Nedelja, 07.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Sveti Jeronim u pustinji” na retkoj pozajmici u Francuskoj

Slika je posebna jer pokazuje umetnikov kreativni proces, dok se na gornjem delu platna vide i otisci prstiju kojima je Leonardo utrljavao uljane pigmente, kaže dr Saša Brajović
„Свети Јероним у пустињи”, 1480–1490, Ватикански музеј

„Sveti Jeronim u pustinji” jedno je od malog broja sačuvanih dela Leonarda da Vinčija, slika o kojoj brižljivo vodi računa Vatikanski muzej i koja je to svoje ishodište napustila samo tri puta. Sve do sredine ovog meseca, kada se to desilo četvrti put i kada je iznimno otišla put Francuske, gde će se na izložbi u zamku Klo Lise u Amboazu, u kojem je veliki majstor i preminuo, nalaziti do 20. septembra ove godine.

Na ovoj postavci, na kojoj su, kako prenosi „Gardijan”, izložena i druga dela koja su u vezi s Leonardom i ovom njegovom slikom, posetioci mogu da obiđu i prostorije u kojima se nalaze artefakti koji o njemu govore ne samo kao o slikaru već i matematičaru, inženjeru, naučniku i pronalazaču, ali i odaje koje je čuveni Italijan koristio, živeći u zamku malo više od dve godine pre svoje smrti 1519.

„Slika će biti izložena kod nas 100 dana. To što nam je ovo platno pozajmljeno prilično emotivno smo doživeli, ono je jedinstveno, nedovršeno delo koje sve više oživljava pred nama što ga više posmatramo. Gledajući ga, zapažamo Da Vinčijevu tehniku, inteligenciju, crtački potez, način na koji je mislio”, rekao je za „Obzerver” Fransoa Sen Bri, čija porodica ima u svom vlasništvu pomenuti zamak.

Osim što je, kako je pomenuto, reč o nezavršenoj slici, priča koja je prati je vrlo intrigantna i budi pažnju. Ne zna se ko je bio njen naručilac, a nije jasno ni zašto je veliki umetnik nije nikad dovršio, pošto se pretpostavlja (osnovu za to pruža nekoliko dokumenata koji se čuvaju u Milanu) da je upravo ovo delo, uz „Svetog Jovana Krstitelja”, „Bogorodicu sa detetom i Svetom Anom” i „Mona Lizu” doneo sa sobom dolazeći u Francusku, pa se može izvesti posredan zaključak da je slika u njegovom posedu bila više od tri decenije.

Dajući nam malo više podataka o slici i bogatiji uvid, dr Saša Brajović, profesor Evropske umetnosti novog veka na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, nadovezuje se na pomenuto i kaže da delo svakako jeste posebno jer pokazuje umetnikov kreativni proces, dok se na gornjem delu platna vide i otisci Leonardovih prstiju, kojima je utrljavao uljane pigmente i stvarao meki prelaz između elemenata slike.

– Pošto ovu sliku Vazari ne pominje, ostali smo uskraćeni za podatke o poručiocu i nameni slike. Prvi izvor o njoj je testament slikarke Angelike Kaufman s početka 19. veka. Potom, kardinal Žozef Feš, Napoleonov ujak, nalazi delove slike u prodavnici antikviteta i obućarskoj radnji, a rezanje slike, verovatno zbog lakše prodaje delova, vidljivo je i golim okom. Najzad, 1856. otkupio ju je papa Pije Deveti za vatikansku Pinakoteku – dodaje ona.

Kako ističe, iako u nauci nikada nije postojala sumnja u vezi s atribucijom „Svetog Jeronima u pustinji” (što je slučaj samo s još četiri Leonardove slike: „Poklonjenje mudraca”, „Bogorodica u stenama” iz Luvra, „Tajna večera” i „Mona Liza”), ovo delo izaziva polemiku među istoričarima umetnosti i u vezi s vremenom nastanka.

– Najverovatnije je započeta oko 1483, odmah posle nedovršenog „Poklonjenja mudraca” iz Firence, jer postoje srodnosti u morfologiji likova, tipovima figura, organizaciji prostora. Zbog toga što je naslikana na orahovom drvetu, smatra se da je nastala u Milanu, gde je to bila uobičajena podloga. Sem toga, stenoviti zamagljeni pejzaž podseća na onaj s milanske „Bogorodice u stenama” iz 1483–1486. godine. Postoji tvrdnja da je urađena tokom umetnikovog boravka u Rimu 1513, o kome se malo zna, a na osnovu sličnosti s njegovim tadašnjim anatomskim crtežima i, posebno, zbog skice crkve u gornjem desnom uglu. Navodno, to je rani model za rimsku crkvu San Đirolamo delji Iliriči. Ali, ne postoje dokazi koji Leonarda povezuju sa slovenskom zajednicom u Rimu. Zato se može tvrditi da je „Sveti Jeronim” rano Leonardovo delo koje je svuda nosio sa sobom i postepeno dorađivao, tragajući za savršenstvom – priča naša sagovonica.

I motivski je slika specifična – srž prizora čini Sveti Jeronim u poznom životnom dobu koje je proveo kao pustinjak u divljini. Akcenat je bačen na telo sveca, koji se izmršaveo, u skrušenom položaju nalazi ispred pećine u kamenom pejzažu dok kraj njega leži lav.

– Estetika slike je donekle neuobičajena. U renesansi su svetitelji predstavljani uglavnom u lepom obličju, a Sveti Jeronim je isprljan, ostareo, gotovo bezub, potamnelog nagog tela, lišen uobičajenog kardinalskog plašta i udobnog prostora u kome je ostvario svoje najznačajnije delo, prevod Biblije sa hebrejskog i grčkog na latinski jezik. Sinusodine linije takođe povezuju Jeronima i njegovog pratioca, kojeg je, prema legendi, pripitomio tako što mu je izvukao trn iz šape. Iako je bilo srodnih primera, Leonardo je izrazito naglasio patnju svetitelja. Bilo je ideja da je u sliku ugradio svoje neprijatno iskustvo, anonimnu dojavu o homoseksualnosti 1476, koja nije procesuirana, te da je svoju ličnost povezao sa svetiteljevom, koji je bio optuživan za jeres, jer je voleo da čita grčke i rimske klasike. Ali, slike u to vreme nisu bile lične ispovesti, već su imale svoje poručioce i okvire. Nesumnjivo je da je Leonardo u sliku utkao svoju melanholiju, koju pominju njegovi savremenici. Na marginama svog rukopisa „Atlantski kodeks” zapisao je „što si veći, veći je kapacitet za patnju”, kao i „mislio sam da učim da živim, a učio sam samo da umrem”. Ali, čak ni ove reči, posebno kada se smeste u ondašnji kontekst, ne opravdaju ideju da Sveti Jeronim izražava umetnikov emocionalni slom. Naprotiv, slika je prikaz vrline i duhovnog prosvetljenja – smatra Saša Brajović.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.