Četvrtak, 18.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
GLAS PACIJENATA

Procenjuje se da će 2050. godine autizam imati svako drugo dete

Porast autizma u populaciji povezuje se pre svega sa zagađenjem, i to svim vrstama: od hemijskih supstanci kojima smo okruženi u svakodnevnim predmetima, preko svega što se desilo s vodom i vazduhom poslednjih decenija, do zemljišta i kvaliteta hrane
(Unsplash)

Moja ćerka, koja ima devet godina, već dugi niz godina ima dijagnozu autizma. To je, na neki način, tema „u trendu”. Sve više se može o tome čuti na sve strane, ali te informacije više stvaraju konfuziju nego što pojašnjavaju išta. Nažalost, to ima svoj razlog, a to je kompleksnost teme. Posebno u današnje vreme, teško je objasniti nešto komplikovano, jer je pažnja javnosti svedena na vrlo kratke i senzacionalne forme, dok je kultura javnog razgovora svedena na prepucavanje, umesto iskrenu razmenu znanja i iskustava, kakva bi bila potrebna za temu autizama.

Tatjana Peškir, Udruženje „Naukatizam” (Foto: lična arhiva)

U regionu nemamo registar i oslanjamo se na brojke iz inostranstva, pre svega one iz Amerike, gde Centar za kontrolu bolesti vodi statistiku. Pored njih, i određeni drugi centri u SAD i drugim državama vode statistiku o svojim lokalnim brojkama, pre svega organizacije koje su ekvivalent našem Centru za socijalni rad. Svi izvori pokazuju da broj osoba koje dobijaju dijagnozu autizma raste tempom koji, kada ga projektujemo na budućnost, što su uradile dve renomirane institucije, pokazuje da će 2050. dijagnozu autizma dobijati jedno od dvoje dece. Dakle, 50 odsto dece. Ta računica je procena i naravno da je podložna promeni. Međutim, ne možemo te brojeve da odbacimo i čekamo da se prosto dese i rešenje tražimo tada. Za početak, društvo koje bi se 2050. nosilo s povelikim brojem već odraslih osoba s dijagnozom autizma i još pritom 50 odsto male dece s dijagnozom autizma ne bi imalo resurse da se bavi ovim sistemski, već bi samo gasilo požare. Zato taj put moramo, a i možemo, početi sada.

Naravno, ako imamo problem, odmah nam padne na pamet da potražimo uzrok, uklonimo ga – i to je to. Sa autizmom to nije baš moguće. Porast autizma u populaciji povezuje se pre svega sa zagađenjem, i to svim vrstama: od hemijskih supstanci kojima smo okruženi u svakodnevnim predmetima, preko svega što se desilo s vodom i vazduhom poslednjih decenija, do zemljišta i kvaliteta hrane. Kao što je voleo da kaže Zoran Đinđić, možemo od akvarijuma napraviti riblju čorbu, ali obrnuto ne može. Treba da radimo na sanaciji svega što se desilo našoj planeti, ali to je spor proces, a trebaju nam brza rešenja.

Dodatna komplikacija je što osobe s dijagnozom autizma u stvari nemaju biološki iste probleme koji izazivaju simptome koje nazivamo autizmom. U pitanju je opservaciona dijagnoza, do koje se dolazi posmatranjem vrlo širokog spektra simptoma. Nauka se trenutno kreće ka tome da identifikuje „podgrupe” u toj populaciji, koje imaju istu biološku podlogu, kao i terapije koje će rešiti te biološke podloge. Upravo činjenica da se donedavno mislilo da je sav autizam neka jedna stvar, biološki, dovelo je do toga da propadnu silne studije za terapije – to je kao da na svim osobama koje boli stomak testiramo terapiju, dok neke od njih boli zbog trovanja hranom, a neke zbog slepog creva.

Međutim, ima i lepih vesti. Nauka napreduje i svašta znamo. Još lepše je što puno toga možemo da primenimo ovde i sad. „Naukatizam”, udruženje u kom sam aktivna s još mnogo roditelja iz regiona, ima za cilj upravo da ta rešenja što pre stignu kod nas. Naša prva aktivnost je bila da napravimo sajt krcat informacijama, za stručnjake, ali i roditelje, gde možete saznati sve one mnogobrojne podatke koji ne stanu u ovaj članak. Druga aktivnost koju smo sproveli dogodila se baš ovih dana, a to je konferencija SEECA. U saradnji sa Udruženjem „Deca bez granica”, potpomognuti udruženjem „In spektrum” iz Makedonije, u Beograd su stigla najeminentnija imena iz sveta nauke, upravo oni ljudi koji imaju spremna neka rešenja. Imali smo podršku divnih sponzora i donatora, medijskih prijatelja, prve dame Srbije Tamare Vučić, i stvarno smo osetili da je naš napor prepoznat. Sama konferencija je protekla u atmosferi fantastičnih razmena znanja, otvaranja novih tema, dirljivih susreta sa stručnjacima, ali i roditeljima. Sala je sve vreme bila puna, oko 200 stručnjaka je pratilo predavanja i diskusije uživo svaki dan, a više od 300 u svakom momentu onlajn. Interesovanje je bilo veliko, i u vremenu određenom za diskusiju, pitanja su se samo ređala, a razgovori nastavljali i u hodnicima u pauzama. Tu su naravno bili i roditelji. Pričali su nam koliko su dugo želeli da čuju o autizmu na taj način, kroz medicinu i nauku, koliko su čitali o stručnjacima koje su došli da budu tu s njima i koliko im to znači.

Tokom tih dana mnogo puta sam pitana „šta se radi u svetu” po tom pitanju. Svaki put sam rekla isto – za rešenje ovog problema potrebna je brza, multidisciplinarna akcija. To je teško ostvarivo u velikim sporim sistemima, od kojih smo se navikli da kopiramo. Ovo je prilika za Srbiju, za region, da čujemo šta stručnjaci imaju da kažu i pokrenemo se ovde i sad. Vreme je da se drugi pitaju „šta se radi u Srbiji”. Prvi koraci su već napravljeni i ja se radujem da pomognem svaki sledeći i posvedočim boljoj budućnosti našeg regiona, s boljim rešenjima za ovaj problem.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

BK
Pa ta analiza da ce za 28 godina 50% dece biti autisticno je sto puta gora vest od rata u Ukrajini. Da vidimo sta ce "demokratski zapadni" svet uraditi da se to ne desi. Nista, nastavice se sa trovanjem i zagadjivanjem, pogodite zasto.
Ivan Ivanovic
U skladu sa vasom vakserskom agendom, antivakserske komentare ne objavljujete? Bez obzira napisacu jos 1000 puta: MMR vakcina izaziva autizam i jos mnoge druge bolesti.
Перагеније
А доказ?... Или је то у стилу, кме треба доказ...?
Татјана (Монтреал)
Драга Татјана, дивим се Вашој пожртвованости и желим успех Удружењу. Одлична је Ваша иницијатива; Србија нема терет које веће силе имају, компликоване односе са фармацеутским компанијама и слично али има образоване, пожртвоване и креативне људе. Како можемо да помогнемо? Политика је хтела да помогне, верујем, привуче пажњу на важну тему, када је изабрала наслов. Надам се да ће после коментара променити наслов, не ваља да се плашимо, још мање ваља да се свађамо. Дајте да помогнемо колико можемо!
Перагеније
Иза свих "процена" у САД стоји новац. Ко више плати, све се нашминка. Некада су тврдили да гвожђа у Попајевој храни има 10 пута више него што је то чињеница! А кад су слаткиши дошли на индустријску траку, забашурени су подаци о опасности шећера ТИМЕ што је сва повика била на штетност масти. Тек недавно је то признато и медицинска документа постала јавна - маст је МАЊЕ штетна по здравље од шећера.
Деран
Везујете ли појас у аутомобилу позади? Једначине умете да решавате и даље? Кијавица и антибиотици? Знате боље од хиљада научника? И да се испостави да су ове теорије нетачне, 99% нас смо и даље исти - необразовани и нестручни. Нисмо због тога гори људи - само не знамо довољно и то је у реду. Паметноме доста...можда сте паметни, али сам прилично сигуран да немате никакву стручност - тј. ПОЈМА немате. И то је у реду. Лупетања доста и манимо се ћорава посла, неозбиљно је :)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.