Nedelja, 07.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Inflacija ubrzana – neizvesnost velika

Pre ili kasnije, država će zato morati da poveća cene gasa i struje za privredu i građane, što će uvećati troškove privrede i smanjiti kupovnu moć građana
Милојко Арсић (Фото Р. Крстинић)

Privredni rast Srbije u 2022. godini i dalje se ocenjuje kao visoko neizvestan. Stručnjaci procenjuju da bio mogao da iznosi oko tri procenta, u odnosu na prošlu godinu, a unutar tekuće godine očekuje se blagi pad privredne aktivnosti. Usporavanje rasta privrede je posledica očekivanog zadržavanja cena energenata na visokom nivou, smatraju autori najnovijeg, 68. broja „Kvartalnog monitora”, u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Fondacije za razvoj ekonomske nauke. Pre ili kasnije, država će zato morati da poveća cene gasa i struje za privredu i građane, što će uvećati troškove privrede i smanjiti kupovnu moć građana. Usled rastućih rizika i rasta kamatnih stopa, očekuje se i smanjenje investicija, potom smanjenje tražnje u evropskim zemljama i potrošnje u Srbiji usled rasta inflacije i kamatnih stopa, saglasni su autori. Neke delatnosti, poput građevinarstva, naročito će biti pogođene rastom kamatnih stopa, a uticaj poljoprivrede na privredni rast takođe je neizvestan.

– Privredna aktivnost je usporila, inflacija je dodatno ubrzana, a spoljni deficiti su znatno povećani još početkom godine. Veći deo ovih pogoršanja posledica je globalnih nestabilnosti – izbijanja rata u Ukrajini, uz već postojeću energetsku krizu i visoku uvoznu inflaciju. Deo makroekonomskih pogoršanja iz prvog kvartala duguje se i neodgovarajućim domaćim politikama – katastrofalnim upravljanjem javnim preduzećima iz energetskog sektora, preterano ekspanzivnoj fiskalnoj politici (naročito u pogledu izdašnih neselektivnih davanja stanovništvu i privredi) i nešto zakasneloj reakciji monetarnih vlasti na ubrzanje inflacije – navodi Milojko Arsić, profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Iza kočenja privrednog rasta stoje snažno usporavanje investicija i pogoršanje neto izvoza, koji će najverovatnije biti nešto trajnije prirode. Zbog toga autori „Monitora” smatraju da privreda sada ulazi u period niskog rasta ili stagnacije.

Kada je reč o inflaciji, visoka inflacija je globalna tendencija koja je započeta još sredinom 2021, a sad je naročito pojačana nakon izbijanja rata u Ukrajini. Prema majskim podacima, međugodišnji rast cena iznosio je 10,4 odsto. Dve trećine poskupljenja prosečne potrošačke korpe u Srbiji u proteklih godinu dana može se pripisati rastu cena hrane i naftnih derivata, ali se u poslednjih nekoliko meseci rast cena postepeno širi i na ostale proizvode. Autori „Monitora” podsećaju da je Vlada Srbije usporavala inflaciju smanjenjem akciza na naftne derivate i administrativnom kontrolom cena energenata i osnovnih prehrambenih proizvoda. Ipak, ta administrativna kontrola cena je smanjila inflaciju u proteklom delu godine, ali su njene posledice rast dugova javnih preduzeća i države, kao i nestašica šećera i povećanje cena u budućnosti, navode stručnjaci.

– Pogoršani su robni, spoljnotrgovinski i tekući deficit, kao i odnosi razmene, smanjene su strane direktne investicije i devizne rezerve, a povećano je zaduživanje. Tekući deficit je u prvom kvartalu snažno povećan i dostigao je 1,3 milijarde evra, što predstavlja najveći deficit u jednom kvartalu u prethodnih 10 godina. Na to je najviše uticao rast robnog deficita koji je u prva četiri meseca povećan za 1,8 milijardi evra – navodi prof. Arsić.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

MM
Дијагноза стања у којем се данашњи свет налази могла би се исказати као криза савременог корпоративног неолибералног капитализма, али и дубок и широк дефицит доминантне репрезентативне демократије којом би се на успешнији начин могла обуздати моћ тржишта и финансијског капитала. Предуслов изласка из кризе савременог доба је широка партиципација грађана и безбедност свих друштвених скупина које су у неповољном и угроженом положају.
Vojislav Guzina
Nažalost, realno je očekivati žešće posledice naših ekonomskih slabosti, kao što su visoka uvozna zavisnost a skromna izvozna ponuda, visoka zavisnost od stranog zaduživanja i stranih investicija.
Hajduk Veljko
I, ne realno visokog kursa dinara.
Zoran
Jedan Amer na jutjubu kaze da njegov deda pricao kako Ameri kupuju i ono sto im ne treba, inace deda Nemac, pa dosao u Ameriku. I onda jedan dodaje da Obama rekao kako to treba da se smanji. Onda mu ja kazem da Amerika tako funkcionise, i da to sto trazi Obama je nemoguce, propasce ceo sistem. Konkretno americki sistem ima prilicno dobrih strana, ali ima i ogranicenja, ne moze da ide mnogo vise nego sto je sada. On radi na obrt, ne kvalitet. Kad bude radio na kvalitet, to nece biti Amerika.
Prikaži još odgovora
Заоштрене противречности капиталистичког начина производње
Крах неолибералног (финансијског) капиталистичког модела економије.
Poliklet
Treba ti dati nagradu V.I. Lenjin za doprinos razvoju marksizma-lenjinizma.
nikola andric
Kvantitativna teorija novca Miltona Fridmana jedina objasnjava sadasnje stanje svari. Kad se novac stampa 3 godine u Americi i Evropi smanjuje se njegova vrednost. U evro grupi je inflacija razlicita sto znaci da vrednost evra nije ista. U Srbiji ljudi zive sa 600 evra protiv-vrednosti u dinarima. Na zapadu nije dovoljno 2000 evra. Realna vrednost novca je vrednost nacionalne valute. U Srbiji se racuni, roba i usluge ne placaju dolarima ili evrima nego u dinarima.
Хронична друштвена криза
Економска криза не може се појмити употребом само економских категорија мишљења, јер је такав оквир мишљења недовољан. Ради се о кризи неолибералног процеса друштвене репродукције који је доведен у питање, што ће се највероватније изразити и у политичком систему и у систему друштвених вредности.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.