Četvrtak, 18.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pucnji koji su označili kraj Jugoslavije

Припадници ЈНА у Словенији (ЕПА ЕФЕ - Мик Персон)

Pucnji pripadnika Teritorijalne odbrane Slovenije u vojnike JNA 27. juna 1991. godine označili su kraj Jugoslavije. Bio je to početak desetodnevnog oružanog sukoba u Sloveniji i, pokazalo se, nestanak SFRJ.

Slovenija i Hrvatska dva dana ranije, 25. juna, proglasile su nezavisnost. Savezno veće Skupštine SFRJ istog dana, 25. juna, proglasilo je odluke o separaciji ništavnim.

Savezna vlada, odnosno Savezno izvršno veće, potvrdilo je isti stav i donelo odluku o slanju formacija koje je trebalo da ovladaju graničnim prelazima prema Mađarskoj, Austriji i Italiji, kao i da onemoguće postavljanje graničnih oznaka prema Hrvatskoj.

Odluka SIV-a o intervenciji zvanično je objavljena sutradan 26. juna. Potpisnik je bio predsednik SIV-a Ante Marković. Istog dana pripadnici TO i policije Slovenije preuzeli su granične punktove uklonivši obeležja Jugoslavije.

Jedinice Pete vojne oblasti na čijem čelu se nalazio Konrad Kolšek popodne istog dana pokrenule su akciju. Pripadnici JNA iz Ilirske Bistrice, njih približno 350, sa 11 tenkova, krenuli su put graniičnih punktova. Sutradan, 27 juna, upućeni su i pripadnici savezne milicije i carine, njih 730.

Ukupno, JNA je anagažovala do 2.000 vojnika sa približno stotinu oklopnih vozila ili tenkova. Naređenje je bilo da se oružje može upotrebiti samo izuzetno.

Uoči separacije Slovenije i Hrvatske u Beogradu je 21. juna boravio Džejms Bejker, čelnik diplomatije SAD. Naglasio je da Vašington neće tolerisati nikakvu promenu međurepubličkih granica niti upotrebu sile. Praktično to je značilo da se neće dobro gledati na intervenciju JNA, javlja Tanjug.

Slovenija je inače još 6. marta 1991. godine obustavila odlazak regruta u JNA, a 23. marta je zatražila da JNA napusti Sloveniju. U vreme proglašenja otcepljenja ukupan sastav oružanih formacija Slovenije, dakle TO i policije, po izvršenoj mobilizaciji bio je približno 35.000 ljudi.

Otcepljenju je prethodio i sastanak predstavnika Slovenije i Srbije održan u Beogradu 24. januara 1991. godine. Slobodan Milošević i Milan Kučan su se tada saglasili „da Srbija neće praviti teškoće Sloveniji ako odluči da se odvoji saglasno pravu Slovenaca na samoopredeljenje do odvajanja”.

Slovenačka TO zaprečila je puteve, odsekla kolone vozila, opkolila kasarne i uopšte objekte JNA i odmah upotrebila oružje, počev od 27. juna, na čitavom prostoru Slovenije. Vojska se, inače, nije kretala u borbenom poretku nego u marševim kolonama.

Pojedini pripadnici JNA koji su se predavali su pobijeni. JNA je upotrebila i avijaciju na više lokacja, a helikopteri JNA su takođe obarani.

Zadatak zauzimanja graničnih prelaza od strane JNA je zapravo ostvaren tokom 27. juna, osim delom prema Austriji. Međutim, napadi slovenačkih formacija su potom bili sve jači i učestaliji.

Vrh JNA zatražio je 1. jula dozvolu da se sa ograničene operacije pređe na potpunu intervenciju, čemu bi sledila vojna uprava u Sloveniji. Rukovodstvo Srbije je odbilo da podrži takav predlog. Veliki konvoj tenkovskih i oklopnih jedinica koji je krenuo iz Beograda 3. jula bio je samo demonstracija sile. Stacioniran je na više lokacija u Sremu.

Zvanični Beograd je tvrdio da je u Sloveniji poginulo do 45 pripadnika JNA (44 izvesno), a Ljubljana da je poginulo 37 pripadika JNA, 18 Slovenaca i 6 stranaca.

Oružani sukob u Sloveniji trajao je od 27. juna do 6. jula. Sporazum na Brionima 7. jula 1991. godine, kojem su posredovala trojica diplomata EU – Đani de Mikelis, Žak Post, Van den Bruk, odredio je moratorijum na tri meseca.

Kada je potom Predsedništvo SFRJ 18. jula 1991. donelo odluku o, kako su se izrazili „premeštanju jedinica JNA sa teritorije Slovenije”, iako je jedna od odredbi predviđala da se time „ne prejudicira buduće uređenje odnosa u Jugoslaviji, niti dovodi u pitanje njenu teritorijalnu celokupnost”.

Bio je to kraj jugoslovenske države.

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВОЈИН
Шатор, испољавате страшно незнање и идете на руку нашим непријатељима. Једна земља, Југославија, која је подигнута на мору српске крви, не гаси се преко ноћи. И док смо се ми борили за Југосалвију, Хрвати и Словенци су се борили "против четника", које нам је подметнуо В. Драшковић. У то време у свим истор. енциклопедијама писало је да је Дража квислинг а Броз, Хрват, на челу 80% Срба - ослободилац. ПС. Ја нисам против Драже..али нам је Вук, у невреме, сместио.
zoran
A onda posle zločina u Sloveniji, Srbija pređe preko toga i počne se pripremati za rat u Hrvatskoj i BiH - kao bori se za Jugoslaviju.
Saša Todorović
U JNA sam otišao septembra 1989. godine. Činjenica da odlazim u Sarajevo izgledala mi je kao „pun pogodak“. Obožavao sam ovaj grad, njegov rokenrol, novi primitivizam, „Top listu nadrealista“. Njegovu bajkovitost, mešavinu kultura, vera i običaja. A onda je došlo ZLO…za sve normalne ljude na prostoru nekadašnje zajedničke nam države.
Ivana
Tuga. Godine koje prolaze ne umanjuju bol pri sećanju na tragediju koja je izazvana u Jugoslaviji.
Darko
Sve je to bilo vrlo kukavicki izvedeno-pucali su na vojnike koji su bili na odsluzenju vojnog roka.
Милутин Врањски
"ШЕСТ буктиња пламте и причају свима, да ШЕСТ република наша домовина има и ШЕСТ народа" - мантра једне од омиљених песмица комунистичке "елите" у бившој СФРЈ. Када је хит "666" шта и очекивати од те "земље" осим пепела; којим се и данас посипамо по глави...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.