Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POTROŠAČ

Kojim kompanijama treba uvesti porez na ekstraprofit

Vanredni porez od 90 odsto na ekstraprofit ostvaren tokom pandemije na globalnom nivou doneo bi prihod od oko 490 milijardi dolara, koji bi se mogao iskoristiti za rešavanje krize s hranom, smatraju u organizaciji „Oksfam”
(Фото EPA-EFE/A.Rain)

Kompanijama u prehrambenom sektoru i u delatnostima fosilnih goriva i farmaceutike koje su ostvarile ogromne profite usled pandemije kovida 19 i njenih posledica trebalo bi uvesti ogromne poreze na ekstraprofit, smatra Gabrijela Bačer, izvršna direktorka dobrotvorne organizacije „Oksfam internešenel”. Vanredni porez od 90 odsto na ekstraprofit na globalnom nivou doneo bi prihod od oko 490 milijardi dolara, koji bi se mogao iskoristiti za rešavanje krize s hranom, koja poprima „katastrofalne razmere” za stotine miliona ljudi, čime bi se svet postavio na stazu održivog sistema ishrane, rekla je Bačerova, piše britanski list „Gardijan”, a prenosi Tanjug.

– Kriza hrane s kojom se suočavamo je izuzetno ozbiljna i verovatno bez presedana. Nema dovoljno finansijskih sredstava za rešavanje urgentnih zahteva za spasavanje života, ali ni za dugoročno rešavanje njenih osnovnih uzroka. Ako ne reagujemo brzo, kriza će se nastaviti i dostići će zaista katastrofalne nivoe – upozorila je ona.

Porez na ekstraprihode mogao bi da se koristi za ublažavanje krize troškova života siromašne populacije u razvijenim zemljama i rastuće gladi u zemljama u razvoju, tvrdi Bačerova. Uvođenjem vanrednog poreza na ekstraprofit, kaže, obezbedila bi se sredstva za spasavanje života ljudi sada, kao i za jačanje globalnog prehrambenog sistema protiv budućih kriza.

Prema „Oksfamu”, skoro 200 miliona ljudi u svetu izloženo je ozbiljnoj gladi ili čak ekstremnom izgladnjivanju, pri čemu su najpogođeniji stanovnici na Rogu Afrike, u Avganistanu i Jemenu.

Ekstremne vremenske prilike izazvane klimatskom krizom, uključujući najgoru sušu u poslednjih 40 godina na Rogu Afrike, zajedno sa uticajima pandemije, tokom koje su mnoge zemlje iscrpele svoje rezerve hrane, a rast cena fosilnih goriva i đubriva, kao i rat u Ukrajini, pogoršali su izglede prehrambene katastrofe.

– To je kombinacija istovremenog dejstva više kriza – polikriza. Mi kažemo da je to kriza troškova života, tako je zovu širom sveta, ali za mnoge ljude u najsiromašnijim zemljama to je u stvari borba za opstanak – ističe Bačerova.

Ona je takođe pozvala lidere zemalja G-7 da obustave naplatu duga najsiromašnijim zemljama na dve godine. Zemlje u razvoju suočavaju se sa ubrzanim povećanjem kamata, što desetine njih dovodi u opasnost od neizvršenja obaveza jer ne mogu da pokriju troškove servisiranja duga uporedo sa oživljavanjem ekonomija nakon pandemije, pri čemu se bore i s rastućom inflacijom.

– Oni troše toliko na servisiranje duga da ne mogu da ulažu u osnovne stvari, kao što su zdravlje ili rešavanje problema prehrambene nesigurnosti. Stoga pozivamo G-7 ove nedelje da zaista razmotri obustavu otplate duga u 2022. i 2023, što bi uštedelo 43 milijarde dolara godišnje najsiromašnijim zemljama. Ono što želimo jeste da sprečimo umiranje stotina hiljada ili miliona ljudi. Još uvek imamo vremena, ali što više vremena prolazi, što je neaktivnost veća, to je veća i opasnost – zaključila je Bačerova.

Inače, ova organizacija je još početkom 2020. saopštila da se očekuje da će 32 najveće svetske kompanije povećati profit za 109 milijardi dolara, samo u jednoj godini, dok će u istom periodu pola milijarde ljudi biti gurnuto u siromaštvo zbog pandemije.

– Pet velikih tehnoloških kompanija, „Gugl”, „Epl”, „Fejsbuk”, „Amazon” i „Majkrosoft”, trebalo bi da zarade 46 milijardi dolara dodatnog profita ove godine zbog pandemije. Pored toga, sedam najvećih svetskih farmaceutskih kompanija trebalo bi da završe godinu s finom profitnom stopom od 21 odsto, što je dodatnih 12 milijardi dolara profita od pandemije kovida 19 – navedeno je u tom izveštaju iz 2020. godine. Oni su još tada upozorili da je 100 najvrednijih kompanija berzi dodalo tri biliona dolara vrednosti. Džef Bezos, vlasnik „Amazona”, prema tadašnjim podacima, samo u jednoj godini posle početka pandemije povećao je svoj lični prihod za 92 milijarde dolara. Prema „Oksfamovim” proračunima, to je dovoljno da svakom od svojih 876.000 zaposlenih da bonus od 105.000 dolara i da mu ostane ista suma kao i u martu. Međutim, zaposleni u „Amazonu” se i dalje muče s malim platama, radeći iscrpljujuće smene, u potpuno nesigurnim uslovima.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.