Nedelja, 07.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Petar Veliki među svojima

Prošle nedelje je najavljeno da su gradske vlasti Sremskih Karlovaca donele odluku o postavljanju biste prvom ruskom imperatoru Petru Velikom. Odluka je doneta skoro jednoglasno. Protiv je glasao samo jedan poslanik. Svoj postupak je objasnio time što mu nimalo nije jasno zbog čega bi, zaboga, nekom tamo strancu sa krunom na glavi bila podignuta bista baš u njegovom gradu.

„Ne ištem materijalno blago, već duhovno. Ne tražimo bogatstva, nego pomoći za prosvetu učenja i za oružje duša naših, da bi se suprotstavili onima koji vojuju protiv nas... Budi nam drugi Mojsije i izbavi nas iz Egipta neznanja!”

Čini se da bi ove reči iz pisma srpskog mitropolita Mojsija Petrovića upućene ruskom imperatoru bile dovoljne da opravdaju razlog za postavljanje biste Petru Velikom upravo u Sremskim Karlovcima. Čovek, koji je uzdigao Rusiju do nivoa velikih evropskih država, 1724. godine, samo godinu dana pre svoje smrti, izdaje ukaz kojim se u Karlovcima otvara prva srpska škola. Upravo su u ovoj školi, koja će tokom čitavog sledećeg stoleća biti izvor najrazličitijih znanja za buduću srpsku elitu u austrijskoj imperiji, počeli da se bave očuvanjem i razvojem pravoslavne veronauke, odbranom ćirilice, osnovnim veštinama u oblasti dramaturgije i savremenog pozorišta, baroknim slikarstvom i arhitekturom, latinskim, grčkim jezikom... O veličini doprinosa Petra Prvog govori i činjenica da je prvi učitelj ove škole postao ruski plemić Maksim Suvorov, koji je po ličnom naređenju ruskog imperatora došao u Karlovce.

Jevgenij Baranov, direktor Ruskog centra za nauku i kulturu „Ruski dom”

Upravo u Karlovcima 1698–1699. godine održava se poznati Karlovački mirovni kongres, na kojem je Rusija po prvi put nastupila na međunarodnoj areni ne samo kao punopravni učesnik multilateralnih pregovora o miru i bezbednosti u Evropi, već i kao zastupnica interesa pravoslavnog stanovništva teritorije, koju su podelili Austrijanci i Turci. Otvaranjem ruskog poslanstva u Beču, pravoslavni Srbi, koji su bili pod vlašću austrijske krune, počeli su da gledaju na ruskog cara kao na jedinog zaštitnika. Vremenom je ovaj odnos prema ruskom prestolu mogao da se okarakteriše kao religiozni kult. Evo šta o ovome piše u svojoj monografiji profesor istorije umetnosti Univerziteta u Beogradu Vladimir Simić:

„Kult ruskog cara Petra Velikog bio je veoma snažan među slovenskim narodima u 18. veku, a naročito kod Srba u Habzburškoj monarhiji. Videći u njemu moćnog pravoslavnog monarha i zaštitnika pravoslavlja, obraćali su mu se, kao i njegovim naslednicima, sa nadom da će ih zaštititi od ugnjetavanja i verskog progona koji je sprovodila rimokatolička crkva.”

Ruski dom je sasvim slučajno saznao za neverovatnu istoriju „kulta Petra Velikog”, koji je bio rasprostranjen među srpskim stanovništvom tadašnje austrijske imperije, posebno među Srbima u okolini Sremskih Karlovaca. Kada smo izneli predlog da se 350. godišnjica rođenja prvog ruskog imperatora obeleži puštanjem u opticaj filatelističkog izdanja sa njegovim likom, Pošta Srbije je imala samo jedno pitanje: Koju predstavu Petra Velikog treba prikazati? Postoje stotine portreta ruskog cara, koje su naslikali različitih godina različiti autori u najrazličitijim zemljama. Morali smo da nađemo onaj koji bi povezivao imperatora neposredno sa Srbijom. Potraga nas je dovela u Veliku Remetu – jedan od najlepših manastira na Fruškoj gori. Ispostavilo se da mi nismo prvi Rusi koje su tragovi Petra doveli do Fruške gore. Krajem sedamdesetih godina 19. veka srpskim teritorijama austrijske imperije je putovao grof Uvarov, naučnik, kolekcionar i osnivač Istorijskog muzeja na Crvenom trgu u Moskvi. Došavši u Veliku Remetu, grof je bio potpuno iznenađen portretom Petra Velikog, koji je ukrašavao jedan od zidova manastirskog konaka. Za njim je 1879. godine u Remetu krenuo ruski profesor slavistike Vladimir Kačanovski. Manastir je zatekao u najžalosnijem stanju, sa trošnim zidovima, u bedi i zapuštenosti. Sledi citat iz njegovog članka koji je objavio po povratku u Rusiju:

„Danas se ovaj veličanstveni portret čuva u odajama starešine manastira... pored portreta vise minijaturni, relativno gledano, portreti austrijskog cara Franca Josifa i njegove supruge. Narod (pravoslavni Srbi), tokom slave i velikih praznika ide u odaje starešine da se „pokloni” portretu ruskog cara Petra, kao čudotvornom liku: na ulasku blagočestivi Srbin se krsti, izgovara ’o, izbavitelju naš’, nakon čega celiva portret. Tragovi čestog celivanja se uočavaju na portretu”.

Posle Kačanovskog Veliku Remetu posećuje istaknuti ruski istoričar umetnosti Vladimir Stasov, koji je od carskog dvora dobio naređenje da se dogovori sa mitropolitom beogradskim i igumanom manastira o mogućnosti prenošenja portreta u Sankt Peterburg. Zauzvrat, po ukazu imperatora Aleksandra Trećeg, u Srbiju je poslata kopija portreta i velika svota novca, koja je bila i više nego dovoljna da bi poluuništeni manastir ponovo bio predstavljen u svoj svojoj lepoti i veličanstvenosti. Dana 9. juna, tačno na 350. godišnjicu rođenja Petra Velikog, Pošta Srbije je predstavila marku sa srpskim portretom Petra Velikog, čija kopija i dan-danas visi na zidu u sekretarijatu oca Stefana, igumana Velike Remete, dok se original čuva u Ermitažu. Na poleđini originala sačuvan je drevni natpis: „Poklon manastiru Velika Remeta od porodice Panajotović iz Sremskih Karlovaca 1818. godine”.

Dana 29. juna u samom centru Sremskih Karlovaca biće otkrivena skromna bista velikom ruskom imperatoru, koji će, prema rečima jednog lokalnog poslanika opozicije, „biti među svojima”.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Сремски Карловци подижу споменик творцу Русије као јаке, индустријски, милитарно, урбанистички, територијално и културолошки европске силе која ће постати једна од најстабилнијих и најмоћнијих империја, а затим држава светске историје, до данашњег дана.
Иван Грозни
А зашто баш император? Зашто не Солжењицин или Шаламов?
Ivan NeGrozni
da li ste procitali tekst?... tamo je odgovor
Mnogo nas je uz vas.
Svaki znak podrške našem bratskom narodu u ovoj nezamislivoj hajci punoj laži i mržnje, jeste znak humanosti našeg naroda, i lojalnosti ne samo prijateljima i braći, već i istini i pravednosti. Setimo se samo koliko je nama u najtežim godinama rata, bombardivanja, embarga... značilo da čujemo da neko, negde na ovom svetu nije bio protiv nas, neko ko je razumeo da zapadnjačka anti srpska propaganda nanosi strašnu nepravdu svim Srbima. Tako je isto danas Rusima. A i mnogo gore.
Бранислав Станојловић
Петар није био омиљен у своме времену, па не би требало ни сада. Став му је био про-западни.
Djoka Carić
Kult Petra Velikog je išao mnogo dalje. Moj deda Petar, seljak sa Stare planine, je po njemu je dobio nadimak "Carić". U tamošnjim selima nadimak je deo tradicije, pa su svi naslednici po muškoj liniji "Carići" - uključujući i mene .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.