Četvrtak, 18.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Migracije za demografiju BiH opasnije od bele kuge

Srpsku planira da napusti 5.600 mladih, dok u FBiH kofere pakuje njih 16.800, podaci su iz istraživanja UNFP-a
Све мање становника у БиХ: Бањалука (Фото М. Кременовић)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Zemlji razrušenoj za vreme građanskog rata – u kojoj ni posle potpisivanja mira nisu prestala stalna etnička previranja i hiperprodukcija političkih kriza – kao posledica potpuno oprečnih pogleda na suštinska i strateška pitanja o sudbini BiH, nikako ne polazi za rukom da zabeleži ozbiljniji uspeh, makar i na poljima poput ekonomije, regionalne saradnje ili razvoja, gde su očekivanja građana istovetna, bez obzira na entitet u kom žive ili narod kom pripadaju.

Ishod politike koja umesto dijaloga, vizije i planova neguje politiku koja se opisuje kao „nastavak rata mirnim sredstvima” jesu sumorni statistički podaci koji se periodično pojavljuju iz raznih izvora i istraživanja, a u kojima se konstatuje masovan odliv mladog stanovništva, u čemu demografi vide najavu demografskog sloma zemlje s obzirom na to da je i natalitet iz godine u godinu u oba entiteta sve negativniji.

Doduše, slične tendencije postoje u svim zemljama regiona, pa je poslednji popis stanovništva u Hrvatskoj pokazao da je tu zemlju za deset godina napustilo više od 400.000 građana. Iako na loša demografska kretanja nisu imune ni ostale zemlje u susedstvu, stručnjaci brinu da će opori trendovi najlošije posledice ostaviti po BiH, koja po njihovim mišljenjima već ima manje od tri miliona stanovnika, za razliku od oko 3,3 do tri i po miliona žitelja popisanih pre desetak godina.

„Oko 23.000 mladih ljudi u dobi od 19 do 29 godina naputiće BiH. Njih 5.600 će napustiti Republiku Srpsku, 16.800 Federaciju BiH, i oko 450 Brčko distrikt”, pokazalo je pre neki dan predstavljeno istraživanje Populacionog fonda UN (UNFP), koje je rađeno prošle godine.

Odlazak iz BiH odnosio se na period od narednih šest do 12 meseci. Na prezentaciji istraživanja konstatovano je da „mladi odlaze pre svega jer se u BiH ne osećaju sigurno, jer društvo smatraju korumpiranim, a obrazovanje lošim...”

Nermin Oruč, direktor Centra za razvojne evaluacije i društvena istraživanja, ocenio je kako „odlazak jedne mlade osobe ne znači gubitak jednog radnog mesta, već tri radna mesta koja ta mlada osoba generiše”.

„Mladi ljudi imaju teškoće u tranziciji iz obrazovanog sistema na tržište rada. Ona traje predugo, mladi su nezaposleni dugo vremena, teško nalaze poslove. Uslovi rada koji im se nude često su mnogo lošiji od uslova koji se nude starijim grupama radnika. Kada razgovarate s mladim ljudima, dobijete odgovor da ih poslodavci iskorišćavaju, a kada razgovarate s poslodavcima, čujete da mladi ljudi nemaju adekvatnu veštinu i motivaciju. To su sve simptomi, a uzrok su obrazovni programi”, istakao je Oruč.

Minule godine u BiH je na svet došlo najmanje beba unazad tri decenije. Rođeno je 25.870 mališana, za 0,48 odsto manje u odnosu na 2020. Po podacima Agencije za statistiku BiH, broj umrlih je u prošloj godini dosegao maksimum jer su u 2021. preminule 48.503 osobe, za 13,32 odsto više u odnosu na godinu pre. Iz tih podataka proizlazi da je u BiH prošle godine umrlo duplo više ljudi nego što je u njoj rođeno.

U prvoj posleratnoj godini, to jest 1996, u BiH su rođena 46.594 deteta, a umrle su 25.152 osobe. Deset godina kasnije, to jest 2007, na svet je došlo 33.835 beba, a preminule su 35.044 osobe.

Po podacima kojima barata Unija za održivi povratak, BiH je u periodu od 2013. do 2019. napustilo 530.000 stanovnika. Međutim, struka smatra da je taj broj preuveličan.

„To su neutemeljeni podaci. Ne znam kako su došli do tih procena. Najveći problem BiH, kad je reč o demografiji, zaista jesu migracije, znatno više nego bela kuga. Na osnovu zvaničnih podataka koje dobijamo od institucija EU, pouzdano znamo da je unazad sedam godina iz BiH otišlo 228.720 stanovnika, od toga 53.880 u Nemačku, gde se najviše odlazi”, rekao je nedavno za „Politiku” demograf Stevo Pašalić.

BiH je od 1991. izgubila ukupno 1,3 miliona stanovnika, od toga FBiH 800.000, a RS oko pola miliona žitelja.

„Na teritoriji koju sada čini RS pre rata je živelo oko jedan i po milion stanovnika”, podsetio je Pašalić i zaključio da BiH u celini ima najveći gubitak stanovnika u Evropi, zbog čega spada u deset demografski najkritičnijih zemalja sveta.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

pepelepju
Njima je bitnije da blokiraju nas nego da oni prosperiraju po principu da komsiji crkne krava. Zato i jeste takvo stanje posle 30 godina i bice samo gore. Srbi iz RS neka prodaju svu zemlju Kinezima, uzmu pare i presele se u Srbiju pa neka se onda Berlin kaci sa njima.
Drug
Ja sam poslijednji put otišao na more 1998. godine. Firma (državna podrazumjeva se) u kojoj sam bio zaposlen 32 godine je funkcionisala tokom cijelog rata, a nasilno je uništena 2002. iako je poslovala pozitivno. Grad u kome živim prije rata imao je 30 hiljada stanovnika, 5 fabrika i veliko poljoprivredno dobro. Sve fabrike su uništene poslije rata kako bi njihova imovina, zemljište i mašinerija dospjeli u privatne ruke. Naši neprijatelji ne nose vojnu uniformu, već odijelo i aktovku.
Goran
Realnost

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.