Utorak, 09.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Najviše zapošljavanja u poljoprivredi i građevinarstvu

Kada je reč o zaradama, razlika između plata u javnom i privatnom sektoru smanjena na 12,5 odsto, a najveći rast u realnom sektoru je u IT
(Фото Н. Марјановић)

U prvom kvartalu 2022. tržište rada pokazalo je poboljšanje u odnosu na prvo tromesečje prethodne godine. Ukupna zaposlenost veća je za 5,4 odsto, registrovana za 1,6 procenata, a raste i neformalna zaposlenost. Kao pozitivan trend u odnosu na period od pre godinu dana autori najnovijeg broja „Kvartalnog monitora” ističu da zaposlenost i zarade rastu brže u privatnom, nego u javnom sektoru, a prema oceni Milojka Arsića, prof. Ekonomskog fakulteta u Beogradu, tržište rada je zapravo jedina oblast gde su i dalje solidne performanse.

– Zaposlenost ipak stagnira u odnosu na poslednji kvartal 2021. Registrovana zaposlenost raste u privatnom sektoru za 2,7 odsto, dok u javnom stagnira (rast 0,7 odsto). Najviše zapošljavanja beleži se u poljoprivredi i građevinarstvu i uslugama, a u industriji je stagnacija – navodi prof. Arsić i dodaje da stopa nezaposlenosti već duže od dve godine fluktuira oko 10 procenata. U Srbiji je krajem 2021. iznosila 9,7 odsto, u centralnoj Evropi i Baltiku 5,1 odsto, a na zapadnom Balkanu je 14,5 procenata.

Kada je reč o zaradama, u prvom kvartalu ove godine one su nominalno veće za 13,4 odsto, realno za 4,3 procenta, nego u prvom delu 2021. Realne zarade u privatnom sektoru povećane su za šest procenata, u javnom za 0,3 odsto. Razlika između zarada u javnom i privatnom sektoru smanjena je na 12,5 odsto. Najveći realni rast zarada u privatnom sektoru je u IT, telekomunikacijama i uslugama, u finansijskom sektoru zarade opadaju. U odnosu na susedne zemlje plate u evrima u Srbiji su u 2021. godini veće nego u BiH, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji, a manje nego u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Hrvatskoj, navodi se u „Kvartalnom monitoru”.

Inače, u Srbiji polovina zaposlenih, što je oko 1,1 milion ljudi, zarađuje najviše do 55.000 dinara, dok polovina prebacuje taj iznos. Kako podseća Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, pored tih 1,1 milion zaposlenih još sigurno oko 400.000 radnika prima između medijalne i prosečne zarade, koja iznosi 74.000 dinara.

– To samo znači da najmanje milion i po ljudi ne može da dosegne mesečno prosečnu zaradu. Ipak, dobra je vest da je razlika između zarada u javnom i privatnom sektoru sada smanjena na 12,5 odsto. Susretanje tih zarada, odnosno povećanje plata u realnom sektoru privrede jeste nužnost, jer ako bi se i dalje održavao dosadašnji trend i politika niskih zarada, pogotovo u ugostiteljstvu, trgovini i turizmu, samo bi se nastavilo iseljavanje radne snage iz zemlje – uveren je Vuković.

Ipak, poslodavci su ti koji sami odlučuju o visini zarada imajući u vidu da u realnom sektoru nema granskih kolektivnih ugovora između poslodavačkih organizacija i reprezentativnih sindikata koji bi odredili koliko ko, i u kojem sektoru rada, treba da ima primanja.

– Toga sada nema, pa tako nema ni sindikalne borbe za neka važna pitanja, a jedno od njih je i pitanje zarada. Ipak, u privatnom sektoru radi oko milion i po ljudi – ističe Vuković, podsećajući da sadašnji zakon omogućava samo pojedinačno rešavanje tog problema, na nivou samog preduzeća. Javni sektor inače zapošljava oko 607.000 građana.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Ne moze svako da bude cinovnik , politicar ili pop.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.