Utorak, 09.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kompozitor Enriko Josif je bio satkan od muzike

Sve što je doživeo zbog rečenice „Srbi su nebeski narod” je zato što je neko pogrešno interpretirao u javnosti presekavši je na pola. Cela rečenica je tačno glasila: „Srbi su nebeski narod, izabran za patnju”
Енрико Јосиф (Фото: ђакон Драган С. Танасијевић)

O značajnom opusu ovog stvaraoca svedoči monografija autora Mirjane Belić Koročkin Davidović i Radivoja Davidovića

Svakog trenutka kada smo bili na rubu smrti, čudesno smo bili spaseni, govorio je Enriko Josif (1924–2003), beogradski kompozitor i akademik jevrejskog porekla, prisećajući se izbeglištva tokom Drugog svetskog rata. O tim danima progonstva koji podsećaju na filmske scene, ali pre svega o značajnom muzičkom opusu koji je stvorio, svedoči nedavno objavljena monografija „Enriko Josif – viđenja i snoviđenja”, autora Mirjane Belić Koročkin Davidović i Radivoja Davidovića, u izdanju „Čigoja štampe”.

Kompozitor je rođen u Beogradu, pod imenom Hajim, u imućnoj jevrejskoj sefardskoj porodici 1924. godine, a njegov otac Moša je bio predstavnik Be-Em-Vea i prvi je u prestonici vozio jedan njihov model. Voleo je da sluša tenora Enrika Karuza, po njemu je sinu dao nadimak, koji je Hajim kasnije preuzeo kao svoje pravo ime postavši Enriko Josif. Imali su dve vile, u jednoj su živeli, a drugu izdavali, između ostalog i Jovanu Dučiću. Enrikov otac je preminuo 1937, a majka s dvojicom sinova beži u Sarajevo 1941. i tamo saznaje da je Beograd bombardovan. Odmah putuju za Dubrovnik, gde bivaju upozoreni da moraju u Split. Odatle odlaze na Korčulu, kad stiže naredba da ih treba prebaciti u brod za italijansku luku Bari, a s obzirom na to da nije bio na spisku putnika Enriko skriven u prtljagu biva ukrcan. U Italiji ih smeštaju u Bedoniju blizu Parme, a meštani su im donosili hranu i dozvoljavali da se donekle kreću. Posle 1943. odlaze spletom srećnih okolnosti u Švajcarsku. U Beograd se vraćaju 1945. i saznaju da je većina njihovih rođaka izgubila život u Holokaustu.

– Knjigu o kompozitoru i akademiku Enriku Josifu nije bilo teško pisati. Teško je bilo prikupiti materijal utoliko pre što kompozitor nije živ i mnogi njegovi savremenici su otišli sa ovog sveta. Izvori za pisanje knjige nalaze se po bibliotekama i drugim kulturnim institucijama i velika pomoć nam je došla od Josifovih poštovalaca i muzičkih umetnika i pre svega i svih rabina jevrejske zajednice u Srbiji, Isaka Asiela. Najveći izazov i motiv ove knjige monografije postoji već duže vreme, jer pišući o značajnim i znamenitim ljudima jevrejske zajednice došao je u našim mislima na red Enriko Josif. Znali smo da do sada niko nije pisao o celokupnom životu i radu ovog umetnika. Bilo je potrebno vreme, a najstrašnija prepreka koja je zadesila sve nas je kovid 19. Kada samo upoznali Isaka Asiela, Enrikovog duhovnog sina, dosta smo saznali o kompozitorovom životu, između ostalog, o golgoti koju je prošao – saopštavaju autori monografije.

Autori knjige Radivoje Davidović i Mirjana Belić Koročkin Davidović (Foto: Aleksandar Jočić)

Čitajući shvatamo da se umetnik prvo prijavio da studira medicinu u želji da pomaže ljudima. Međutim, naši sagovornici objašnjavaju da je „on bio biće satkano od muzike i osećajnosti i posle prve godine morao je da napusti Medicinski fakultet”. – Znao je da mu muzika neće biti zanimanje, već samo dogradnja onoga što je nosio u sebi. Upisao je Muzičku akademiju. Tako je muzika postala i ostala ceo njegov život. Početkom pedesetih godina 20. veka Enriko Josif je otišao, zajedno sa bratom Albertom, u Izrael želeći da tamo nastavi život. Posle kraćeg vremena shvatio je da je tadašnja Jugoslavija, odnosno Beograd, jedino mesto u kojem može da živi i stvara. Zato piše maršalu Jugoslavije Josipu Brozu Titu i moli da mu omogući povratak u zemlju, njegovu jedinu otadžbinu. Odgovor je bio pozitivan – dodaju.

Na Enrika Josifa je uticao njegov profesor sa Muzičke akademije Milenko Živković i još na studijama zapažen je po ranim delima. Prva faza Josifovog stvaralaštva obuhvata period od 1947. do prve polovine pedesetih godina 20. veka, kada nastaju „Četiri skice za klavir”, „Igra”, „Sonata brevis”, „Koncertna parodija”, „Simfonija u pet stavova”, „Simfonijeta” i „Četiri priče”. Kao neka vrsta manifesta održan je koncert na Kolarcu 1954. sa delima tada apsolvenata Enrika Josifa i Dušana Radića, uz stihove Vaska Pope i Miodraga Pavlovića, a program koncerta uobličio je likovni umetnik Mario Maskareli. Kritika je bila podeljena, a o njemu se još dugo pričalo.

Druga faza stvaralaštva je trajala od sredine pedesetih do početka sedamdesetih i tu se izdvajaju „Sonata antika”, „Smrt Stefana Dečanskog, „Koncert za klavir i orkestar”, „Hamlet” itd. U međuvremenu je komponovao scensku i filmsku muziku. Na prvom Bemusu 1969. predstavio se „Divertimentom” za gudački kvintet, a na ovom festivalu je često gostovao, između ostalog, sa baletom „Ptico, ne sklapaj svoja krila”, po libretu primabalerine Vere Kostić, inspirisanom delom Rabindranata Tagora. Treća faza njegovog opusa obuhvata period od početka do kraja sedamdesetih. Dosta dela je napisao za flautu. Ovo je samo mali pregled ostvarenja Enrika Josifa koju pruža monografija, a to ukazuje da bi njegov opus trebalo sačuvati od zaborava, o čemu Mirjana Belić Koročkin Davidović i Radivoje Davidović kažu:

– Prilikom pisanja knjige Borislav Čičovački, profesor oboe, govorio nam je o Odboru za zaštitu srpske muzičke baštine SANU, koji su osnovali akademici Isidora Žebeljan i Vlastimir Trajković. Među prvima na listi za zaštitu bilo je stvaralaštvo Enrika Josifa. Povodom desete godišnjice smrti u Galeriji SANU priređen je koncert dela Enrika Josifa i objavljen kompakt-disk s njegovom kamernom muzikom. Retko se izvode kompozicije Enrika Josifa, osim na talasima Radio Beograda. Vredno je pomenuti profesora flaute Ljubišu Jovanovića, koji na koncertima najčešće izvodi Josifovu čuvenu kompoziciju „Balada”. Sve partiture, osim iz flautskog opusa, koje su donedavno bile u vlasništvu Rabina Isaka Asiela, on je poklonio SANU. Nadamo se da su tako zauvek sačuvane.

S obzirom na to da se kao Jevrejin u Srbiji osećao sigurno, Enriko Josif je često govorio o srpskom narodu. Autore monografije smo upitali koliko su njegove izjave politički zloupotrebljene, na šta oni kažu:

– Sve što je doživeo zbog rečenice „Srbi su nebeski narod” je zato što je neko pogrešno interpretirao u javnosti presekavši je na pola, pa je tako dobila pogrešnu konotaciju. Cela rečenica je tačno glasila: „Srbi su nebeski narod, izabran za patnju.” A ona je upravo uputna u njegovom delu života, koji je bio posvećen i Srbima i Jevrejima u borbi protiv svih neprijatelja, bez želje za veličanjem bilo koga. Enriko Josif je dobio ulicu u Beogradu na opštini Palilula i nadamo se da će jednoga dana u nekoj kulturnoj ustanovi dobiti bar spomen-sobu.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Tika
Odličan tekst.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.