Nesvrstanost kao temelj bezbednosti

Rat u Ukrajini je izazvao rasprostranjenu osudu i talase ekonomskih sankcija mnogih zapadnih zemalja protiv Rusije. Administracija predsednika Džozefa Bajdena govori o međunarodnom savezu protiv Rusije. No, brojke prikazuju složeniju sliku.

U mobilizaciji protiv Rusije zbog rata u Ukrajini, Zapadna Evropa i NATO jačaju smisao svog postojanja. No, mnoge zemlje u Africi, Aziji i Latinskoj Americi su neutralne. U eri obnavljanja makar i posrednog rata među supersilama, sve češće se po svetu čuje: mogu li zemlje u razvoju u kojima živi gotovo 80 odsto stanovnika planete Zemlje biti nadahnute Pokretom nesvrstanih iz šezdesetih?

Na glasanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija početkom marta 141 država je u neobavezujućoj rezoluciji zatražila da Rusija mora „odmah, potpuno i bezuslovno povući trupe” iz Ukrajine. Sedmicu kasnije, u sličnom dokumentu 140 zemalja glasalo je za humanitarnu zaštitu žitelja Ukrajine.

Kada se, međutim  početkom aprila Generalna skupština opredeljivala o isključenju Rusije iz Saveta UN za ljudska prava, većina „za” je bila manja. U prilog su glasale 93 zemlje, ali 58 je bilo uzdržano, a 24 protiv. Među apstinentima su bili Egipat, Gana, Indija i Indonezija, koji su tokom prvog „hladnog” rata sa ondašnjom Jugoslavijom osnovali Pokret nesvrstanih umesto da podržavaju Sjedinjene Američke Države ili Sovjetski Savez. Uzdržali su se, takođe, mnogoljudni Brazil, Meksiko, Nigerija, Pakistan i Južna Afrika. Najveća među zemljama u razvoju Narodna Republika Kina je glasala protiv isključenja Rusije.

Ne postoji pouzdano istraživanje mišljenja svakog žitelja sveta, ali statistički podaci pokazuju da 41 odsto stanovnika planete Zemlje živi u državama koje su se pridružile SAD i Albaniji, autorima prve rezolucije Generalne skupštine. Od 7.934.000.000 ljudi u svetu, 59 odsto živi u zemljama koje nisu podržale rezoluciju.

Prema dodatnoj računici, broj stanovnika u državama koje su podržale rezoluciju pada na 34 odsto ukoliko bi bile izuzete neposredno zaraćene strane i njihovi saveznici. To su, na jednoj strani Ukrajina, SAD i zemlje članice NATO-a, a sa druge, Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgizija i Tadžikistan, iz Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti.

Uopšte, ukoliko se uzme u obzir demografija, mnogo je verovatnije da će stanovništvo koje predstavljaju vlade koje nisu glasale za rezolucije uključivati najsiromašnije države sveta, one na periferiji svetskog ekonomskog sistema (Rusija i NR Kina su na poluperiferiji dotoka viška vrednosti rada) i „obojene nacije”. Za rezolucije su glasale sve zemlje koje su rangirane u gornjoj trećini srednjeg (medijalnog) životnog doba, od Monaka (51,1 godina) do Islanda (36,5 godina). Od 20 zemalja sa najmlađim stanovništvom (od 15,4 do 18,9 godina), samo polovina je glasala za rezolucije.

Situacija je još više drugačija u vezi sa sankcijama Rusiji. Uprkos rasprostranjenoj tvrdnji da ekonomske kazne Rusiji predstavljaju volju međunarodne zajednice, mada nisu donete u UN, nijedna država u Africi, na Bliskom istoku ili u Latinskoj Americi nije se priklonila insistiranju, pa i „zavrtanju ruke” iz Vašingtona, Brisela i Londona. U Aziji su to učinili samo Japan, Južna Koreja, Singapur i međunarodno retko priznati Tajvan, pobunjena provincija NR Kine.

Uopšte, među 193 države članice UN, blizu 150, ili više od 80 odsto svetskog stanovništva do sada nije sledilo zahteve zapadnih zemalja za uvođenje sankcija Rusiji. Za to navode „nacionalne interese”. Moskva je, pak, 48 zemalja ili teritorija proglasila za „neprijateljske”.

Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Bajdena, ima poverenje u Zapad, koji čini oko 15 odsto stanovništva naše planete. Stvaramo više od 50 procenata svetskog ukupnog domaćeg proizvoda (BDP). Imamo inovacije. Posedujemo preduzetništvo. Vladavinu slobode, nabrojao je Saliven.

Opet, sankcije, među ostalima, nisu podržale zemlje Briksa (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), koje čine 41,5 odsto svetske populacije, preko 26 odsto svih teritorija, 23 odsto svetskog BDP-a i 18 odsto globalne trgovine.

NR Kina ima najveći u svetu BDP meren paritetom kupovne moći (PKM), Indija treći. U prvih 10 privreda sveta su Brazil, Rusija i Indonezija.

U Moskvi navode kako nastaju nove tačke rasta u svetu, „nova velika osmorka”, zemlje koje nisu uključene u međunarodne sankcije – Kina, Indija, Rusija, Indonezija, Brazil, Meksiko, Iran, Turska. Po toj računici „osmorkin” zbirni BDP izražen kroz PKM je 24,4 odsto ispred Grupe sedam najmoćnijih država Zapada.

Globalna karta primene jednostranih sankcija protiv Rusije ukazuje da istinski raskol nije između levice i desnice, pa čak ni između Istoka i Zapada. Mapa predstavlja podelu između Severa i Juga, između razvijenih i zemalja u razvoju. Za neke analitičare je to tektonski pomak u geopolitici za predstojeću eru multipolarnosti.

Brzi uspon pre svega NR Kine i na to reakcija SAD naveli su mnoge komentatore da predvide novi „hladni” rat. No, u međunarodnoj zajednici je prisutna i treća opcija: neutralnost.

U vreme prvog „ hladnog” rata svojevrsna neutralnost je imala ime: nesvrstani. Kada su se SAD suočile sa NR Kinom i Sovjetskim Savezom na nebu iznad Korejskog poluostrva, vođe Jugoslavije i Indije, Josip Broz Tito i Javaharlal Nehru, odbili su da podrže bilo koju stranu.

Danas se zemljama širom sveta ponovo šalju pozivi da stanu na stranu Zapada ili Rusije, a uskoro možda i između Zapada i NR Kine. Kako svedoči mapa sankcija, razmirice između velikih sila mogle bi ponovo oživeti Pokret nesvrstanih koji zahteva multilateralnost i univerzalnu primenu međunarodnog prava, a ne jednostrana isključenja.

Sudeći po reakcijama na rat u Ukrajini, ukoliko se velike sile pripremaju za novi, makar „hladni” rat, pozivi na neutralnost i nesvrstanost bi mogli jačati. Sledbenici pokreta podsećaju kako su nesvrstanost razumeli Tito i Nehru: ne kao „neutralnost” ili „pasivnost”. U zajedničkoj deklaraciji 1954. su napisali da nesvrstanost „ predstavlja pozitivnu, aktivnu i konstruktivnu politiku čiji je cilj kolektivni svet kao temelj zajedničke bezbednosti ”.

*Urednik i novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista