Sreda, 17.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: LENKA UDOVIČKI, rediteljka

Moramo da pronađemo u sebi više pozitivne energije

Ženska prava su kao neki lakmus papir za to koliko je zajednica progresivna, otvorena i kakvo je stanje u društvu
(Фото: Драгана Удовичић)

Za Branku Katić veže me dugogodišnje blisko i lepo prijateljstvo. Družile smo se u Londonu, Los Anđelesu, Beogradu i tako godinama uz kafu pričale o pozorištu, predstavama koje smo gledale i pominjale da bismo morale jednom zajedno i da radimo. Onda sam počela da joj „kvocam” da ona treba da igra Blanš u komadu „Tramvaj zvani želja” Tenesija Vilijamsa, a ona je insistirala da ja to režiram, i evo nas u završnici rada.

Ovako je za „Politiku” govorila rediteljka Lenka Udovički, koja je u Beogradskom dramskom pozorištu upravo režirala predstavu „Tramvaj zvani želja” Tenesija Vilijamsa, koji je 1948. za ovu dramu dobio Pulicerovu nagradu, prvu od čak tri. Premijera je izvedena u petak na sceni „Predrag Pepi Laković” u okviru Belefa, a već krajem avgusta svoje premijerno izvođenje imaće i na Brionima. Od jeseni biće na redovnom repertoaru BDP-a. Delo su preveli Vera Nešić i Dragoslav Andrić, dramaturg je Željka Udovičić Pleština, scenograf Zorana Petrov, a kostimograf Bjanka Adžić Ursulov. Scenski pokret i koreografiju potpisao je Staša Zurovac, a muziku Najdžel Ozborn i Davor Roko. Vilijams u vožnji našim „Tramvajem” progovara glasnim jezikom o temama koje su ga mučile, kao što su mentalna labilnost, homoseksualnost, alkoholizam. Vilijamsove junake tumače: Branka Katić, Vanja Nenadić, Miloš Petrović Trojpec, Marko Todorović, Nađa Sekulić, Jovo Maksić, Nikola Malbaša, Miloš Lazarov i Bojana Stojković.

– Tenesi Vilijams toliko duboko zadire u dušu, emotivne turbulencije svojih junaka, da postiže univerzalni nivo koji mislim da će uvek biti aktuelan. Nije lako tumačiti ga, ući u psihološku dramu, zaroniti u nekakav realizam, jer je u pitanju zanimljiva kombinacija realizma i ekspresivnosti poetičnog simbolizma – kaže Lenka Udovički.

O čemu besedite u vožnji tramvajem?

Pričamo o krahu žene koja u datim okolnostima društva takvog kakvo je nema šansu za opstankom i o tome kako ta zajednica to od nje napravi. Ona je silovana, a čak ni njena sestra ne želi da joj poveruje, mada svi znaju šta se zaista dogodilo. Postoji neka zavera društva, da se ne talasa, da „život ide dalje”. Prvo nekoga uništimo, a onda ga odbacimo jer je ta osoba „problematična”. A problem je u svima, i to vrlo duboko. Zato to jeste poetska tragedija, jer svi ti likovi su na svoj način tragični, ništa u ovom komadu nije apsolutno crno-belo i u tome jeste veličina Tenesija Vilijamsa. U kompleksnosti, jer svi njegovi junaci na izvestan način imaju svoja iščašenja, iskrivljenja i pokušavaju da isplivaju iz situacija u kojima jesu, ali to im ne uspeva.

Ko su danas Blanš, Stenli, Stela i Mič? Koja je to linija koja ih spaja s nama?

Delo „Tramvaj zvani želja” je tako znalački napisano, s takvom dubinom da mora da traje. Mogu samo reći da bez obzira na to što je komad nastao pre 70 godina, dakle, u vreme posle rata, posle poslednje velike kataklizme, odoleva svim izazovima, kao da je pisan danas. U pitanju je veoma zanimljivo vreme, smatram da je interesantno i za samo pozorište u estetskom smislu, jer je dovoljno blisko da ga doživljavamo i kao naše, i kao doba naših roditelja. Imamo prema njemu odnos, a opet postoji dovoljna distanca da možemo da ga posmatramo i propitujemo.

U vašem „Tramvaju” se problematizuje i pitanje položaja žene u savremenom društvu. Da li bi Vilijams bio zagovornik ženske emancipacije?

Apsolutno bi bio zagovornik ženske emancipacije i čitave LGBT zajednice. Vilijams je bio zagovornik novih vidika. Bio je homoseksualac, što je u vreme njegove mladosti bilo i zabranjeno i bio je stigmatizovan, posebno jer je o tome i pisao. Od tada su se neke stvari promenile i naravno da su napravljeni važni pomaci: od prava glasa do prava na abortus. Sada opet dolazi talas konzervativizma i pokušaj da se preko ženskih prava i položaja deluje na zajednicu. Ženska prava su kao neki lakmus papir za to koliko je zajednica progresivna, otvorena i kakvo je stanje u društvu.

Koliko je za reditelja važna razmena kulturne, odnosno scenske energije? S kojim emocijama delite svoju umetnost sa saradnicima, odnosno publikom?

Pozorište pre svega volim, kako sâm proces rada u probnoj sali, tako i da gledam predstave. Ono zbog čega sam izabrala pozorište jeste to što se u njemu okupi grupa ljudi i tokom vremena stvaranja predstave, nekih mesec-dva dana živimo svoj zajednički san. Otvaramo se jedni prema drugima, napravi se duboka bliskost u jako kratkom vremenu, postajemo porodica. I tako zajedno dođemo do premijere. To deljenje, solidarnost, zajedništvo, to je nešto što me je i privuklo pozorištu, i dalje me nosi.

Kroz vaše predstave vidi se naša stvarnost. Kakvo mi to vreme živimo?

Jako mračno vreme živimo. Sve što se trenutno dešava, i rat u Ukrajini, i problem ekologije, navode nas na misao da svi osećamo pretnju moguće kataklizme, da smo na njenom pragu. Nadam se da neće do nje doći, smatram da svi pojedinačno u sebi moramo da pronađemo više pozitivne energije, da je širimo i delimo. Da generacije koje dolaze zaslužuje bolje.

U probnoj sali BDP-a iz prikrajka često vas prati vaš suprug Rade Šerbedžija. Posle generalne probe „Tramvaja” s njim ste prvo podelili emocije…

Ljubav je to. Uvek kada su neki ekstremni, emotivni trenuci, podelimo emocije. Bilo da je sreća, uzbuđenje, isto tako i ako je nešto tužno. Radeta nije bilo nekoliko dana ovde, imao je koncerte u Subotici, Zagrebu, upravo se vratio. Stigao je na drugi deo probe koja je bila dobra, tako da je sve to doprinelo izlivu emocija.

I ovo leto provešćete radno na Brionima. Šta sve pripremate u Ulisis teatru?

Meni su unazad 22 godine leta radna. To je čak i najintenzivniji period mog rada. Evo, odmah posle beogradske premijere „Tramvaja” putujem za Istru, pa na Brione. Imamo bogat program, obnovićemo neke predstave, kao što je „Kralj Lir”, pa „Šekspir letnje noći – varijacije”, tome se posebno radujem. Tu je i obnova predstave „Ko se boji Virdžinije Vulf”, i prošlogodišnja premijera „Nosoroga” s Bojanom Dimitrijevićem, koji je napravio maestralnu ulogu. Krajem avgusta imaćemo i našu premijeru komada „Tramvaj zvani želja” na Brionima. Pored svega toga, u planu je i kamp za ukrajinske umetnike koji su u ovom trenutku izbeglice, da budu tih deset dana na bezbednom mestu. Radićemo umetničku terapiju s decom i fokus će biti na tome kako se moć umetnosti primenjuje u terapiji, jer ovaj rat koji se dešava ostaviće duboke i dalekosežne traume na svakoga, posebno na najmlađe.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miodrag
Smor
feha
Kakva je to pozitivna, a kakva negativna energija. Tih pojmova nema u fizici.
Mina Ivanović
Ima ih u nama. Vidite komentar gore. E to vam je primer "negativne energije".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.