Utorak, 09.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
U CRKVI SVETOG MARKA

Uskoro podizanje mozaika Hrista Spasitelja na prestolu

Oko milion i po staklenih kockica čini mozaik koji će uskoro krasiti iznadoltarski prostor ovog hrama, i to na visini od 30 metara
(Фото: М. Спасојевић)

Izrada mozaika Hrista Spasitelja na prestolu u Crkvi Svetog Marka privodi se kraju. Slažu se poslednje „kockice”, da bi potom krenulo podizanje ovog jedinstvenog umetničkog dela u iznadoltarski prostor na visinu od 30 metara. Predivni mozaik, portret Hrista na kome se prelivaju zlatna, crvena i plava boja, prostire se na oko 100 kvadrata, a u svaki kvadrat stane 15.000 komadića specijalnog pečenog stakla.

– Izrada ove vrste umetničkog dela je dosta komplikovan i složen posao, a formiranje mozaika Hrista počelo je pre dve godine. Prvo je napravljen crtež u ateljeu prema planiranoj površini, a zatim je prenet na papir u negativu. To se radi da bi mozaik, kada bude postavljen na zid, bio u takozvanom pozitivu, odnosno da bi ga ljudi videli kako treba. Da bi se jedna ovakva ogromna kompozicija postavila na određeni prostor, mora da se podeli na više manjih, a da se zatim spaja u celinu. Mozaik je izrađen na platnu i kada se on postavi na zid, platno se polako kvasi, pa zatim skida, dok on ostaje trajno fiksiran za podlogu – objašnjava prof. Đuro Radlović, akademski slikar i neko ko je na Likovnoj akademiji bio prvi koji je na postdiplomskim studijama specijalizirao na mozaiku. Iza njega su ogromno iskustvo i rad na velikom broju hramova, kako u Srbiji tako i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori... a prvi mozaik koji je uradio bio je u kapeli Svete Petke na Kalemegdanu.

Da bi velika površina u objektu mogla da se savlada, svaki umetnik pre svega mora da ima viziju prostora. Jer kada se mozaik postavi na zid, dobiće sasvim drugi izgled. Hristov portret se prostire na oko 2,6 metara, ali kada se podigne na tu predoltarski visinu, iz naše perspektive imaće malo veći portret od prirodnog.

– Do rešenja za ovu problematiku u odnosu između veličina portreta došao sam posle posete Crkvi Svetog Marka u Veneciji. Ja sam se popeo na galeriju, a ispred mene su bile ogromne površine obojenih fleka – crvenih, plavih, zelenih... Čudio sam se zašto je to tako, ali kada sam sišao dole i podigao pogled, video sam prelepe figure. To me kao mladog slikara navelo da razmišljam o prostoru. Zbog toga kada sada radim monumentalne sakralne kompozicije na visini, strogo vodim računa o celom prostoru da bi sa distance sve izgledalo prirodno – rekao je Radlović.

Materijal za mozaik se uglavnom uvozi iz Venecije. Reč je takozvanoj muranskoj pasti ili pečenom bojenom staklu, čiji se postupak izrade strogo čuva, i to stotinama godina. U jedan kvadrat mozaika stane oko 15.000 kockica bojenog stakla. Kako je staklo prirodan kamen koji se ne menja, rok trajanja mozaika meri se takođe vekovima.

– Jedan čovek bez pomoći stručnih saradnika ovakav zahtevan posao ne bi mogao sam da izvede. Zbog toga mi pomažu koleginice i kolege koji imaju izuzetan dar kada se radi o kamenu. U ovaj posao uključeno je dosta ljudi, a među umetnicima koji su radili mozaik „Bogorodica širšaja nebes” i Hrista Spasitelja su Vojna Baštovanović, Tatjana Benderać Vučićević, Marko Tubić, Jelica Durković, Olivera Nikolić, Jelena Jovanović, Miljana Radojčić i Jelena Stanković – ističe Radlović. I izradi mozaika u Crkvi Svetog Marka svoj doprinos su dali i Đurov sin Petar i unuk Luka.

Postavljanje mozaika očekuje se ovih dana, i to je proces jer se podiže parče po parče i izvlači na skelu, a zatim „lepi” na zid.

Ovo nije prvi mozaik koji je završen u Crkvi Svetog Marka. Uređenje ovog hrama, koji decenijama nije bio „oslikan”, traje već nekoliko poslednjih godina jer je ova tehnika spora, ali je najtrajnija.

– Uradili smo ono što se moglo. Prvo je prof. Đuro Radlović završio mozaik-ikonostas, zatim „Nedremano oko” iznad groba patrijarha Germana i „Krunisanje cara Dušana”, iznad groba cara Dušana. Posle toga se prešlo u oltar, gde je urađen mozaik „Bogorodica širšaja nebes”. Reč je o, po našem saznanju, najvećem i najlepšem mozaiku na svetu posvećenom Bogorodici koji se prostire na oko 130 kvadrata. Pored Bogorodice, završeno je pričešće apostola i liturgičari. Među velikim vaseljenskim učiteljima naslikan je lik Svetog Save, Svetog Vasilija Ostroškog, Svetog Nikolaja Žičkog, Svetog Petra Zimonjića i blaženopočivšeg svetog patrijarha Pavla. I evo sada privodimo Hrista na prestolu – rekao je protojerej-stavrofor Trajan Kojić, starešina Crkve Svetog Marka.

Uz svu skromnost, mozaici u ovom hramu spadaju u najlepše u našoj zemlji. Reč je o ogromnim figurama koje zahtevaju izuzetno umeće umetnika.

– Imali smo Božji blagoslov da nam je prof. Đuro Radlović s velikom ljubavlju uradio ovu lepotu koju retko ko ima. Ovo što je urađeno zaista zaslužuje divljenje i našu zahvalnost – istakao je prota Kojić.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
А хоће ли да учине нешто са грозном акустиком?
Milan Subotic
Lepo je sto je Crkva nasla sredstva za ovaj poduhvat u vreme rata i sveopste krize. Gladan narod ce bar imati sta da gleda.
Лазар
Завршена 1940 године и грађена по угледу на Грачаницу, Маркова црква дуго није била осликана и опремљена. Врло ме радује постављање овог крунског мозаика. Поздрав проф. Ђури Радловићу и његовој екипи и честитке за већ урађен прелепи мозаик „Богородица” изнад олтара.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.