Ko je pobedio 1389. godine na Gazimestanu - Lazar i njegovi vitezovi poslali su poruku da postoje vrednosti za koje se vredi boriti i stradati

Istoričar Dejan Ristić povodom današnjeg obeležavanja Vidovdana i čuvenog Kosovskog boja gde su se na Gazimestanu sukobile srpska i turska vojska, podseća da je reč o najznačajnijem događaju u našoj istoriji, koji označava pobedu srpskog naroda u identitetskom i simboličkom smislu.

Ristić navodi da su knez Lazar i srpski vitezovi te 1389. godine poslali poruku budućim generacijama da postoje vrednosti za koje se vredi boriti i stradati.

„Istorijski podaci pokazuju da je bitka izgubljena na samom bojištu, ali u večnosti bitka je dobijena i ponovo se dobija u meri u kojoj mi uočavamo poruke koje su nam poslate sa Gazimestana i u zavisnosti od toga da li umemo da ih pročitamo, prihvatimo i razumemo u 21. veku”, kazao je Ristić za Tanjug.

Ristić napominje i da su se mnogi istorijski značajni događaji odigrali na današnji dan, kao što su Sarajevski atentat 1914. i Vidovdanski ustav 1921.

Ristić ukazuje da postoje različita tumačenja Kosovske bitke i navodi da se u turskim izvorima govori o velikom sukobu, u kojem su živote izgubili sultan Murat I i knez Lazar, ali da u njima nema dovoljno podataka o ishodu bitke.

„Zbog toga što je pogibija na obe strane bila ogromna i obe vojske su se povukle sa bojišta”, kaže Ristić.

Prema njegovim rečima, drugi izvori nastali u narednim vekovima, pokušali su da objasne činjenicu da je sultan Murat bio jedini osmanski vladar koji je stradao u bici od 14. do 20. veka.

„To je kuriozitet i danas opterećuje istorijsko poimanje kod Turaka, jer je ponižavajuće za jednu naciju da jedan takav moćan vladar poput Murata časno strada u bici od strane grupe zavetovanih srpskih vitezova”, kazao je Ristić.

Istakao je da je u tradiciji Evrope i srpskog naroda, Kosovska bitka označena kao velika, simbolička i etička pobeda srpskih ratnika i vitezova predvođenih knezom Lazara, iako istorijski podaci pokazuju da je bitka izgubljena na bojištu.

Na pitanje kakav značaj Kosovska bitka i vrednosti koje su utkane u nacionalni duhovni i etički kodeks, ima u svesti savremenog mladog čoveka, Ristić ističe da za većinu Srba Vidovdan danas ne znači suštinski ništa.

Navodi da su se ljudi udaljili od poruka koje su poslate sa bojišta i da ne znaju da ih primene, jer one sadrže svesno „stradalničko” opredeljenje za istinske vrednosti i da je pitanje da li bi savremen čovek bio spreman da položi takvu žrtvu u sličnim okolnostima.

„Čini mi se da treba da se vratimo Vidovdanu u istorijskom i simboličnom smislu, a pre svega u vrednosnom smislu, a da nipošto ne treba da odstupimo od vidovdanske etike koja je usađena u samu srž našeg identiteta”, kazao je Ristić.

Dodao je da je kosovski mit prisutan među ljudima, u njihovim pričama, ali da se ne ponašaju u skladu sa vrednostima iz tog perioda. Kosovska bitka, vođena je 15. juna 1389. na hrišćanski praznik Vidovdan, nedaleko od Prišine, između srpskih i osmanskih snaga.

Srpske snage je predvodio knez Lazar Hrebeljanović i među njima su bile i snage njegovih srodnika i saveznika, dok se na čelu osmanske vojske nalazio sultan Murat I sa sinovima Jakubom i Bajazitom.