Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ograničena otvorenost srpskog budžeta

U istraživanju je našoj zemlji preporučeno da uvede i oproba mehanizam za angažovanje javnosti i civilnog društva tokom formulisanja budžeta državne kase
(Фото Н. Марјановић)

Srbija je umereno napredovala i nalazi se na 59. mestu od 120 zemalja u međunarodnom istraživanju „Indeks otvorenosti budžeta”. Naša zemlja dobila je 46 poena od mogućih 100, što je svrstava u zemlje sa „ograničenom transparentnošću budžeta”.

Napredak od šest poena u odnosu na prethodno istraživanje (iz 2019) gotovo isključivo je posledica činjenice da je konačno uspostavljena praksa usvajanja završnih računa budžeta, dok ozbiljne slabosti, naročito kada je reč o mogućnosti da javnost utiče na budžet, i dalje nisu rešene, saopštila je Transparentnost Srbija.

Od zemalja u regionu koje su obuhvaćene istraživanjem, samo je Bosna i Hercegovina, sa skorom 32, lošije ocenjena od Srbije. Najotvorenija je Slovenija sa skorom 66, Hrvatska ima skor 64, a Albanija 52. Prosečan rezultat u svetu ove godine je 46.

Istraživanje je pokazalo da su unapređenja potrebna kod završnog računa, kako bi bile vidljive razlike između prvobitnih procena rashoda, prihoda i duga i njihovog izvršenja na kraju godine (a ne samo u odnosu na budžet nakon rebalansa), kao i razlike u odnosu na prvobitne makroekonomske prognoze. Na lošu ocenu uticalo je to što u posmatranoj godini (budžet za 2021) fiskalna strategija nije bila doneta na vreme, u skladu sa budžetskim kalendarom, kao i zbog toga što se i dalje ne objavljuje polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta.

Najgori rezultat, samo dva od 100, Srbija ima u oblasti učešća javnosti u kreiranju budžeta. Svetski prosek je 14, a od zemalja u regionu Albanija ima šest, Bosna i Hercegovina devet, dok je Hrvatska sa skorom 17 za nijansu iznad svetskog proseka.

– Ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji nadzora (54), iako je i to u rangu „ograničena otvorenost budžeta”. Na relativno dobar skor u ovoj kategoriji presudno je uticala obuhvatnost revizija koje vrši Državna revizorska institucija (83 od mogućih 100 poena), dok je parlamentarni nadzor, gde je ocena 39 od mogućih 100, potrebno bitno ojačati – navodi Transparentnost Srbija.

Da bi popravila ovako lošu ocenu, u istraživanju je preporučeno našoj zemlji da uvede i oproba mehanizam za angažovanje javnosti i civilnog društva tokom formulisanja budžeta, ali za praćenje izvršenja budžeta, između ostalog, i kroz organizovanje javnih slušanja u parlamentu.

Za povećanje ocene otvorenosti budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je kako se navodi, takođe da vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a da Narodna skupština aktivnije prati izvršenje budžeta koji je prethodno odobrila, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta. Pojedine preporuke odnose se i na unapređenje izveštaja o reviziji i obimu informacije koje su predstavljene u građanskom budžetu.

Istraživanje je pokazalo da Narodna skupština Srbije nedovoljno nadgleda kako planiranje tako i izvršenje budžeta (skor 39). Da bi se ocene poboljšale, skupština bi trebalo da raspravlja o budžetskoj politici pre nego što vlada usvoji predloga budžeta.

– Posebno je naglašena potreba da vlada konsultuje parlament pre nego što izvrši preraspodelu budžetskih sredstava između pojedinih korisnika transferima u tekuće budžetske rezerve i iz budžetske rezerve, jer trenutno vlada na ovaj način raspolaže sa čak četiri odsto ukupnog budžeta. Istraživanje je utvrdilo da tokom godine znatan deo ovih sredstava menja ne samo namenu, već i korisnika u odnosu na odobreni budžet i da se to čini bez odgovarajućih obrazloženja i kriterijuma – navedeno je u saopštenju.

 

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.