Petak, 12.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U trci za četiri nacionalne frekvencije 14 televizija

Koji će mediji dobiti dozvolu da svoj program mogu da emituju na teritoriji cele zemlje trebalo bi da bude poznato do početka avgusta
Пред вра­ти­ма РЕМ-а мно­го кон­ку­ре­на­та Фо­то Р. П.

Na javni konkurs koji je raspisalo Regulatorno telo za elektronske medije (REM) za izdavanje dozvola za pružanje medijske usluge televizijskog emitovanja na području cele Republike Srbije prijavilo se 14 televizija, a konkursom je predviđeno da budu dodeljene četiri dozvole za tzv. nacionalne frekvencije.

Zainteresovane televizije predale su svoje elaborate i potrebnu konkursnu dokumentaciju, koju bi sada trebalo da razmatraju članovi Saveta REM-a, devetočlanog tela koje će, na kraju ovog postupka, tajnim glasanjem doneti odluku o tome koja su četiri medija zaslužila da dobiju nacionalnu frekvenciju. Konkursom je predviđeno da posle razmatranja podnete dokumentacije članovi Saveta REM-a obave javne razgovore sa svim kandidatima. Koje će televizije dobiti dozvolu da svoj program mogu da emituju na teritoriji cele zemlje trebalo bi da bude poznato do početka avgusta, tačnije do 4. avgusta, kada ističu ranije izdate dozvole medijima s nacionalnom pokrivenošću.

Sve četiri televizije koje su 2006. dobile nacionalnu frekvenciju, B92, Hepi, Pink i Prva, prijavile su se i na novi konkurs, a osim njih još deset medija konkurisalo je za korišćenje ovog vrednog resursa koji omogućava nacionalnu vidljivost programa. To su televizije Pink vesti, Kopernikus, BK, Kurir TV, N1, Nova S, Tanjug TV, K1, Una i TV 2.

Televizije su konkursom dobile mogućnost da se ponovo kandiduju za nacionalne frekvencije posle 16 godina budući da su prve dozvole, koje važe osam godina, izdate 2006, a zatim su produžene na još osam godina, što je mogućnost predviđena zakonom.

Podnosioci prijave, prema tekstu konkursa, dostavljaju obimnu dokumentaciju koja, između ostalog, sadrži podatke o tehničkoj opremljenosti medija, prostoru koji koriste, vlasničkoj strukturi, organizacionoj strukturi, finansijski izveštaj za prethodnu godinu (za televizije koje imaju dozvolu za emitovanje i nisu osnovane u godini konkursa), biznis plan za prve tri godine nakon dobijanja dozvole... Posebnu stavku u neophodnoj dokumentaciji čini programski elaborat s razrađenim programskim konceptom u kojem kandidati za nacionalne frekvencije, između ostalog, treba da navedu planirano dnevno emitovanje programa, ciljnu grupu kojoj je program namenjen, udeo pojedinih vrsta programa (informativni, dokumentarni, naučnoobrazovni, zabavni, rijaliti...) u ukupnom programu, opis koji će programski sadržaji biti obuhvaćeni pojedinim vrstama programa, udeo sopstvene produkcije...

Svi kriterijumi su važni, kako oni koji se odnose na finansijsku održivost medija i njegovu opremljenost, tehničku i kadrovsku, tako i oni koji se tiču programa i sadržaja koje televizija emituje. Ipak, jedan je više puta bio u središtu pažnje javnosti, kako one medijske, tako i šire: sadržaj programa pojedinih televizija koje imaju nacionalnu frekvenciju. Zašto se ne sankcioniše nasilje u rijaliti programima, zbog čega maloletnici nisu zaštićeni od vulgarnosti takvih sadržaja, zašto se ne reaguje na vređanje političkih protivnika, najblaže rečeno neprikladan govor u medijskom prostoru, minimalnu ili nikakvu zastupljenost dokumentarnog, obrazovnog ili programa za decu, to su bila neka od pitanja ne samo za televizije s nacionalnom frekvencijom već i za Savet REM-a, koji, kao telo koje izdaje dozvole, ima zakonsku obavezu da kontroliše da li emiter ispunjava uslove iz programskog elaborata na osnovu kojeg je dobio dozvolu za emitovanje na nacionalnoj frekvenciji. I mišljenja su bila podeljena, od onih koji smatraju da REM treba oštrije da sankcioniše nacionalne emitere, do onih koji brane njegovu nezavisnost u odlučivanju, kao i slobodu u uređivačkoj politici medija.

Savet REM-a emiterima može da izrekne četiri mere: opomenu, upozorenje, što su blaže kazne, privremenu zabranu objavljivanja programskog sadržaja, kao i oduzimanje dozvole, s tim što ova poslednja zakonska mogućnost nije korišćena u dosadašnjoj praksi, bar ne kada je reč o neispunjavanju programskog elaborata.

Prema podacima iz Izveštaja o radu REM-a za prošlu godinu, najteža mera izrečena emiterima lane bila je privremena zabrana objavljivanja programskog sadržaja, i to u jednom slučaju, mediju koji nema nacionalnu frekvenciju, radiju Puls iz Grocke, zbog kršenja Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga u emisiji „SMS željoteka”. Televizijama s nacionalnom frekvencijom tokom 2021. Savet REM-a izrekao je ukupno pet mera upozorenja (jednu TV Prva, jednu Pinku i tri Hepi televiziji).

Prva je upozorena zbog neobjavljivanja ranije odluke Saveta REM-a, a iz istog razloga mera je izrečena i TV Hepi, koja je još dva puta upozorena zbog iznošenja detalja iz porodičnog spora i pokretanja pitanja starateljstva nad detetom u dve emisije, kao i zbog emitovanja sadržaja koji se odnose na magiju, proricanje sudbine, tumačenje horoskopa. Obe televizije, takođe, upozorene su i zbog ponovnog emitovanja sadržaja zbog kojeg su im već izricane mere. Pink je upozoren zbog uvreda na račun nacionalne pripadnost Marinike Tepić, koje je u televizijskom uključenju izrekao Dragoslav Bokan.

Što se tiče udela određenog programskog sadržaja u celokupnom programu nacionalnih emitera i zamerki da na televizijama koje se vide na području cele Srbije nema gotovo uopšte obrazovnih, dokumentarnih ili sadržaja namenjenih deci, pravilnik kojim se ovo pitanje reguliše i kojim se emiterima nalaže u kom procentu moraju da imaju ovakve sadržaje u svom programu usvojen je 2014. godine, dok su televizije s nacionalnom frekvencijom dozvole dobile na osnovu svojih elaborata iz 2006. Zbog toga im REM nije mogao izricati mere u vezi s tim, ali će to moći da čini ubuduće.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stefan
Dako Nova s dobije frekvenciju. Ne daj bože da happy ili pink dobiju. Muka mi je više njih
Mki
Happy televizija, ono što je najavila da će biti i onog šta je postala kada je dobila nacionalnu frekvenciju, jeste odličan primer rada REM-a.
Gogo
Zbog ovakvih REM-ovaca izbacio sam tv iz stana.
darko011
"удео појединих врста програма (информативни, документарни, научнообразовни, забавни, ријалити...) у укупном програму..." Reality znači su postali posebna kategorija? Ne spada u zabavni program? I sa koliko se vrednuje: 10 bodova reality, 1 bod kulturni program (kojeg uostalom nisu ni pomenuli!?) Kakva nam je televizija takva nam je i država. Nekukturna I nasilna. A za pare na sve smo spremni.
Svasta
Ne znam ko dobija, ali znam 2 koje sigurno nece...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.