Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: IVAN IVAČKOVIĆ, novinar i publicista

Balašević je umeo da svojim pesmama pogodi srce kao harpunom

Pošto se nije priklonio nijednoj strani u ratu, moglo se dogoditi i da više ne bude ničiji, da ga više niko neće. Umesto toga, postao je prihvaćen svuda
(Фото: Предраг Митић)

Na početku knjige o Đorđu Balaševiću, koja je pod nazivom „Panonski admiral” istog dana, 17. juna, objavljena i u Srbiji (Laguna, Beograd) i u Hrvatskoj (Naklada Ljevak, Zagreb), njen autor Ivan Ivačković opisuje jedan lični momenat. Njegova supruga i on čekali su da im kćerka dovoljno poraste za Balaševićev koncert, ali upravo kad su procenili da je to vreme stiglo, on je preminuo, a oni izgubili priliku da detetu objasne deo sebe. A šta je to dete trebalo da shvati iz Balaševićevog koncerta, objašnjava u razgovoru za naš list Ivačković, koji je ovu knjigu pisao gotovo tri godine, a odlučujući podsticaj za taj rad dobio od svoje prijateljice Marije Desivojević Cvetković:

– Trebalo je da razume zašto toliko držimo do ljubavi i čestitosti među ljudima. Ne mislim da ona to ne razume bez Balaševića, ali njegov koncert bio bi dodatna i važna lekcija, jer treba dopreti i do srca mlade generacije, a ne samo do njene svesti. Osećanja koja pogode srce ponekad uspeju da objasne važne stvari mnogo bolje nego vaspitanje koje pokušava da dotakne razum mlade osobe. A Balašević je umeo da svojim pesmama pogodi srce kao harpunom. Tako smo i mi učili iz njegovih pesama kada smo bili mladi.

U knjizi hronološki pratite Balaševićev rad, analizirajući svaku pesmu, ali nekima dajete poseban značaj, na primer pesmi „Ne lomite mi bagrenje”, u kojoj je, kako kažete, pokazao izvanrednu sposobnost da drži prst na pulsu društva.

Da, „Ne lomite mi bagrenje” duguje svoju enormnu popularnost toj Balaševićevoj sposobnosti isto koliko i njegovom pesničkom daru. Ta pesma je primer kojim se može objasniti moć osećanja. Ona je bila inspirisana patnjama Srba i Crnogoraca na Kosovu, mada ju je Balašević, kao pesnik najvećeg formata, pretvorio u univerzalni protest protiv divljaštva i pesmu koja slavi ljubav i uspomene na nju. Čitali smo tih dana strašne novinske vesti o događajima na Kosovu, ali koliko god da su te vesti bile teške, Balaševićevo „Bagrenje” potreslo nas je na način na koji novinska vest ne može da potrese čoveka. Snaga umetnosti je nepobediva, ne možete joj se odupreti čak i ako to želite. Ne možete se odbraniti. Sećam se kako sam čitao teške vesti s Kosova onih dana kada se pojavilo „Bagrenje”. Bilo je to sredinom osamdesetih. Čitao sam vesti i istovremeno se branio od njih. Na neki način sam odbijao da prihvatim da postoji takvo zlo od kakvog je na Kosovu stradao Đorđe Martinović. Onda sam, u leto 1986, čuo „Bagrenje”. I to me je slomilo. Za to je bila potrebna snaga koju ima jedino umetnost. Bila je potrebna umetnička istina, a ne dokumentarna pouzdanost. Balaševićevo „Bagrenje” potvrđivalo je stari nauk da istinu ne bi trebalo brkati s tačnošću.

Đorđe Balašević: gotovo niko u našoj muzici nije toliko pisao o sopstvenoj smrti (Foto: Željka Dimić)

Zanimljiva je i vaša analiza tinejdžera iz vremena pesme „Računajte na nas”, koji su tražili nove građanske, umetničke i seksualne slobode i smatrali da u takvom trenutku pevati zakletvu Titu znači zapeti u vremenu?

Napisao sam da je Balašević s tom pesmom zapeo u vremenu, ali nije se ogrešio o svoju savest, lični moral, iskrenost i poštenje. A to je ono što se računa na kraju dana. Balašević tom pesmom – niti bilo kojom drugom – nije ugađao ukusu koji je tog momenta preovlađivao. Nije ugađao trendovima koji su tada bili moderni ili su kucali na vrata jugoslovenske muzike. On je uvek pisao iz srca, to se u njegovim pesmama osećalo, i to je jedan od razloga, možda i najvažniji, zbog kojih su se ljudi u njegovim pesmama tako lako pronalazili. Osim što je u zanatskom smislu bila perfektna, „Računajte na nas” je nastala iz iskrenog rodoljubivog zanosa. Odmah se čulo da ju je napisao čovek koji voli svoju zemlju. Najzad, ta pesma je nadživela Jugoslaviju, mislim da to dovoljno govori. Imate, recimo, primer iz 2018. godine, kada je publika tražila od Đoleta da je peva na koncertu. Znate li gde se to desilo? U Splitu!

Konstatujete da je utrošio svoj dar i život da bi se, pored ostalog, suprotstavio šovinističkoj histeriji i propagandi. Da li je to što ga je i u tom njegovom angažmanu sledio ogroman broj ljudi bila dovoljna satisfakcija?

To je nesumnjivo bila velika satisfakcija i nesumnjivo ga je činilo srećnim. Pogotovo zato što, kad je stao u odbranu ljudskosti i civilizacijskih vrednosti, nije mogao da predvidi da li će ga sudbina na bilo koji način nagraditi. Zapravo, mislim da ni o kakvoj nagradi nije razmišljao. A istinski je mnogo rizikovao. Zbog suprotstavljanja ratu i politici Slobodana Miloševića i Mire Marković, moglo se desiti da bude uklonjen ne samo iz javnog života, nego iz života uopšte. Nije šala kad trideset dana ne možete da izađete iz kuće jer ispred nje stoji vojna ili redovna policija. Ali, u drugoj polovini devedesetih Balaševića je sačekalo lepo razrešenje. Njegovo ime dodatno je poraslo i raskrupnjalo se do svuda prihvaćenog antiratnog simbola. On je to iskoristio – dok je još sve bilo prljavo od ratne gareži – da bude spona među ljudima dobre volje i dobrog srca na svim stranama nekadašnje Jugoslavije. Pošto se nije priklonio nijednoj strani u ratu, moglo se dogoditi i da više ne bude ničiji, da ga više niko neće. Umesto toga, postao je prihvaćen svuda, pa čak i tamo gde ranije za njega nisu bili zainteresovani. Eto, nekad u životu i pravda pobedi.

Poseban akcenat u knjizi stavljate na činjenicu da gotovo niko u našoj muzici nije toliko pisao o sopstvenoj smrti kao Balašević. Pesma „Kad odem...” ili strofa u „Slovenskoj” koju počinje rečima: „Ako umrem mlad...”, ili neke druge, nisu, međutim, pripremile njegove poklonike za taj trenutak?

Ne, ništa nije moglo da nas pripremi. Kažem nas, pošto i sam spadam među poklonike njegovog pesništva i muzike. Znate, kad je umro Mika Antić, Balašević je u magazinu „Rok” napisao kako se nada da je to samo neki nesporazum, jer nije stekao utisak da je Mika Antić od onih koji umiru. Ljudi širom nekadašnje Jugoslavije, hiljade i hiljade njih, imali su takav osećaj kada je otišao Balašević. Niko nije mogao da veruje, a mnogi još uvek ne mogu da poveruju. Tu ponovo ubrajam i sebe.

Na kraju konstatujete da Balaševićev patriotizam nije bio galamdžijski primitivan ni akademski jalov, već osećajan i odmeren, civilizovan i odlučan, ali da Balkan, nažalost, nije imao mnogo sluha za takav patriotizam. Svedoci smo da ni njegova smrt nije ništa promenila. Uz sva ona ispraćanja po gradovima bivše Jugoslavije, na društvenim mrežama se i dalje „lajalo” protiv njega?

Negde sam pročitao da društvene mreže često liče na ulično dobacivanje. To je tačno i to je velika nevolja za koju nema rešenja. Što se tiče Balaševića, verujem i nadam se da će na kraju snaga i veličina njegovih pesama pobediti sve i svakoga ko pokušava da ga unizi. Pesma, album, knjiga, umetnička slika, to je ono što polaže ispit vremena, što nam je svima važno i što bi, ako valja, trebalo da ostane.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.