Subota, 13.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Abortus u SAD – paušalne neistine za raspirivanje mržnje

Ameriku je 24. juna zadesio potres do sada neviđenih razmera – Vrhovni sud povukao je graničnu presudu u slučaju „Rou protiv Vejda”, kojom je 1973. abortus legalizovan na saveznom nivou.
Протест заговорника права на абортус, Атланта, САД (EPA/Erik S. Lesser)

Otkako je početkom maja procurio nacrt odluke koja je danas objavljena, liberalni krugovi su u panici, a feministkinje ogorčene, pa su nezadovoljstvo iskazali protestima, napadima na centre za pomoć trudnicama, skupovima ispred kuća sudija Vrhovnog suda, pa čak i pokušajem ubistva sudije Kavanoa.

Domaći mediji takođe su mnogo pisali o tome – nažalost, uglavnom šireći neistine i poluistine. Naime, nije istina da će se povlačenjem presude ukinuti „pravo na abortus”, već se ono vraća pod nadležnost pojedinačnih država, pri čemu bi 22 uvele ograničenja abortusa, a 24 zadržale liberalne zakone o abortusu (od tih, pet država je već usvojilo ekstremno liberalne zakone o abortusu). Plašenje javnosti „terorom fanatične religiozne manjine i privilegovanih muškaraca”, što smo imali prilike da čitamo, smešno je i maliciozno, naročito ako znamo da je za legalizaciju abortusa glasalo sedam od devet belih muških sudija Vrhovnog suda, dok je danas drugačiju odluku doneo sud u kom su i žene (Portorikanka i belkinja) i crnac. Kako je to onda teror „belih suprematista” i „privilegovanih muškaraca”?

Nije se prezalo ni od iznošenja neistina, poput netačnih navoda o sudiji Bretu Kavanu, koji je oslobođen optužbi da je kao student napastvovao koleginice budući da nisu dokazane i zasnovane su na usmenim tvrdnjama navodnih žrtava, od kojih je jedna kasnije priznala da je lažno tvrdila da je silovana.

Sledeća stavka podložna manipulaciji jesu brojke o mišljenju javnosti. Za razliku od navoda koje smo mogli pročitati u medijima (npr. da je 58 odsto ljudi za „pravo na abortus”, a 28 odsto protiv), jedna „Galupova” anketa pokazuje da gotovo polovina žena u SAD podržava pravo na život, druga da je šest od 10 Amerikanaca za ograničenje abortusa na prvi trimestar. Prema Istraživačkom centru „Pju”, samo 19 odsto Amerikanaca želi neograničen pristup abortusu do samog porođaja, bez izuzetaka ili ograničenja. Ako je polovina američke javnosti za abortus, a druga polovina za pravo na život, ne može biti govora ni o kakvom „teroru fanatične religiozne manjine”, niti možemo reći da „većinu u sudu i dalje čini manjinska Amerika”. Samo zato što neko ima suprotan stav prema nekom pitanju, nipošto ne znači da je fanatik, a da ne pominjemo etiketu „religioznosti”. Kako su to organizacije „Feministkinje za život”, „Pro-Life Alliance of Gays and Lesbians”, „Secular Pro-Life” i sl. – religiozne?

Reći da će povlačenje presude u slučaju „Rou” „vratiti Ameriku pola veka unazad” može samo onaj kome su cilj podizanje panike i zastrašivanje. Preispitivanjem te odluke Amerika zapravo pravi korak napred, u skladu s najnovijim naučnim dostignućima. Naime, presuda je doneta pre šire upotrebe ultrazvuka i velikog razvoja fetologije, kao i pre nastanka prenatalne i perinatalne psihologije. Nova naučna saznanja o psihofizičkom razvoju fetusa nedvosmisleno govore da je to osoba, a ne „deo majčinog tela”. Povlačenje slučaja „Rou” bilo bi ispravljanje istorijske greške i nepravde jednako prema stradalim bebama, kao i njihovim majkama.

Previše žena kaže da nisu bile dovoljno informisane o abortusu, te da ne bi donele tu odluku da su znale šta to zaista podrazumeva. Žene imaju pravo da budu obaveštene o svim aspektima svake procedure koja im se predlaže kako bi donele najbolju odluku za sebe. Time što skrivamo istinu o abortusu i dehumanizujemo nerođene bebe činimo nepravdu prema ženama za čija se prava tako glasno zalažemo.

Takođe, u medijima čitamo da pobornici prava na život „samo žele da se deca rode”, a nije ih briga za njih nakon toga, što je izravna laž. Zato zagovornici abortusa pokazuju kako im je stalo do žena, pa su u znak protesta zbog odluke suda u proteklih 46 dana vandalizovali, uništili i zapalili čak 52 centra za kriznu trudnoću, gde trudnice dobijaju besplatan pregled i ultrazvuk, potrepštine za bebu, upute za lekara i trajnije vrste pomoći, kao što su edukacija i pronalaženje posla.

Crne bebe abortiraju se skoro pet puta više nego bele. Iza podrške lakšem pristupu abortusu siromašnim ženama druge boje kože stoje eugenika i rasizam, koji sežu do osnivača Planiranog roditeljstva Margaret Sanger. A iza stava da je ženama neophodan abortus stoji mizoginija koja kaže da su žene nesposobne da uz bebu završe školu, izgrade karijeru i vode ispunjen život. Pravi feminizam zna da su žene dovoljno sposobne, pametne i jake da uz bebu urade sve to, a zadatak društva je da im u tome pomogne.

Nažalost, jednostran pristup izveštavanju u domaćim medijima znači da čitaoci nisu obavešteni o mnoštvu „prolajf” organizacija u SAD koje već decenijama pomažu ženama u kriznoj trudnoći, a poslednjih nedelja se još intenzivnije spremaju upravo za ovaj trenutak. Oni znaju da se njihov posao ovde ne završava, već tek počinje, i obećavaju da će povećati napore kako bi nastavili da pomažu ženama, deci i porodicama. Abortus sada neće nestati, ali će barem mnogo manje beba stradati u majčinoj utrobi, a na nama je da izgradimo takvo društvo gde će svaka beba biti dobrodošla.

Prevodilac, kourednik srpske stranice portala „iFamNews.com”

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Problem americkog zakonodavstva je da nije jasna razlika drzavnih i federalnih nadleznosti. Ako se abortus racuna u ljudska prava onda bi to moralo biti uredjeno na federalnom nivou. Drugi veliki problem su ''cene transakcija'' posto su imovinske relacije razlicito uredjene. Eldorado za advokate?
bambi
Da vam kazem, onako iskreno. Sama pomisao na abortiranje zivog organizma u meni stvara osecaj gadosti. Nije mi jasno, ako mladi ljudi ne zele decu, sto mi takodje nije jasno, onda ne treba decu ni da stvaraju. Sa druge strane, malo mi je cudno zbog cega mlade devojke uzivaju da cuvaju, neguju i podizu kucice a deca im predstavljaju problem? Pravno gledano, abortus predstavlja ubistvo a svirepost tog ubistva se ne moze uporediti ni sa cime s obzirom da beba nema mogucnost ni da se odbrani.
MarIN
Uobičajeno je da čovjek (ili društvo) traži neki zakon koji bi ga zaštitio od nekog njemu neokontroliranog procesa (procesa na kojeg ne može svojim ispravnim razumom i voljom utjecati). No nije mi jasno da bilo tko traži zakon koji bi ženu zaštitio (ili riješio) od trudnoće. Trudnoća nije nekontroliran proces i ne događa se slučajno. Bravo za članak!
Демос Кратеин
Многи знају да је после 23 недеље у стомаку живо биће али то их не интересује. Битне су им каријере, остваривање жеља итд.
Jelena
Zaista je vreme da se i kod nas podigne svest o procesu razvoja fetusa, nauka je to prikazala ali nema edukativnih programa u medijima. Ocigledno je da je nerodjeno dete zivo ljudsko bice i treba da ima pravo na zivot. Informacije obicnih ljudi su iz doba sredine 20 og veka, isto kao i otrcane fraze ljudomrzaca koji podsticu svako gasenja zivota.
Земунац
Код нас је свест људи на нивоу 19-ог, а не 20-ог века. Када сам разговарао са паровима, који не могу да имају деце, најчешћи одговор на питање што не усвоје неко био је бојим се какве има гене и шта ће од њега бити, као личности, када порасте. Многа од те нежељене деце ни не добију прилику за усвојење, а нарочито она која имају неки физички недостатак. Имате у ''Звечанској'' део са таквом децом и погодите ко их усваја? Странци.Ту децу питајте шта они мисле о свему томе!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.