemljom zahteva saglasnost svih 27 zemalja članica EU, a stavovi evropskih lidera o tome se veoma razilaze.

Politiko: EU dvolična prema Zapadnom Balkanu, ovako ustrojena ne može da primi nove članice

BRISEL- Proširivanje EU postalo je sve više dvoličan zadatak, jer iako mnoge članice Unije žele da privežu Zapadni Balkan, Ukrajinu i Moldaviju za svoju ekonomiju i vrednosti, mnoge visoke diplomate predočavaju da EU u sadašnjem obliku neće biti u stanju da ugradi nove članice, piše danas briselski portal Politiko.

Tu se „opasnost” vidi u tome da bi ionako mukotrpni postupci donošenja odluka i zakona u EU postali još mnogo zamršeniji sa novim članicama.

Politiko navodi da „sadašnje rešenje ne ide u prilog nijedne strane, s tim da se tvrdi da su vrata EU otvorena, a nisu” i da je „zato možda u pravu francuski predsednik Emanuel Makron koji kaže da EU mora da razmisli o nekoj alternativi za punopravno članstvo, što bi bilo od koristi za susede Unije i očuvalo njenu sposobnost delovanja”.

Diplomate EU takođe upozoravaju na to da bi Unija postala još više rastegnuta s novim članicama, jer se već sad „suočava s ogromnim zategnutostima jer i sadašnje članice imaju različita stanovišta o svemu, počev od liberalnih vrednosti, uloge nezavisnog pravosuđa i slobodnih medija, pa do prevlasti zakona EU”.

Prema izvorima Politika, „te podele zadiru u srž onoga što jeste Unija i nedavna istorija je pokazala da EU nije uspela da prevaziđe podele, već da ih samo zamazuje novcem”, prenosi Beta.

Diplomate u Briselu kažu da se vidi opasnost u činjenici da „EU nije samo ekonomska i ideološka unija, već i telo koje stvara nove zakone, često činjenički kroz jednoglasnost i pregovore”.

„Tekstovi o kojima se postigne nagodba neretko manje liče na zakone i više na frankenštajnsko čudovište, a šta bi se desilo kad bi EU ubacila nove kuvare u briselsku kuhinju”, primećuju visoki evropski diplomatski zvaničnici.

Politiko navodi da je nemački kancelar Olaf Šolc u parlamentu u Berlinu stavio do znanja da „EU mora izmeniti pravila glasanja i donošenja odluka na ključnim poljima poput spoljne politike pre nego što bi mogla da primi članice poput Ukrajine”, ali da „nije verovatno da bi male članice Unije, pa ni velike poput Francuske, ikad prihvatile da se odreknu prava na veto u spoljnoj politici, što neke diplomate vide kao 'otrovnu pilulu' koja će na kraju sprečiti učlanjenje Ukrajine”.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Proffa
Ma neka si im rekao !!!
slavko
Šteta što srpska i evropska stolica nisu iste.
Багратион
За ово је у праву: Србија због величине и снаге, простора на коме се налази, отвореног сепаратизма на делу своје територије просто мора водити промишљену политику према Истоку и Западу, а у корист своје, српске столице.
Mina Ivanović
Sve više mi se svidja predsednikov humor. Tako i treba odgovarati na brutalnosti iz regiona i šire: jasno, da razumeju i analfabete.
mali od palube
K'o da sam mu ja šapnuo odgovor.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.