Sreda, 17.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NAŠI LEKARI USPEŠNI U SVETU: dr ZORAN RANČIĆ, vaskularni hirurg Univerzitetske bolnice u Cirihu

Radni dan hirurga traje dok se ne završi posao

У амбуланти васкуларне хирургије др Ранчић болесници објашњава планирану операцију, а ту је и медицинска сестра (Фото: лична архива)

Doktor Zoran Rančić, vaskularni hirurg Univerzitetske bolnice u Cirihu i docent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Cirihu, svakodnevno se hvata ukoštac s najkomplikovanijim zahvatima vaskularne i endovaskularne hirurgije, od operacija karotidnih arterija, preko aneurizmatske i periferne opstruktivne bolesti aorte i arterija do kompleksnih rana i lečenja kompleksnih aortnih aneurizmi.

Za „Politiku” kaže da su vaskularni hirurzi u Švajcarskoj direktno uključeni u postoperativni oporavak svojih bolesnika kroz blisku saradnju s izabranim lekarima, ali i hirurzima koji su bolesnike uputili na lečenje. Na taj način se obezbeđuje kontinuiranost lečenja, poverenje lekara i porodice u vaskularnog hirurga i brži uput na dalje lečenje u slučaju komplikacija.

– Svaki hirurg je odgovoran da njegov bolesnik bude pozvan na kontrolu, odnosno da u slučaju da se kontrola obavi u drugoj ustanovi, on bude obavešten o nalazu kontrole. Kada sam počeo tamo da radim pre petnaest godina, uvek sam pitao medicinsko osoblje u sali kada mi nešto treba: „Da li imate?” I odgovor je bio „Naravno, kažite samo doktore šta vam treba.” Ta vremena su i u Švajcarskoj prošla jer svi osećaju ekonomsku krizu, pa opet pitam: „Da li imate?” – naglašava dr Rančić.

Radite u prestižnoj bolnici u Cirihu. Koliko se razlikuje rad vaskularnog hirurga u Švajcarskoj od onog u Srbiji?

Vaskularni hirurzi kako u Srbiji, tako i u Švajcarskoj imaju zajednički cilj pred sobom, a to je želja za najboljom terapijom na najvišem mogućem stručnom nivou za svakoga bolesnika. Za to je neophodno kontinuirano praćenje međunarodnih standarda i smernica lečenja, kao i pristup inovativnim metodama lečenja i najnovijim hirurškim tehnikama. I tu nastaje već razlika. Vaskularni hirurzi iz Srbije učestvuju kao eksperti u pisanju evropskih vodiča dobre prakse. Ipak, primena tih inovativnih metoda lečenja je u Srbiji ograničena, u najvećoj meri zbog nedostatka novca. Jako je bitan i trening vaskularnih hirurga. Ako uporedim sadašnje stanje sa onim od pre 15 godina, kada sam iz Kliničkog centra Niš otišao u Univerzitetsku bolnicu u Cirihu, mogućnost usavršavanja na evropskim klinikama za mlade, ali i iskusne vaskularne hirurge iz Srbije u cilju usvajanja novih metoda lečenja, daleko je veća. Tome doprinosi dostupnost različitih stipendija, bolja finansijska situacija, ali i spoznaja šefova vaskularne hirurgije, kao i uprave bolnica i kliničkih centara, da je neophodno ulagati u obrazovanje i sticanje veština, što sa svoje strane dovodi do poboljšanja kvaliteta lečenja bolesnika, čime se troškovi lečenja bolesnika smanjuju. Kada smo kod treninga, postoji još razlika između Švajcarske i Srbije. Kako vaskularna hirurgija sve više postaje u Evropi vaskularna medicina, neophodna je poznavanje medikamentoznog i neoperativnog lečenja, primene otvorenih hirurških tehnika, ali i endovaskularnih tehnika, odnosno tehnika baziranih na primeni katetera i interventnih procedura. Trening otvorenih hirurških tehnika je daleko uspešniji u Srbiji, a za trening endovaskularnih tehnika je bolnica u Cirihu jedna od vodećih u Evropi. To je i razlog da mladi evropski hirurzi koji su još u treningu dolaze da provedu jedan deo svoga treninga na Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju u Beogradu, ne bi li naučili otvoreno hirurške tehnike, odnosno u Univerzitetski bolnicu u Cirihu, gde bi se upoznali sa endovaskularnim procedurama.

Koliko traje radni dan vaskularnog hirurga?

Radni dan vaskularnog hirurga u Cirihu je 10 sati, radna nedelja ima 50 sati, uz godišnji odmor od četiri nedelje, a za starije od 50 godina pet nedelja. Kao i u Srbiji, i u Švajcarskoj radni dan za hirurga traje dok se ne završi posao, mada generacija novih hirurga u Švajcarskoj, i generalno u Zapadnoj Evropi, to teško prihvata.

Postoje li razlike u lečenju pacijenata kod nas i u Švajcarskoj?

Postoje. Dva su primera. Kod bolesnika s takozvanom pušačkom nogom, a gde se radi o zapušenim arterijama aorte, male karlice i nogu, kod najvećeg broja bolesnika je prva linija lečenja primena „katetera i balona”. U slučaju neuspeha, odnosno progresije bolesti, otvorena hirurgija, takozvani bajpas, odnosno premošćavanje, druga je linija lečenja. Nevezano za metodu lečenja bolesnicima se obavezno savetuje prestanak pušenja i modifikacija ostalih faktora rizika (povišeni krvni pritisak, šećerna bolest). Ovo još jače naglašava značaj saradnje između vaskularnog hirurga i izabranog lekara. Drugi primer je ruptura aneurizme trbušne aorte, što je životno opasna situacija. U Srbiji se većina bolesnika leči „otvorenom” hirurgijom, dok u Univerzitetskoj bolnici u Cirihu – endovaskularnim metodama. Ne bih da upoređujem rezultate lečenja, ali najnoviji evropski vodiči za lečenje bolesnika s rupturom aneurizme abdominalne aorte preporučuju, ukoliko su karakteristike aorte takve, da prva linija lečenja bude endovaskularna. Značaj endovaskularnih procedura je prepoznat i na klinikama za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju UKCS, i vaskularnoj hirurgiji IKVB Dedinje.

Da li se zbog pandemije kovida 19 sada povećava broj pacijenata koji moraju da budu povrgnuti hirurškom lečenju?

Kovid 19 je svakako izazvao katastrofu svih zdravstvenih sistema, pa ni švajcarski nije ostao imun. Postojala su izvesna ograničenja planiranih operacija. Vaskularna hirurgija je malo trpela, pošto naši bolesnici zahtevaju relativno brzo lečenje. Možda smo u vreme najvećeg broja bolesnika s kovidom 19 imali dva meseca gde nismo operisali bolesnike s aneurizmom trbušne aorte u prečniku od pet-šest centimetara. Ne treba zaboraviti da u SAD bolesnici s urgentnim stanjima, kao što je rupture trbušne aorte, ukoliko je lečenje zahtevalo otvorenu hirurgiju uz angažovanje velikog broja osoblja, nisu ni operisani. Toga u Švajcarskoj nije bilo. Tako da liste čekanja za lečenje vaskularnih bolesnika nakon kovida 19 nema, osim za bolesnike s proširenim venama, jer je to bila jedina grupa bolesnika koje nismo tokom pandemije operisali. Može se, ipak, uočiti lagani porast pojedinih bolesti, koje nisu tokom perioda pandemije dijagnostifikovane, usled izostanka redovnih kontrolnih pregleda kod izabranog lekara. Veliki broj bolesnika bio je u strahu da poseti bilo koju zdravstvenu ustanovu, iz razloga da se ne zarazi.

Zbog čega ste odlučili da karijeru nastavite u Švajcarskoj?

Otišao sam sticajem okolnosti – i ostao sticajem okolnosti. Naime, 2005. godine dobio sam stipendiju iz Švajcarske i proveo tri meseca na Univerzitetskoj bolnici u Cirihu, na Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju. Kako je Klinički centar u Nišu planirao da razvija kardiohirurgiju, upućen sam 2007. u cilju usvajanja veština kardiohirurgije u Cirih. Nakon dva meseca, iako je bilo planirano duže usavršavanje, trebalo je da se vratim u Niš. Ne ulazeći u detalje, ostao sam u Cirihu i umesto kardiohirurgije nastavio da se bavim vaskularnom hirurgijom. Organizacija bolnice, kompleksni bolesnici s kojima sam dolazio u kontakt, mogućnost usavršavanja endovaskularnih tehnika, postojanje zajedničkog aortnog tima u kome su, između ostalih specijalista, i vaskularni i kardiohirurg, omogućava personalizovano lečenje svakog bolesnika, a sve u cilju povećane sigurnosti lečenja i kvaliteta života nakon operacije, što je bilo kao magnet koji me je čvrsto privlačio. Iako sam u toku svog treninga pre dolaska u Cirih proveo tri meseca na vaskularnoj hirurgiji na Katoličkom univerzitetu Levenu i četiri meseca u „St Mary’s Hospital Imperial College” u Londonu, nikada mi nije palo na pamet da možda radim u nekoj od tih bolnica. Kombinacija mogućnosti naučnog istraživanja, načina podrške inovacijama, ali i rad sa studentima jedinstveni su u Univerzitetskoj bolnici u Cirihu. S druge strane, ostao sam povezan s medicinskim fakultetima u Nišu i Beogradu. Četiri vaskularna hirurga i angiologa iz Beograda provela su od jednog do tri meseca na vaskularnoj hirurgiji ili na klinici za angiologiju u Cirihu. Studijski boravci kolega u Cirihu, kao i publikovanje većeg broja zajedničkih radova, učešće u komisijama za odbranu doktorata na medicinskom fakultetu činili su da imam utisak da sam nastavio da radim u Srbiji. Udaljenost Beograda i Niša od Ciriha je sat i po avionom, tako da i posle 15 godina kada kažem idem kući – mislim i kada idem ka Nišu, Beogradu, odnosno prema Cirihu.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ma da
a ne ko piloti...naprimer.izadje u tri iz aviona,negde iznad babusnice,pa na pice s kolegama
Урош
Радно време је масно слагао, тако да и остатак приче треба третирати са резервом

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.