Republika Srpska uspostavlja svoju Agenciju za lekove

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima Republike Srpske, koji je Skupština RS usvojila u oktobru minule godine, danas će stupiti na snagu, potvrđeno je iz Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS.

„Zakonom je predviđeno uspostavljanje Agencije za lekove i medicinska sredstva RS, a propisano je da Vlada Srpske u određenom roku imenuje direktora i druga tela agencije, što će biti poštovano”, pojasnili su u ministarstvu.

Agencija za lekove na nivou Republike Srpske postojala je dok pre trinaest godina nije ustanovljena institucija na nivou BiH, na čiji rad, međutim, postoje primedbe. Jedna od njih odnosila se na probleme s nabavkom kiseonika za potrebe bolnica u RS i bojazni zbog moguće nestašice tog leka.

„Sve smo pokušali da nađemo rešenje, tražili razgovor, nikakvo razumevanje nismo našli u Sarajevu”, rekao je tada Radovan Višković, premijer RS.

Agenciji na nivou BiH prigovaralo se i zbog toga što ne dozvoljava registraciju povoljnijih lekova za tržište RS i BiH.

„Donošenje zakona o uspostavljanju agencije za lekove Srpske motivisano je brigom za adekvatnu zaštitu zdravlja stanovništva”, navode u Ministarstvu zdravlja RS, na čijem čelu je Alen Šeranić, koji se od 6. juna nalazi na američkoj listi sankcija upravo zbog Zakona o lekovima RS.

U znak podrške ministru i zbog „nepravednih sankcija” zdravstveni radnici u RS su 9. juna obustavili rad na pet minuta. Šeranić je, komentarišući uvođenje sankcija, izjavio da veoma dobro poznaje Ustav BiH i Ustav RS, te nadležnosti ministarstva kojim rukovodi.

Reuspostava Agencije za lekove deo je šireg plana vlasti u Banjaluci koji je pokrenut sredinom minule godine, a kojim nameravaju da vrate mnoge „neustavno preuzete ingerencije”. Pored knjiženja takozvane državne imovine na institucije RS (što je proces za koji u Banjaluci tvrde da je u toku), kao i uspostave agencije za lekove, u prvi mah se pominjalo da se vraćanje ingerencija odnosi i na oblasti vojske, indirektnih poreza, pravosuđa, obaveštajnih službi...

U međuvremenu se taj posao zakomplikovao jer je došlo do sukoba u Ukrajini, što je političarima u Sarajevu poslužilo kao povod da rukovodstvo RS pokušaju da dovedu u vezu s navodnim planom Moskve za destabilizaciju regiona, a kao primer takvih namera bošnjačke su vođe koristile upravo opredeljenje vlasti RS da neke od ingerencija vrate na nivo entiteta.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik je u intervjuu za naš list u aprilu ove godine najavio da će proces biti privremeno zaustavljen jer RS ne želi da „bode prstom u oko” Zapadu.

„Logika nalaže da zbog novih okolnosti te poslove prolongiramo za još šest meseci. Ne jurišamo nigde, ali mogu da kažem da su svi dokumenti urađeni i spremni. Okolnosti za našu borbu bile su povoljnije do ove situacije u svetu”, rekao je tada Dodik.

Procesom koji je pokrenula Skupština RS, u koji spada i uspostava Agencije za lekove RS, bavi se i Tužilaštvo BiH u predmetu navodnog „napada na ustavni poredak”. Saslušavani su funkcioneri iz RS.

„Taj predmet nije trebalo da bude ni otvoren u Tužilaštvu BiH, ali to je BiH, i to je svakodnevica za RS i naše građane”, kaže za „Politiku” opoziconar Goran Selak, jedan od onih koje su tužioci saslušali u Sarajevu.

Zanimljivo je da je nemački diplomata Kristijan Šmit (kog RS ne priznaje kao supervizora) pre nekoliko dana u Banjaluci odabrao da posesti upravo Agenciju za lekove BiH, čije je sedište u glavnom gradu RS. On je tada izjavio da Agencija za lekove BiH „mora da nastavi da radi u skladu sa zakonom”.

„Mišljenje u EU je da ova agencija radi dobro i kvalitetno. Bitno je da se obezbedi tržište lekova za sve”, kazao je Šmit.

On je ranije komentarisao i pitanje raspodele državne imovine. „Ko je nadležan za koju reku ili jezero – razgovarajmo o tome. Ako postoje problemi i sporna pitanja, neophodno je o njima razgovarati”, izjavio je Šmit, na šta su iz Banjaluke prokomentarisali da Sarajevo trideset godina izbegava razgovor o svim temama, a posebno o ingerencijama kojima je BiH uz pomoć zapadnih zemalja „pribavila znatno više vlasti nego što joj daje Ustav BiH”.