Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: SNEŽANA SAVIČIĆ SEKULIĆ, operska umetnica

„Karminu Buranu” izvodim u Beogradu posle dve decenije

Ovo je peta produkcija Orfovog najpoznatijeg dela u kom učestvujem
Снежана Савичић Секулић (Фото: Милош Лужанин)

Posle tačno pola veka Orfovo veličanstveno remek-delo „Karmina Burana” publika će moći da čuje sutra od 21 čas u Narodnom pozorištu u Beogradu. Solisti su, pored moje malenkosti, Dragutin Matić, bariton, i Stevan Karanac, tenor. Nastupiće Hor i Orkestar Narodnog pozorišta, Hor RTS-a, Hor Dečjeg kulturnog centra, pod upravom Dragane Radaković. Verujem da će naša „Karmina Burana” postići željeni uspeh jer smo obezbedili sve preduslove, kaže prvakinja Beogradske opere, sopran Snežana Savičić Sekulić, najavljujući poznatu Orfovu kantatu, kojom se zatvara ovogodišnja operska sezona u nacionalnom teatru, u okviru Belefa.

Prošle godine u ovom periodu naša sagovornica je, kao Euridika, nastupala u Glukovoj operi „Orfej i Euridika”, koja je osvojila publiku. A za ulogu Violete Valeri u „Travijati” je prošlog meseca dobila kritiku koju bi svaki sopran na svetu poželeo. Snežana Savičić Sekulić je osnovne i postdiplomske studije završila na FMU u Beogradu, u klasi primadone Radmile Smiljanić. Na sceni Narodnog pozorišta debituje 2001. sa ulogom Đilde u Verdijevom „Rigoletu”. Iste godine prvi put nastupa u Madlenijanumu kao Karolina, u Smetaninoj operi „Dve udovice”. Usavršavala se u Beču i osvojila je značajna priznanja. Na repertoaru ima oko 40 vokalno-instrumentalnih dela i više od dvadeset velikih uloga u delima klasičnih i savremenih kompozitora. Nastupala je s velikim orkestrima i značajnim dirigentima u prestižnim svetskim dvoranama. U Beogradu je 2011. bila gost na koncertu operske dive Monserat Kabalje, koja joj je tada uputila kompliment „da peva kao anđeo i odlično radi svoj posao”.

Kako doživljavate ovo poznato Orfovo delo i da li budi neka sećanja u vama?

„Karminu Buranu” čine dvadeset i četiri pesme podeljene u tri stava, s tim što se prva pesma – „O Fortuna” ponavlja i na kraju, čineći okosnicu celog dela. Stavovi nose sledeća imena: najpre „U rano proleće”, zatim „U krčmi” i na kraju „Sud ljubavi” – u kome i ja nastupam. Kao solista, sopran mora da poseduje veliki opseg glasa, pokretljivost i sposobnost da snažno i uverljivo prenese emocije s mnogo boja i izraza jer peva o ljubavi, udvaranju, kolebanju, sreći, skrivenim osećanjima – svemu najsuptilnijem na svetu. Ovo je peta produkcija Orfovog najpoznatijeg dela u kome učestvujem, a u Beogradu ga izvodim posle tačno dve decenije. Prva u kojoj sam nastupala dogodila se na Kolarcu 2002. godine, u okviru proslave 65. godišnjice FMU. Tada je na jedinstven način, istovremeno u ulozi baritona i tenora, nastupio Nikola Mijailović, današnji direktor Opere Narodnog pozorišta. Dirigovala je naša velika i nezaboravna Darinka Matić Marović, koju ćemo po mnogo čemu lepom zauvek pamtiti. Imala sam sreću da s njom pevam u još jednoj produkciji u Crnoj Gori 2003. godine, i to dve večeri zaredom, u prepunom Crnogorskom narodnom pozorištu. Veličanstven je osećaj biti deo tog spektakla i na otvorenom, kao što je to bilo u Rimu, na Kampidoljo trgu 2005. s maestrom Silviom Barbatom iz Brazila, umetnikom svetskog glasa, koji nas je prerano napustio. Poslednja produkcija u kojoj sam pevala par puta u sezoni 2011/12. bila je na sceni SNP-a u Novom Sadu, u izuzetnoj režiji i koreografiji Sonje Vukićević.

Učestvovali ste u izvođenju i drugih vokalno-instrumentalnih ostvarenja velikih kompozitora. Da li neko od njih ima posebno mesto u vašoj karijeri?

Uporedo sa operskom, gradila sam karijeru koncertnog pevača. To me u velikoj meri oblikovalo kao umetnika. Operska libreta donose jednu vrstu emocija. Tumačenje poezije, stihova svetovne i duhovne književnosti, kroz vokalno-istrumentalna dela predstavljaju sasvim drugačiji pristup načinu izvođenja, koje vas stavlja u poziciju da se možete osloniti isključivo na svoj glas. Teško je izdvojiti samo jedno delo između više od četrdeset u kojima sam učestvovala. Naročito se sećam koncerta u Sava centru iz 2012. Reč je o Malerovoj „Osmoj simfoniji”, tzv. Simfoniji hiljade, koja je u Beogradu doslovno i izvedena po zamisli ovog velikana među kompozitorima. Pored osmoro solista, na sceni je istovremeno nastupilo više od hiljadu muzičara, pod upravom maestra Bojana Suđića. Deonica za prvi sopran – „Magna Pekatriks”, koju sam te večeri tumačila, između svega ostalog, sadrži i osamnaest visokih nota ce-3. Muzički sladokusci znaju o kakvom zahtevnom izazovu je reč. Istovremeno, to je i velika privilegija za sve umetnike koju su te večeri „disali jednim dahom”.

Prošle godine pevali ste rolu Euridike u operi „Orfej i Euridika”. Kako je ocenjujete sa distance od godinu dana i šta ste postigli od tada?

Prošlu opersku sezonu posebno je obeležila Glukova opera „Orfej i Euridika”, koja je izvedena posle godinu i po dana od „nove realnosti”. Svi smo joj se izuzetno obradovali jer je to ukazivalo da se sve popravlja nabolje. Donela je nešto novo u izrazu, savremeno i svedeno, što je i kritika potvrdila, uz odličnu ocenu publike. Od prošle godine do danas, između različitih nastupa, možda bih izdvojila: učešće na festivalima „Splitsko leto”, „Jesenja sonata” u Banjaluci, saradnju sa Banjalučkom filharmonijom u Beogradu, zatim predstavu „Fantom iz Opere” u Pozorištu na Terazijama, u kojoj nastupam poslednjih pet sezona, „Don Đovani” u Madlenijanumu, a naravno, i moje redovne repertoarske predstave u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Bavite se pedagoškim radom. Koliko vam prija takav angažman i kakve planove imate za narednu sezonu?

Pedagogija je moja velika ljubav. Ukupno imam sedamnaest godina radnog iskustva na ovom izuzetno važnom polju, a poslednjih pet radim na Fakultetu savremenih umetnosti, kao gostujući profesor. Volim rad s mladima. Svaka nova generacija je novi izazov za mene. Početkom naredne sezone u Narodnom pozorištu možemo očekivati povratak Verdijeve opere „Rigoleto”. Uloga Đilde je na izuzetan način obeležila čitavu moju dosadašnju karijeru, te mi ona stoga posebno znači. Posebnu radost mi pričinjava i postavljanje nove predstave, a reč je o Pučinijevoj operi „Turandot”, u kojoj ću, bože zdravlja, tumačiti divan lik – Liu.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Срба
Ја мислим да јој је најбоља била улога Карлоте Пјанђи. Одлично јој је легла вокално.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.