Četvrtak, 18.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izneverena očekivanja zapadnog Balkana na samitu u Briselu

Еди Рама, Димитар Ковачевски и Александар Вучић на самиту у Бриселу (Фото Бета)

Ishod skoro četvorosatnog sastanka Evropska unija – zapadni Balkan prekjuče u Briselu možda je najbolje sažela bivša ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić. „Rezultati samita: status kandidata za BiH – ne; početak pregovora za Severnu Makedoniju i Albaniju – ne; ubrzanje procesa za Crnu Goru – ne; vizna liberalizacija za Kosovo – ne; okružiti Srbiju uspesima kako bi krenula prema EU – ne”, napisala je ona na „Tviteru” i postavila pitanje: „Šta sada?” Prema reakcijama i političara i analitičara u regionu, odgovor bi mogao da glasi – ništa, čekaćemo decembar. Iako već prilično naviknuti na „tvrda srca” u Briselu (Srbija nije ni očekivala ovom prilikom otvaranje klastera za koji je spremna), ovo poslednje odbijanje zapadnobalkanske šestorke, međutim, posebno je teško palo zbog istovremenog otvaranja vrata „istočnim partnerima”.

„Ako bi uslov da Srbija brže napreduje ka EU bio da zarati s nekim, onda neka hvala, nije toga vredno”, poručio je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin na vest da su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata za članstvo u EU.

Milan Antonijević, pravnik i stručnjak za evropske integracije, ne vidi pak nikakve negativne poruke iz Brisela, ocenjujući da „ovo očigledno nije trenutak u kome je Evropa sazrela da napravi konkretan korak” prema zapadnom Balkanu. „Ali to možemo očekivati u narednim nedeljama, ili do sledeće prilike u decembru, kada će EU imati priliku da napravi veće korake”, kaže Antonijević za „Politiku”.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić navodi da region nije ništa dobio, a ništa mu nije ni ponuđeno. „Nadam se da je ovo poslednji put da se ovako nešto dešava i da na kraju godine možemo da očekujemo to čuveno ubrzanje, što bi bilo jedino pravedno nakon svih ovih godina”, rekla je Grubješićeva za RTS.

Lideri EU 27 na samitu u Briselu usvojili su zaključke o zapadnom Balkanu kojima pozivaju na „ubrzanje procesa pristupanja”, „unapređenje postepene integracije” EU i regiona, ali i naglašavaju važnost napretka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Tekst zaključaka, između ostalog, ponavlja „nedvosmislenu podršku EU perspektivi članstva zapadnog Balkana”, ali i podseća na značaj reformi u regionu, prvenstveno u oblasti vladavine prava, a posebno onih koji se odnose na nezavisnost i funkcionisanje pravosuđa i borbu protiv korupcije.

Iz Brisela, dakle, stižu mnogo puta ponovljene poruke, ili rečima Milorada Dodika: „Sa Zapada ništa novo.” Srpski član Predsedništva BiH saopštio je preksinoć na „Tviteru” da „deo evropskih lidera BiH vidi kao koloniju, a ne kao partnera i zbog toga nismo dobili status kandidata”, istovremeno se zahvalivši prijateljima „koji su nas podržali”. Među njima je svakako Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Mađarske, koji je juče na svom fejsbuk profilu napisao da „Brisel i svaki glavni grad u zapadnoj Evropi trebalo bi da shvate da će uskoro biti teško govoriti o bezbednosti u Evropi bez integracije zapadnog Balkana u Evropsku uniju”. Sijarto je naveo, prenosi Tanjug, da su odluke Evropskog saveta izazvale razočaranje u nekoliko zemalja koje teže da se pridruže EU, a da je Mađarska, kao sused zemalja zapadnog Balkana, „potpuno svesna važnosti stabilnosti tog regiona” i da bi bilo „dobro da se to razume i u Zapadnoj Evropi”.

Razočaranje rezultatima iz Brisela iskazao je i Vuk Jeremić, lider opozicione Narodne stranke i nekadašnji šef diplomatije Srbije. „Ako Ukrajina i Moldavija mogu da dobiju status kandidata za EU, dok BiH ne može, i ako nema otvaranja pregovora za Severnu Makedoniju godinama nakon što su zbog svog ’evropskog puta’ na toliko toga pristali, teško je na ubedljiv i intelektualno pošten način artikulisati argument o nekakvoj naročitoj urgentnosti usklađivanja spoljne politike sa EU ili pravljenja ustupaka u dijalogu s Prištinom. Siguran sam da su naši partneri iz EU toga svesni”, napisao je Jeremić na „Tviteru”.

Ministar Vulin, koji i nije poznat po nekoj naročitoj sklonosti ka evropskim integracijama, poentirao je: „Evropska unija je rešila da prestane da se pretvara kako postoje istovetna pravila za sve koji žele prijem u ovu organizaciju. Ukrajina je postala kandidat za članstvo uprkos neispunjavanju standarda koji se tako pažljivo primenjuju na balkanske zemlje. Preskočila je nekoliko decenija pritisaka, ucena i birokratije, a nije morala da se muči s borbom protiv korupcije, ispunjavanjem kriterijuma u oblasti pravosuđa ili ekonomskim reformama, a o saradnji sa sudovima koji utvrđuju ratne zločine ne treba ni govoriti.”

To što su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata je politička odluka, ocenila je Suzana Grubješić. U tom smislu, kako dodaje, to je i istorijska odluka „jer se do sada po drugim, tehničkim, i rekla bih ekspertskim merilima odlučivalo”. „Sada je EU pokazala da može i ovako. Proces proširenja je i politički i geopolitički proces”, navela je ona. Milan Antonijević ukazuje da je dodeljivanje statusa kandidata ili otvaranje pregovora ipak samo politički gest Evropske unije, onakav kakav je svojevremeno učinila i prema Srbiji, „kada je to bilo zaista potrebno Srbiji da izabere pravi put”. „Otvaranje pregovora je nešto simbolično, time ste samo započeli proces. To nije nešto što vam garantuje ulazak u EU. O suštinskim stvarima za demokratiju brine se tokom pristupnog procesa, a sam završetak tog puta je takođe i politički i suštinski. Tu se neće preskakati nijedna stepenica, tu morate pokazati rezultate, pogotovo što morate da uverite sve članice EU u to da članstvo bilo koje zemlje sa ZB ne unosi nikakav nemir i probleme, naprotiv”, ističe Antonijević.

Kako dodaje, solidarnost koju su ovom prilikom iskazale međusobno zemlje „Otvorenog Balkana” vrlo je korisna da pokaže da region sarađuje i da je to jedno koherentno područje sa zajedničkim interesima – a to je EU. U tom smislu, ističe on, dobra je poruka albanskog premijera Edija Rame, koji se založio za Srbiju, navodeći šta je sve uradila da bi iznela svoj stav u vezi s ratom u Ukrajini. I Antonijević kaže da zaista, osim kampanje u zapadnim medijima, kojom se pozicija Srbije (neopravdano) određuje u odnosu prema sankcijama Rusiji, nema sumnje da se Beograd vrednosno odredio. To i EU vrlo dobra zna, navodi Antonijević i ukazuje da Brisel mora imati razumevanja i ne može zahtevati od Srbije uvođenje sankcija Rusiji, pogotovo u vreme kada još nemamo formirane nove organe vlasti posle izbora.

„Ali, u međuvremenu, ima suštinskih stvari koje se tiču sloboda i vladavine prava, na kojima treba da radimo, da ne gubimo vreme. Naša argumentacija za otvaranje sledećeg klastera će biti jača ukoliko zaista napravimo pomak u tim oblastima. Ako to EU prepozna, imaćemo mnogo jednostavniji slučaj da odbranimo pred Briselom i pred svakom članicom EU, nego što je to danas”, ocenjuje Antonijević.

Kako podvlači, pošto smo mi vrednosno na pravoj strani u odnosu prema ruskoj agresiji na Ukrajinu, nema nekog uslovljavanja niti direktne veze između uvođenja sankcija i daljeg koraka u evropskim integracija. Suzana Grubješić, međutim, smatra da je „jasno” da klaster 3 nije otvoren „zbog neusaglašavanja s restriktivnim merama”. „Taj problem, naše neusklađivanje sa zajedničkom spoljnobezbednosnom politikom i pritisci o kojima je Vučić govorio neće prestati. To će biti posao za novu vladu koja mora da donese neke odluke”, istakla je ona.

Lajčak: Evropska unija ne sme zbog Istoka zaboraviti na ZB

EU zbog Istoka Evrope ne sme zaboraviti na zapadni Balkan i mora mu pružiti kredibilnu evropsku perspektivu kroz snažnije uključenje, zaključak je jučerašnjeg panela na Evropskom forumu Vahau u samostanu Getvajg. Izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je da odluke koje je EU donela u vezi s Ukrajinom i Moldavijom pokazuju da unija, kada je jedinstvena, može biti geopolitički stub i međunarodni akter. Ali, dodaje, na drugoj strani EU je pokazala da joj te iste vrline nedostaju na zapadnom Balkanu i da bez jedinstva nema odlučnosti.

Pozvao je EU da ne dozvoli primenu dvostrukih standarda, prenosi Tanjug. Upitan šta bi želeo da se dogodi u naredne četiri godine, rekao je da bi želeo da se postigne sveobuhvatni sporazum između Beograda i Prištine, jer bi to ubrzalo proces evropske integracije. Ministarka za evropska pitanja Austrije Karolina Edštadler upozorila je da postoji realna opasnost od eskalacije na zapadnom Balkanu i da je neophodno da EU ima fokus na taj region.

Balkanski barometar: opada podrška evrointegracijama

Rezultati istraživanja Balkanskog barometra i Sekjurimetra pokazuju da 76 odsto građana zapadnog Balkana podržava saradnju u okviru regiona, a da podrška evrointegracijama opada u odnosu na prethodne godine i sada je podržava 60 odsto građana. Takođe, 60 odsto kompanija smatra da bi se integracija šest balkanskih država pozitivno odrazila na njihovo poslovanje, a 49 odsto građana smatra ekonomski rast prioritetom nakon pandemije virusa korona, prenosi Beta. Rezultate dva istraživanja koja su sprovedena na zapadnom Balkanu juče je u Briselu predstavila generalna sekretarka Regionalnog saveta za saradnju Majlinda Bregu.

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Ako se ocekivanja odnose na evropsku centralnu banku treba ukazati na tve okolnosti. Prvo da ne moze da odluci da podigne kamatnu stopu na 0,25 % kako bi korigovala inflaciju od 9%. Druga je promenjena uloga Dragija. 3 godine je pumpao 60 milijardi evra svakog meseca u E. ekonomiju dok sada kao Premijer Italije mora da nadje nacine da plati kamate na italijanske dugove. Za Lagarde je problem 4% kamate koju Italija mora da plati za nove dugove dok Nemacka i Holandija placaju 1% za 10 godina.
nikola andric
Ocekivanja od drugoga kaze nesto o onima koji ocekuju.
Не у ЕУ
У ситуацији када ЕУ све више постаје војни полигон НАТО-а, друштвено-економско поље у којем није могуће обуздати моћ тржишта и финансијског капитала и политичка сфера у којој је дефицит репрезентативне демократија све мањи, није потребно срљање у такву наддржавну организацију коју у пропаст води самопрокламована и ратоборна бриселска политичка елита.
Vojislav
Od njih se malo šta lepo može očekivati.
Дежа Ву
Мора да су очекивања изневерена тек први пут?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.