Petak, 12.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Turska osujetila napade pred posetu šefa diplomatije Izraela

Министар спољних послова Израела Јаир Лапид са турским колегом Мевлутом Чавашоглуом у Анкари (EPA-EFE/STR)

Turske vlasti su pritvorile pet Iranaca osumnjičenih za planiranje napada na Izraelce uoči današnje posete ministra spoljnih poslova Izraela Jaira Lapida, javili su turski mediji.

Lapid je doputovao u Tursku da razgovara sa turskim kolegom Mevlutom Čavašogluom u vreme kada dve zemlje nastoje da poboljšaju odnose pogoršane zbog snažne podrške Turske Palestincima.

Očekivalo se da će Lapid i Čavašoglu razgovarati i o nedavnom upozorenju koje je Izrael uputio svojim građanima da izbegavaju putovanje u Tursku, a ako su već tamo da se odmah vrate, jer bi mogli biti meta iranskih napada.

Upozorenje je izazvalo gnev u Turskoj, čija ekonomija umnogome zavisi od turizma. Ankara je odgovorila saopštenjem da je Turska bezbedna zemlja.

Premijer Izraela Naftali Benet je posle toga rekao da je zahvaljujući zajedničkoj operaciji sa Turskom nedavno uhapšeno nekoliko osumnjičenih operativaca na turskom tlu.

List Hurijet izvestio je danas da su turske vlasti u sredu pritvorile pet iranskih državljana osumnjičenih za navodnu zaveru da ubiju izraelske građane u Istanbulu.

Policija je oduzela dva pištolja i dva prigušivača u potrazi po kućama i u hotelima u kojima su odseli osumnjičeni, navedeno je u izveštaju.

Lapid je doputovao u posetu Turskoj u vreme političke krize u Izraelu jer je Benetova krhka, samo godinu dana stara vlada, odlučila prošle nedelje da raspusti parlament, što vodi novim izborima na jesen.

Na osnovu dogovora o rotaciji premijera na čelu te vlade Lapid će u narednim danima postati v.d. predsednika vlade dok ne bude obrazovana nova vladajuća koalicija.

Takav razvoj događaja je produbio političku krizu u Izraelu gde je od 2019. godine održano četiri ciklusa izbora, na kojima nije bilo jasnog pobednika.

Izbori su umnogome bili referendum o sposobnosti bivšeg, dugogodišnjeg premijera Izraela Benjamina Netanjahua da vlada kada mu se sudi za korupciju.

On se nada povratku na vlast posle novih izbora, ali ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da će, kao i ranije, rezultat biti politički zastoj.

Turska, suočena s ekonomskim teškoćama pokušava, da okonča međunarodnu izolaciju normalizacijom odnosa sa nekoliko zemalja na Bliskom istoku, uključujući Egipat, Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju.

Turska i Izrael su nekada bili bliski saveznici, ali su odnosi postali napati za vreme vladavine predsednika Redžepa Tajipa Erdogana koji oštro kritikuje izraelsku politiku prema Palestincima.

Ta zemlja je prihvatila islamski ekstremistički Hamas, što je izazvalo gnev Izraela.

Još 2010. godine dve zemlje su povukle svoje ambasadore pošto su izraelski komandosi upali na turski brod koji je nosio pomoć pojasu Gaze, palestinskoj teritoriji pod izraelsko-egipatskom blokadom od 2007, kada je Hamas silom preuzeo kontrolu nad njom. U sukobu koji je izbio poginulo je devet turskih aktivista.

Izrael se izvinio za njihovu smrt, ali su nastojanja da se dve zemlje u potpunosti pomire zaustavljena. Turska je ponovo povukla svog ambasadora iz Tel Aviva 2018. godine, kada su SAD priznale Jerusalim kao glavni grad Izraela. Ta zemlja je uzvratila recipročnom merom.

Od kako je predsednik Izraela postao Isak Hercog ponovo je počelo približavanje dve zemlje. Hercog je nekoliko puta razgovarao telefonom sa Erdoganom i posetio Tursku u martu, kao prvi izraelski predsednik koji je to uradio za 14. godina.

Čavašoglu je posetio Izrael u maju. Bila je to prva zvanična poseta jevrejskoj državi jednog turskog zvaničnika za 15 godina, navodi Tanjug.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.