Utorak, 09.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zapadni Balkan između „Godoa” i „Fausta”

Inicijativa „Otvoreni Balkan” jedini je korak napred za narode ovih zemalja, kojima je pogled ka evropskoj budućnosti postao umoran, zamagljen i mračan
(EPA-EFE/G,Licovski)

Specijalno za „Politiku”

Skoplje – Drama apsurda doživela je svoju renesansu, i to na velikoj političkoj sceni. Beketov komad „Čekajući Godoa” na redovnom je repertoaru u parlamentu Severne Makedonije, ali se radnja ove drame proširila na ostale zemlje zapadnog Balkana, koje iščekuju prijem u Evropsku uniju kao što Vladimir i Estragon čekaju Godoa. Lik Vladimira tumače lideri ovih zemalja, Estragona njihovi narodi, a Godoa – Evropska unija. Činovi se nižu, Godo se ne pojavljuje, epilog je i dalje neuhvatljiv.

Režiju drame potpisivao je Emanuel Makron, predsednik Francuske, predsedavajuće zemlje EU. Ipak, inovacije koje je u dramu uneo izazvale su negodovanje publike, te je i sam shvatio da odlaganje epiloga nije više interesantno i da publika sve više gubi pažnju i strpljenje da predstavu odgleda do kraja. Međutim, kako je sufler u liku Bugarske zapetljao situaciju na sceni, kraj predstave nije ni na vidiku.

Kao što znamo, Bugarska osporava makedonski identitet i jezik, ali i zahteva promenu Ustava RSM kako bi se u njega unela prava Bugara koji žive u Severnoj Makedoniji. Za Makedonce je to, naravno, neprihvatljiv scenario i takvu cenu nisu spremni da plate, posebno što o recipročnosti nema ni govora, uprkos odluci Evropskog suda za međunarodna prava o statusu Makedonaca u Bugarskoj.

Tenzije u Severnoj Makedoniji podigla je odluka Narodne skupštine Republike Bugarske da se RSM dodeli datum pristupnih pregovora. Međutim, u diplomatskim potezima Bugarske se više prepoznaje nezadovoljstvo krajnjim ograničenjima čovekovih potencijala koji dovode do nesrećnog života, što je i te kako prepoznatljivo kod Geteovog Fausta. Možda se i „Faustov đavo” u EU pojavi pre „Godoa” na zapadnom Balkanu.

Simonida Kacarska, direktorka Instituta za evropska pitanja u Skoplju, rekla je za Tanjug: „Deset godina, tokom grčke blokade, održavali smo podršku evrointegracijama, koja je bila tada čak 80 odsto. Bugarski veto je sada veliki rizik, raste evroskepticizam. Još imamo stabilnu podršku članstvu – oko 60 odsto”, dodavši da bi odgovor građana Makedonije na pitanje da li veruju EU – danas bio potpuno drugačiji.

Bilateralni sukob između Severne Makedonije i Bugarske utiče i na Albaniju, budući da ni ona ne može ući u evropsku porodicu sama, bez integracije ostalih zemalja zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija. Tapkanje u mestu decenijama na putu ka EU šta je drugo nego čekanje „Godoa”? Premijer Albanije Edi Rama naglasio je ovu metaforu koja najbolje oslikava rezultate Samita EU i zapadnog Balkana u Briselu.

Ni ovaj, poslednji samit nije pomerio zapadni Balkan iz mesta na putu evropskih integracija. Sažetak ishoda ovog samita možda je najbolje definisao Aleksandar Vučić, predsednik Srbije: „Status kandidata za BiH – ne; datum pristupnih pregovora za Severnu Makedoniju i Albaniju – ne; ubrzanje procesa za Crnu Goru – ne; vizna liberalizacija za Kosovo – ne; zaobilazni pristup međusobnog priznanja Srbije i tzv. Kosova i pritisak da Srbija uvede sankcije – ne. Šta sada? Možda će biti bolje u decembru?” Odgovor ne znamo, ali na čekanje smo već naviknuti.

Severna Makedonija napravila je mnoštvo kompromisa kako bi ostvarila svoj glavni strateški cilj i postala deo EU. Pristala je na Prespanski dogovor, promenila Ustav i ime države, ali neće pristati na besmislice o nepostojanju makedonskog naroda i jezika, te da je njen narod, zapravo, bugarski narod, i to onaj koji je oživeo fašističku čizmu i umarširao na makedonsku teritoriju.

Dok se zapadni Balkan bori s vetrenjačama, svetla tačka u tunelu postala je inicijativa „Otvoreni Balkan”, jedini korak napred za narode ovih zemalja, kojima je pogled ka evropskoj budućnosti postao umoran, zamagljen i mračan. Popularnost lidera „Otvorenog Balkana” raste u Severnoj Makedoniji, naročito predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je solidarno prisustvovao samitu Balkana i pružio podršku posebno Dimitru Kovačevskom, koji je smogao snage da kaže EU: „Dosta, crvene linije su pregažene Makronovim predlogom – vidno u rezoluciji Sobranja RSM”, uz poruku da ne možemo više čekati ukoliko EU ne misli na zapadni Balkan jer umesto „Godoa” ostaje prazno mesto za nekog ko dolazi sa Istoka i zauzeće mesto EU.

Rusija i SAD apsolutno podržavaju inicijativu „Otvoreni Balkan”. Naime, Rusija podržava sve što ide u smeru EU, za razliku od članstva u NATO-u. Stoga je permanentno pitanje da li neko stoji iza Bugarske kada sprečava put dvema članicama Severnoatlantske alijanse da postanu članice EU. Ko je „Bog” za zapadni Balkan – da li EU, koje još nema, ili je neko drugi već stigao u Bugarsku i odobrio da se podigne rampa? Glasine se mešaju – od kancelara Nemačke do glave Ruske Federacije.

U svakom slučaju, odgovornost za neuspešnost evrointegrativnih procesa snosi i sam Makron, koji je najpre stopirao proširenje EU zemljama zapadnog Balkana, zbog ličnih ambicija i, kako je rekao, neophodnosti nove metodologije EU. Zakazala je, očigledno, diplomatska politika EU na ovom polju. Kako je više puta rekao premijer Severne Makedonije Kovačevski, ovo je poraz politike EU. Ona je na potezu nakon ratnog sukoba u Ukrajini. EU lako može da izgubi presto koji joj daju zemlje zapadnog Balkana.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Daramara
Ima li nesto sto dvadeset sestorica od dvadeset sedmorice jahaca apokalipse nisu zabrljali?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.