Najmlađa publika zaslužuje svoj teatar

Kruševačko pozorište postalo je prepoznatljivo kroz rad na klasicima domaće književnosti, ali i radom na savremenim stranim i domaćim piscima. Tekstovi za nove scenske iskorake se pažljivo biraju na osnovu aktuelnosti i univerzalnosti tema koje nude, kako bi predstave odgovarale duhu vremena i znatiželji publike, kaže za „Politiku” Branislav Nedić, upravnik Kruševačkog pozorišta.

Ansambl Kruševačkog pozorišta iz godine i godinu iznenađuje kvalitetom, o čemu svedoče brojne nagrade koje osvaja ova, kako hroničari beleže, jedna od najstarijih ustanova kulture u gradu podno Bagdale. Umetnici ovog teatra imaju i dodatnu obavezu budući da su u ovom pozorištu svoje prve uloge ostvarili bardovi srpskog glumišta, poput Radmile Savićević, Mihajla Bate Paskaljevića, Milana Puzića, Miodraga Petrovića Čkalje, Olge Stanisavljević, Vlastimira Đuze Stojiljkovića, Taška Načića. Odnosno od mlađih generacija Sergeja Trifunovića, Vojina Ćetkovića, Nataše Tapušković...

– Posle ozbiljnih problema koji su nas pogodili tokom poslednje dve godine, neophodno je polako činiti potrebne korake u vraćanju publike u teatar, kroz naslove i predstave koji će privući širi krug, kako stare, tako i nove publike. Pozorište se razvija kroz svoju publiku, i obrnuto. Taj uzajamni odnos je potrebno održavati u delikatnoj ravnoteži jer je upravo on ključ onoga što nazivamo savremenim pozorištem – kaže Branislav Nedić i otkriva kakav je ukus kruševačke publike:

– Ako kažem da publika voli komediju, verovatno neću pogrešiti, jer je slična situacija u većini gradova. Posebno danas, kada su dve teške i dramatične godine iza nas, može se među publikom uvideti potražnja za komičnim sadržajima. Ipak, kod nas je tokom godina, publika zavolela da gleda, upravo tekstove, romane pre svega, klasika, koje je volela i da čita. Od Andrića, Ćosića, Selimovića, Nušića do Sterije, Trifkovića i sada Simovića. Kruševačko pozorište će u narednom periodu težiti da svoj repertoar ispuni kako komedijama, tako i dramskim klasicima i adaptiranim romanima domaće i svetske književnosti. Do sada se ovaj princip pokazao kao vrlo efektan i kvalitetan.

Naš sagovornik otkriva da će ovaj teatar u narednom periodu raditi praizvedbu teksta „Komad koji je krenuo naopako”, odnosno komedije britanskog trojca Henrija Luisa, Džonatana Sejera i Henrija Šildsa, u režiji Nenada Todorovića, kao i predstavu za decu „Mala sirena” Hansa Kristijana Andersena početkom sledeće sezone.

Ansambl Kruševačkog pozorišta trenutno ima 13 glumaca u stalnom angažmanu, ukupno 40 zaposlenih, ali za potrebe realizovanja predstava angažuje mlade diplomirane glumce iz Rasinskog okruga. Proteklih godina je njih desetoro angažovano, po ugovoru, na nekoliko različitih projekata, od dečjih do večernjih predstava. Otuda i ne čudi što je Kruševačko pozorište u mogućnosti da odgovori različitim scenskim izazovima.

– Trudićemo se i u narednom periodu da postignemo ravnotežu između dramskih i književnih klasika, svetske i domaće komediografije, a sve to da bude podržano eminentnim rediteljima iz države i regiona. Naravno, tu su uvek kao kvalitetna podrška naš kućni ansambl i umetnički sektor koji će učiniti sve da se ovaj plan i ostvari – kaže Nedić.

Na pitanje da li ima i neke posebne upravničke želje ili ambicije, odgovara:

– Neke sam ispunio pre nekoliko godina, kada smo uz pomoć grada, otvorili Trg glumaca, posvećen legendarnim i značajnim, preminulim glumcima, rodom iz Kruševca. Sledeći korak je završetak rada na Maloj noćnoj sceni, koju ćemo nazvati po našem glumcu, velikom Kruševljaninu Marku Živiću. A moja najveća ambicija je u vezi s formiranjem posebnog pozorišta za decu u našem gradu. Naša dečja scena je izuzetno aktivna, a festival predstava za decu „Kruška” nedavno je održan 14. put pred prepunom salom, i to u dva termina. Zbog velikog interesovanja najmlađe publike Kruševačkog pozorišta, festival je produžen za još dva dana, što smatramo velikim uspehom naše institucije. Mislim da naša najmlađa publika zaslužuje svoje pozorište i verujem da ćemo uz podršku našeg osnivača, grada Kruševca, uspeti u toj nameri.